Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Dec.2014, 09:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinastije vladaju politikom u SAD?

Sjedinjene Američke Države imaju više od 300 miliona stanovnika, ali kada dođe do izbora predsednika SAD, u poslednje vreme se pojavljuju samo dve porodice.

Tako i sada mogućnost duela Buš-Klinton na izborima 2016. izgleda sasvim realno.

Posle nekoliko meseci nagoveštaja i spekulacija, bivši guverner Floride Džeb Buš je prošle nedelje izjavio da "aktivno razmatra" ponudu da bude predsednički kandidat Republikanske stranke.

Hilari Rodam Klinton još >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nije potvrdila takvu svoju nameru, ali je već viđena za favorita za predsedničku nominaciju Demokratske stranke.

To dvoje potencijalnih rivala u porodičnim stablima ima tri predsednika i tri senatora SAD, kao i tri guvernera.

Zašto su te dve porodice toliko dominantne u savremenoj politici? - pita agencija AP.

Ispostavlja se da Amerikanci, iako spremno kažu da su protiv dinastija, nemaju ništa protiv poznatih prezimena u politici.

Poznato prezime kandidatu donosi prepoznayljivost kao što je i sa svakom popularnom robnom markom, donosi uz to veze važne za prikupljanje novca i spremnu mrežu političkih kontakata. Prezime takođe može značiti da je kandidat kompetentan što je veoma važno u neizvesna vremena, kao što sada.

"Vlast rađa vlast" - kaže politikolog Brendan Nihan s Koledža Dartmut i dodaje: "Dinastija je perpetuum mobile".

Politički "pedigre" može imati i negativne strane: poznato prezime ponekad donosi nepoželjne asocijacije i rizik zamora javnosti.

Obe strane te medalje su bile vidne kada je Buš (61), sin i brat predsednika SAD i unuk jednog senatora, najavio svoju predsedničku nameru.

Partijski aktivisti kažu da će prezime Buš pomoći Džebu da brzo privuče novac, talentovane saradnike i pristalice širom zemlje.

Ali, njegov stariji brat, Džordž W. Buš, bio je veoma nepopularan na kraju svog predsednikovanja pre šest godina. I dok je izgledalo da ga sada ljudi cene više nego tada, nedavno objavljeni izveštaj Senata Kongresa SAD o praksi mučenja tokom saslušanja u Bušovo doba, podsetila je na kontroverze iz vremena njegovve vladavine.

Hilari Klinton (67), bivši državni sekretar, senatorka i prva dama, ako uđe u predsedničku trku, suočiće se sa istom kontroverzom: s jedne strane ona jeste prepoznatljivo lice, a s druge je zamor javnosti.

Bivši predsednik Bil Klinton je sada veoma popularan, i sigurno će voditi kampanju za svoju suprugu kao što je učinio i u trci pred izbore 2008, ali on i dalje ima mnogo "neželjenog prtljaga" iz godina kada je bio u Beloj kući.

Ubrzo pošto se Buš prošle nedelje približio ulasku u predsedničku trku, liberalna grupa RootsAction (http://rootsaction.org/) je postavila sajt http://nobushesorclintons.org/ gde prikuplja potpise na zahtevu da se "odbaci buduća dominacija vlade Bušovih i Klintonovih, i politike Buš/Klinton".

Ali, istoričar s Prinstona Džulijan Zelizer smatra da faktor prepoznatljivog ipak može 2016. godine biti biračima važniji od zabrinutosti zbog ponavljanja "istog starog".

"Vašington je propao, te birači i donatori kampanje traže ljude koji izgledaju kao da znaju šta rade", rekao je on. "Poznata prezimena postaju velika prednost, poništavajući i samu pomisao tipa: 'O, moj bože, ne mogu da verujem da će oni ponovo biti kandidati!' ".

Dinastička politika, u kojoj je više članova iste porodice na izbornim položajima, u SAD je češća nego što se misli.

SAD su imale ukupno 44 predsednika, od kojih je osam - što je skoro petina - bila iz samo četiri porodice: po dva Adamsa, dva Harisona, dva Ruzvelta i dva Buša.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...