Izvor: Magyar Szó, 30.Sep.2015, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatska farsa koja nije smešna
Diplomatske tenzije između Hrvatske i Srbije su na nekoliko dana prošle nedelje skoro potpuno blokirale promet između dve države i prema proceni stručnjaka nanele velike štete privredama obeju zemalja. Zbog navale izbeglica, hrvatsko rukovodstvo je prvo zatvorilo šest graničnih prelaza između Srbije i Hrvatske od osam postojećih, a posle je za teretni prevoz zatvorilo jedan od najfrekventnijih graničnih prelaza Bajakovo-Batrovci. Kao odgovor na to, Srbija je zabranila uvoz hrvatske robe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Kao protivmeru, Hrvatska dva dana nije dozvolila ulazak vozila sa srpskim registarskim tablicama na svoju teritoriju. Tenzije su se povećavale i zbog činjenice da je hrvatski premijer sve vreme vređao Srbiju, njenog premijera i njeno rukovodstvo. Od restriktivnih mera je prvo odustala Hrvatska, a nakon toga je i Srbija ukinula zabranu uvoza. Sva ova dešavanja za „Mađar so“ ocenjuje analitičar Dinko Gruhonjić.
Zbog izbeglica koji preko zelene granice prelaze na teritoriju Hrvatske,naš sused je prvo zatvorio većinu zvaničnih graničnih prelaza prema Srbiji, a posle toga je zabranio teretni promet. Kao odgovor, Srbija je naredila zabranu uvoza hrvatskih proizvoda, a kao ponovnu protivmeru Hrvatska nije dozvolila ulazak vozila sa srpskom registracijom. Da li se radi o tragediji, komediji ili o dozvoljenim sredstvima „diplomatske“ borbe?
– Želeo bih da podvučem: kada sam u danima zabrane ulaska bio u okolini prelaza Šid-Tovarnik, video sam kako se izbeglice organizovano upućuju prema kukuruzištu, nisu sami krenuli tim pravcem. Što se samog pitanja tiče: da nisam bio svedok dešavanja tokom devedesetih, rekao bih da koraci i protivkoraci između dve države spadaju u kategoriju tragikomedije, ali pošto sam bio svedok i preživeo taj period, na mom licu nema čak ni malog osmeha. Ove tenzije, nadmetanje u tome ko je veći nacionalista, govor mržnje i retorika nedostojna državnih rukovodioca najvećeg ranga (od strane obe države) nisu smešni. Ovakvo ponašanje je nedostojno, jer ratne rane još uvek nisu zarasle. U ovakvim okolnostima bilo kakve igrarije mogu imati teške posledice. Igrali su se vatrom. Naravno, slažem se sa ocenom da je cela ova priča iskorišćena za skupljanje poena na unutarpolitičkom planu. Ali nije sigurno da će unutarpolitičke igrarije ostati u granicama države, a pored toga mogu nepovoljno da utiču na odnose građana dve države.
Koliko su doprinele najnovijoj tenziji nerešena pitanja iz prošlosti?
– Takvo nešto se moglo desiti baš zbog toga što je između Srbije i Hrvatske jako mnogo nesređenih pitanja. I dalje nije uređeno u potpunosti pitanje granica, o tome sam se i sam uverio šetajući kukuruzištima između dve države. Otvoreno je i pitanje nestalih tokom rata, nije pokrenut sudski postupak protiv svakog ratnog zlikovca, nije uređeno pitanje stanarskog prava Srba u Hrvatskoj, a brojna su pitanja još i u vezi logora u kojima su držani Hrvati u Srbiji. Prema mom uverenju, tenzije od prošle nedelje se u potpunosti uklapaju u duboko bolesne odnose dveju država. Kao da obe strane jedva čekaju da što pre izvuku retoriku iz prošlosti i da ponovo govore o četnicima i ustašama. I sve to zbog čega? Da bi ostali na vlasti u svojim državama.
Kako bi dve države mogle da urede svoje odnose?
– Hrvatska je članica Evropske Unije. Pretpostavljam da deo otvorenih pitanja treba da se reši tokom pregovora Srbije o priklučivanju EU. Naravno, ako pogledamo odnose Hrvatske i Slovenije, ispostavlja se da tenzije mogu biti prisutne i nakon punopravnog članstva u uniji – kao primer služi i Piranski zaliv. Uprkos tome verujem da, ako se Srbija zaista odlučila za članstvo u Evropskoj Uniji, onda će tokom integracije moći da reši barem najosnovnija pitanja. Ono što se desilo prošle nedelje naravno neće doprineti poboljšanju odnosa, naprotiv, stranke nisu učinile korak unapred, nego nekoliko koraka unazad. Interesantno je da, na primer, većina novosadskih srednjoškolaca nikada nije bila u Hrvatskoj, a nikada nije imala ni nagona da krene na jedan takav put, mada je Hrvatska jedva četrdesetak kilometara udaljena od Novoga Sada. Za mene je to dokaz nedostataka porodičnog vaspitanja i obrazovnog sistema. Mi, koji se još sećamo Jugoslavije, znamo da je nedostatak komunikacije između građana tadašnjih republika-članica bio izvor za lude nacionaliste.
Bilo je očigledno da je premijer Hrvatske Zoran Milanović pokušavao što gorim izjavama da vređa srpski narod i srpske političare, dok je Aleksandar Vučić pokušavao da nastupi kao pravi evropejac. Da li je iz ovog boks-meča zaista Milanović izašao kao loš, a Vučić kao dobar momak?
– Da, u našoj javnosti je Vučić zaista viđen kao dobar momak, ali nisam siguran da je ista takva slika stvorena o njemu i u očima javnosti drugih zemalja. Da bismo mogli sa većom sigurnošću da odlučimo ko je tu dobar, a ko loš momak, trebalo bi da saznamo tačno kakvu ulogu igra Srbija kao tranzitna zemlja u izbegličkoj krizi. Želeo bih da znam kako i sa kakvim argumentima Srbija upućuje izbeglice u Hvatsku, Mađarsku, a sutra možda i u Rumuniju ili u Crnu Goru. Prema mom mišljenju, Vučić je neke stvari prećutao. To mi govori novinarski instinkt. Milanović je uradio isto kao svojevremeno Boris Tadić, kada je počeo da se udvara nacionalistima. Milanović se ponašao kao političar ekstremne desnice, a ne kao socijaldemokrata, mada zvanično spada u ovu drugu grupu.
A ko usmerava izbeglice u kukuruzišta?
– Sa srpske strane u okolini zelene granice, uopšte ne mogu da se vide policajci, mada je zvanični prelaz na jedva 500 metara. Kada autobusi koji prevoze izbeglice stignu u okolinu, osobe u narandžastim prslucima – o kojima niko ne zna ko su zapravo – usmeravaju ljude prema letnjem,sporednom putu. Izbeglice moraju da hodaju otprilike dva kilometra preko kukuruza, a na ničijoj zemlji između dve države ih obično čekaju dva hrvatska policajca koji ih upućuju na asfaltirani put između dve države. Nisam stručnjak za političku sigurnost, ali bi bilo interesantno da neko odgovori ko i zašto tako postupa. Za mene je jasno da je i srpska i hrvatska strana dala, odnosno dobila uputstvo za to, samo nije jasno od koga i zbog čega.
