Izvor: Magyar Szó, 30.Okt.2015, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas ne postoji značajna opoziciona stranka
Nastavlja se raskol unutar Demokratske Stranke. Često se čini da ova stranka ima jedan vojvođanski i jedan republički ogranak, mada znamo da na čelu obe struje stoji novosadski političar. Između Bojana Pajtića, predsednika pokrajinske vlade, predsednika stranke i Borka Stefanovića, šefa poslaničke grupe u republičkom parlamentu, ni ranije nije bilo potpune saglasnosti, ali smo nedavno stigli dotle da šef poslaničke grupe formuliše svoj program od 24 tačke – unutar stranke, o stranci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << ali ne sa saglasnošću cele stranke, nego više u svoje ime. Politički analitičar Mihal Ramač, raniji glavni urednik dnevnika „Danas“ govori o ovoj pojavi za „Mađar so“.
- Kako vidite današnju Demokratsku Stranku? Da li je ona uspešna u svom nastojanju da na političkoj sceni nastupi kao relevantna opoziciona stranka?
- Demokratsku Stranku vidim kao jednu od opozicionih stranaka i ništa više. Nažalost, značajna opoziciona stranka danas u srpskoj politici ne postoji.
- Koliko su ozbiljne razlike u mišljenju između Pajtića i Stefanovića i koliko se može smatrati uobičajenim da neko u svojoj stranci izađe sa samostalnim programom i proglasom?
- Ne smemo zaboraviti na činjenicu da je tokom devedesetih godinama većina opozicionih stranaka nastala baš izdvajanjem iz Demokratske Stranke. Gledajući unazad, uopšte se ne čini neobičnim ako neko formira drugačije mišljenje i napusti dotadašnju stranku. Tako je nastala većina opozicionih stranaka u to vreme. Demokratska Stranka je dugo vreme važila za centralno mesto koje izrađa stalno novije i novije političke ideje koje su bile ideje otpora, odnosno promene vlasti. Danas je međutim situacija drugačija. Javni život ne karakterište toliko masovno nezadovoljstvo i toliki otpor kao što se to dešavalo tokom devedesetih. Ni vlast ne pokazuje toliku netrepeljivost prema opoziciji kao tada, to je činjenica, bez obzira šta mi mislili o sadašnjem rukovodstvu. Iz tih razloga, ne može ni postojati Demokratska Stranka kakva je postojala tokom devedesetih. Svakako zaslužuje veliko priznanje što je to bila stranka koja je uvek podnosila određenu „unutrašnju opoziciju“, koja je davala prostra za proširenje drugačijeg mišljenja unutar svojih redova. Davala je prostora intelektualnoj eliti da na jednom mestu izrazi svoje mišljenje. A svi mi vrlo dobro znamo da, ako se negde skupi samo desetoro ljudi, već neće svi misliti isto povodom svakog problema. To je bio doprinos Demokratske Stranke za ostvarivanje političkog pluralizma društva. Danas međutim, nažalost moramo da se suočimo sa situacijom da Demokratska Stranka nije u stanju da ispuni ovaj zadatak, nema ni snage ni kapaciteta za to.
- Opšta sila opozicije u Srbiji se ne razlikuje u velikoj meri od onoga kako ste karakerisali DS.
– Trenutno se zaista ne razlikuje mnogo: sadašnja opozicija nije u stanju da odigra ulogu istinske opozicije. Njena uloga je u najvećoj meri da u skupštini i u medijima, gde za to dobije prostora, kritikuje postojeću vlast. Ali ne ume da prodrma javnost, ne ume da prodrma glasačku bazu, njena snaga se gubi u nekoliko kritika. Nažalost, današnja opozicija je mnogo slabija od opozicije između 1997-1999 godine.
Pokrajinski parlamentarni izbori će se sigurno održati, republičkih vanrednih izbora verovatno neće biti. Na šta može da računa DS na ovim izborima, da li će pokupiti više glasova nego, na primer, na republičkim izborima?
- Nažalost, mislim da neće moći ni da se približi izbornim rezultatima od pre četiri godine, mislim da je DS izgubila i svoje glasače koji su ranije važili za njene stalne glasače. Možda je izgubila i svoje ljude od ključne važnosti u proteklom periodu. U Kikindi, Zrenjaninu, Kuli, Vrbasu i drugim mestima izgubila je ljude koji su održavali život u glasačkoj bazi date lokalne samouprave i koji su bili važni u skupljanju glasova. Stranka za ovaj gubitka može da okrivi svoje unutrašnje krize i svoje rukovodstvo. Program joj se nije promenio, još uvek je isti kao ranije kada je taj program bio alternativa vlasti. Ali nedostatak potrebnih kadrova onemogućava da ljudi stanu iza stranke, što nije suviše srećna okolnost ni za Vojvodinu u celini.
