Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2011, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečije selo: Tragedija i pitanja
NOVI SAD -
Nakon ubistva koje se u utorak dogodilo u Dečjem selu predstoji mnogo rada i sa štićenicima i sa zaposlenima. Prevazilaženje stresa dugotrajan je proces. Pažnju sada prevashodno treba usmeriti na decu koja u selu nastavljaju da žive. No, taj za mnoge šokantan događaj otvara određena pitanja. Za RTV je govorila Snežana Marić, bivša radnica Dečjeg sela.
"Pre šest godina radila sam u Dečjem selu kao negovateljica. Radila sam u kućama broj 1 i 3, a u jednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od njih je bio i maloletni M.S. Dok sam boravila tamo shvatila sam da ne bih mogla dugo da se zadržim, jer smatram da je toj deci potrebna adekavatna pomoć i zaštita, a po mom mišljenju negovateljice koje tamo rade nisu dovoljno stručne. Mislim da bi tamo trebalo da rade psiholozi, stručnjaci", rekla je Marićeva.
Stručni konsultant sa Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine Svetlana Ivanović Kovačević u Dečje selo dolazi dva puta mesečno.
Ona na uvid prvo dobija dosije štićenika, i kako kaže sa decom razgovara isključivo na preporuku onih koji su u najdirektijem kontaktu sa njima. Shodno tome pitali smo je za mišljenje o njihovoj stručnosti.
"To je vrlo teško proceniti" ističe ona. "Negovateljice imaju različit oblik i vrstu edukacije, ali pri prijemu se uvek vodi računa i o psihološkom profilu jer je ovo vrlo zahtevan i specifičan posao. Psihijatar kao stručni konsultanat, na žalost, ovde ima sve više posla zbog regrutovanja dece koja sve više imaju problema, a to je danak tome što se ovde dovode deca koja su vrli ozbiljno zlostavljana pre dolaska u ustanovu", istakla je ona.
Ukoliko se štićenik ponaša asocijalno prvo se šalje kod rukovodioca, kažu u selu, a ako se uoči neki teži oblik ponašanja šalje se koordinatoru stručnog tima i psihologu.
Saveta Jokanović, psiholog u Dečjem selu, na pitanje koliko često su razgovarali sa maloletnim M.S, odgovara: "Ne nisam uopšte često razgovarala, ali uvek sam sa njim imala odnos uzajamnog poštovanja, kao što je on imao sa svima u selu. Nije mi signalizirano da se tu nešto događa."
Možda je signal kasno uočen i zbog činjenice da na 136 štićenika koji žive na 9 lokacija pazi samo 56 zaposlenih, pa ako se na to doda 24 sata dnevno 365 dana u godini postavlja se pitanje kakva je zapravo briga o socijalnoj zaštiti dece.
I možemo li mi kao društvo učiniti više kako do takvih nesreća ne bi došlo.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
