Izvor: Blic, 27.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devize iz đubreta
BAČKA PALANKA - Sirijac Nazir Šalabi, tehnolog koji je diplomirao u Beogradu, Makedonac Mihail Mateski i Tajvanac Hongčung Li, osnovali su dva industrijska pogona u Mladenovu kod Bačke Palanke. „Jugosak" proizvodi razne vrste vreća, većinski vlasnik je Šalabi, a sva trojica podjednako su vlasnici i pogona „Grintek", koji mesečno reciklira 150 tona PET boca sakupljenih iz cele Vojvodine, pa i dela Srbije.
Posao je započeo Nazir Šalabi sa suprugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Draganom, inače Dorćolkom, koji su posle studija u Beogradu radili u čelarevskom kombinatu „Dunav". Kad je to veliko preduzeće propalo, njih dvoje odlučili su da ostanu u struci i krenuli su sa proizvodnjom PP vreća. Za proširenje programa proizvodnje, priča Šalabi, u Bačkoj Palanci nisu mogli da dobiju odgovarajuće povoljne uslove, pa su stigli u selo Mladenovo.
- Za ideju da ovde razvijemo reciklažu plastike pridobili smo kompaniju „Grinfajber" u kojoj je švajcarski, rumunski i tajvanski kapital. Sad imamo halu od 600 kvadrata, 1,3 hektara zemljišta za dalji razvoj, dobru infrastrukturu, savremenu opremu preko koje mesečno recikliramo 150 tona plastičnih boca - kaže Šalabi, dodajući da je ova fabrika u svojoj klasi među najvećima u Srbiji.
Materijal dobijen istovremenim pranjem i mlevenjem boca odlazi za Rumuniju i od njega se dobijaju poliesterska vlakna. PET boce kupuju od komunalnih i drugih specijalizovanih preduzeća u Srbiji.
Za najmanje cenjenu bocu obojenu u braon plaćaju sedam dinara, a najkvalitetnija se plaća i 14 dinara za kilogram.
- Od našeg rada ova zemlja ima korist jer mi izvozimo smeće, a donosimo kvalitetan novac. Praktično, sav otpad ove vrste iz Vojvodine možemo da pokupimo - ističe Šalabi, uz napomenu da fabrika zapošljava 23 radnika u dve smene koji redovno dobijaju „svoj deo kolača".
U Mladenovo je ušao svetski multinacionalni kapital i time ambicije nisu iscrpljene jer su sagledane i dalje, nemale mogućnosti. Većina država podstiče ovu proizvodnju jer ona čini ekološko dobro državi, ali kod nas u tom pravcu još nema novina.
- Išli bismo na reciklažu svih domaćih aparata, od veš mašina do mobilnih telefona, ali još su velike birokratske prepreke i papirologija koja svakom strancu zaista vezuje ruke- požalio se Šalabi. On dodaje i da se više ne smatra strancem, već Srbiju s pravom smatra svojom zemljom. Ta priča o srpskom Sirijscu je počela još daleke 1967. godine, kad su se zagledali beogradski brucoši Dragana i Nazir. Njih dvoje sada su srećni deda i baka, ali i uspešni poslovni ljudi.
