Izvor: Blic, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dece nikad previše
APATIN, PRIGREVICA - Prigrevčanin od pre tri decenije, kada je došao iz okoline bosanskog grada Teslića, Kosta Tešić (65) odgajio je desetoro dece. Od njih desetoro troje su blizanci što ova starina smatra znakom sreće. Deca su mu rasuta po svetu, a sada mu je najveće zadovoljstvo unuk Bane koji je, nakon razvoda kćerke, ostao da živi s njim i njegovom suprugom Petrom, sa kojom se oženio posle smrti prve žene.
Sa prvom ženom Kosta je dobio petoro ženske dece, od toga dvaput >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bliznakinje. Sa drugom suprugom, Petrom, ima takođe petoro dece, dve devojke, tri muška, od kojih par blizanaca.
- Voleo sam decu. Zalomili se blizanci u oba braka. Ja to smatram znakom sreće. Preporučio bih mladima da se ne plaše dece, jer deca nikad ne mogu ostati gladna - kaže sad već vremešni Kosta, koji nas je primio u svom kosačkom odelu, dok se spremao da sa četrnaestim po redu unukom Banetom (od ukupno 16 njih) ode na njivu da pokosi detelinu za brojnu stoku koju je nekad morao držati da ishrani decu, a sada mu ušla u naviku.
- Žao mi mog Baneta. Napustio ga otac kad je imao jedva godinu dana. Napravio sam mu kosu kad je imao pet godinu i on uz mene naučio da kosi ko veliki. Evo sad mu je devet, odličan je đak, ima 11 medalja iz karatea, od kojih devet pojedinačnih - hvali sa starina Kosta, dok mu u oku suza titra.
Nije mu, veli, bilo lako kroz život, ali je za hranu uvek bilo.
- Radio sam u šumskoj upravi i u Sloveniji čitavu deceniju. Tamo su mi sada dve kćerke udate. Imam dece u Bosni, više njih je u Vojvodini, a dvojica sinova i kćerka, Banetova majka, kod mene su. Momci se još nisu ženili, a trebalo bi, jer unučadi meni nikad dosta nije - smeje se Kosta, koga supruga Petra sa unukom ispraća na kosidbu.
Na kraju nam još kaže: „Napišite novinari, svih desetoro dece mi je završilo srednju školu, imaju familije, zdravi su i pošteni ljudi. Gde čeljad nije besna, kuća nikad nije tesna." Da je tako, potvrda je unuk Bane. Letos prvi put otišao kod oca u Beograd. Nije mu se svidelo.
- Najviše ja volim svoga đeda i naše poljane - priča unuk dok uzima vežbanku da matematiku sprema, jer sad će već u četvrti razred, a tada valja više učiti, sugeriše njegov đeda, koji je svojom platom a sada penzijom iz šumarije odhranio i iškolovao desetoro dece, a i danas neoženjenim sinovima i kćerki koji su kod njega u kući u ulici Stojana Matića pomaže.
Viđanje o svadbama
Cela familija se viđa jedino o čestim svadbama.
- Ne mogu sve svadbe ni pamtiti. Bilo ih je malo-malo na raznim mestima. Sve sam sinove u vojsku ispraćao i tada smo se viđali. Sad očekujem vest o rođenju prvog praunučeta u Novom Sadu - završava skroman i vredan otac, deda i uskoro pradeda Kosta.
