Izvor: Blic, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decu organizovano šalju u prosjačenje
Bilo da sedite u automobilu zbog crvenog na semaforu ili čekate kusur na trafici, oko vas će se ubrzo naći neka od grupica slabo obučene, poprilično zapuštene dece i tražiti „samo 10 dinara". Na apele Novosađana da se grad, pogotovu sad na minusu, ozbiljnije pobrine za te mališane i trajno stane u kraj sve primetnijem obrascu njihove zloupotrebe, u Centru za socijalni rad odgovaraju da su zajedničke akcije sa policijom tek kratkoročan lek, jer organizovane grupe odraslih decu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubrzo vraćaju na ulicu.
- Praktično, tu se vrtimo u začaranom krugu. U pitanju su maloletnici, pa radimo onoliko koliko nam zakon dozvoljava, a uvek u koordinaciji sa Centrom za socijalni rad. Protiv pojedinih roditelja se podignu i krivične prijave - kaže za „Blic" Stevan Krstić, portparol novosadske policije.
On napominje da su akcije sklanjanja dece sa ulice česte, ali da je ovaj problem znatno kompleksniji. U Centru za socijalni rad navode da su zajedničke akcije tokom zime češće i uglavnom delotvorne, ali ne na duži period. Kada pronađu decu na ulici, socijalni radnici ih odvode u prihvatilište, gde borave dok ne uspostave kontakt s roditeljima. Veliki broj dece čak i ne želi da dozvoli socijalnim radnicima da ih odvedu u prihvatilište. Takođe se dešava da roditelji dođu po njih, ali ih ubrzo ponovo pošalju na „radno mesto".
- Deca ulice su ogledalo ili simptom bolesti društva, jer kad su ona nezaštićena, to je znak i da se ljudski život ne vrednuje na pravi način - ocenjuje Ibolja Gera, dečji psiholog.
Prema njenim rečima, deca prosjaci su slika urbanih sredina, jer je tu veća mogućnost za prosjačenje, ali i više beskrupuloznog ekonomskog interesa i manjka morala kod odraslih.
- Ta deca, od onih u benkicama na krilu roditelja, ako su im to roditelji, pa do tinejdžera, ostvaruju interes organizovanih grupa odraslih. I kada budu spasena sa ulice, ona ne koriste blagodeti spasavanja, već se vraćaju na ulicu. Koristi se isti mehanizam kao u prostituciji, a to su pretnje i obećavanje tobožnje zaštite - smatra Ibolja Gera.
Ona upozorava na to da deca nisu samo žrtve onih koji ih šalju na ulice, već nailaze i na osudu javnosti.
- S tom decom je najčešće sve u redu, ali okruženje je nenormalno i, psihološki gledano, deca se ponašaju normalno u nenormalnoj situaciji koju kreiramo mi, odrasli, iako se oko toga ne dogovaramo. A, ne dogovaramo se ni oko činjenja dobrog. Dete zna da je to što radi zabranjeno, ali se nalazi između dve vatre i onda očekuje odbacivanje, prekor i odbijanje u društvu koje očigledno ne prihvata sve svoje članove - zaključuje ona.
Kroz Sigurnu kuću prođe 200 mališana
Kroz prihvatilište Dečje sigurne kuće u toku godine prođe oko 200 mališana koji su na neki način žrtve zlostavljanja u porodici, a među njima su najčešće deca koja prose po ulicama. Prema Zakonu o porodici, primoravanje deteta na prosjačenje vodi se kao krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica, za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina. I pored toga, roditelji koji na ovaj način zloupotrebljavaju decu retko bivaju osuđeni na zatvor, već prođu sa uslovnim kaznama i pojačanim nadzorom socijalnih radnika.
.jpg)
