Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Nov.2024, 01:21

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji državni praznik

U zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu danas se obeležava Dan primirja, a u Srbiji to je državni praznik. Povodom obeležavanja praznika, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su juče počasnu artiljerijsku paljbu ispaljivanjem 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa sa Savske terase na Kalemegdanu.

- Centralna državna ceremonija povodom Dana primirja, na Novom groblju položeni venci

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja Dana primirja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Prvom svetskom ratu održana je danas kod Spomen kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju, a vence su položili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nemanja Starović, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.

- Višković: Budućim naraštajima želim da ostanu na pravoj strani istorije

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković poručio je danas da je 11. novembar, dan kada se sećamo svih pobeda naše vojske, dan kada se sećamo svih srpskih života koji su položeni za slobodu i mir, kako našeg, tako i drugih naroda.

- Leovac: Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila oko 28 odsto stanovništva

Profesor istorije na Filozofskom fakultetu Danko Leovac izjavio je danas, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu koji se obeležava 11. novembra, da je Srbija pretrpela veliku štetu u Prvom svetskom ratu izgubivši oko 1.250.000 stanovnika, što je činilo oko 28 odsto predratnog stanovništva Srbije.

- Milićević položio venac na Francuskom vojnom groblju u Beogradu

Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom, danas je, ispred Vlade Republike Srbije, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu položio venac na Francuskom vojnom groblju u Beogradu i odao poštu stradalima u Prvom svetskom ratu, saopšteno je iz njegovog kabineta.

- Žarić Kovačević čestitala građanima Dan primirja

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević čestitala je danas građanima Srbije Dan primirja u Prvom svetskom ratu, sa željom da stradanja i teško stečena sloboda našeg naroda nikada ne padnu u zaborav, saopšteno je iz njenog kabineta.

- Vulin: Srbima trebalo više vremena da prebroje mrtve, nego saveznicima da se pomire

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin izjavio je danas, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, da je Srbima trebalo više vremena da izbroje mrtve posle svojih pobeda nego što je pobedničkim i poraženim silama zapada trebalo vremena da se pomire i zaborave srpske patnje i stradanja.

- Vučević položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali

Premijer Srbije Miloš Vučević položio je danas, kao izaslanik predsednika Republike Srbije, venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, a povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

- Đurić: Srbija je platila visoku cenu slobode, sećamo se golgote, ali i istrajnosti

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da je Srbija u Prvom svetskom ratu platila visoku cenu slobode, zbog čega će naša država i njeni građani nastaviti da čuvaju srpsku državnost, slobodu i nezavisnost kao vrhunske nacionalne vrednosti.

- Dodik čestitao Dan primirja: Srbi su uvek bili na strani pravednika i pobednika

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik čestitao je svim Srbima Dan primirja u Prvom svetskom ratu, istakavši da je srpski narod i u tom ratu, kao i uvek kroz istoriju, bio na strani pravednika i antifašista, a nikada okupatora i osvajača.

Potpisivanjem primirja 11. novembra 1918. godine okončan je Prvi svetski rat, najrazorniji koji je svet do tada video.

Njegovim potpisivanjem obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke.

Ferdinand Foš, maršal Francuske, zapovednik savezničkih snaga na Zapadnom frontu i Matijas Ercberger, koji je predvodio nemačku delegaciju, potpisali su tada primirje u železničkom vagonu, u Frankportu kod Kompijenja, Pikardija, Francuska, u 5.45, a ono je stupalo je na snagu u 11.00 časova, 11. novembra 1918. godine.

Prethodno, kapitulacije su potpisale nemačkih saveznice, Bugarska, Turska, Austrougarska.

Primirje je potom obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Tokom Prvog svetskog rata poginulo je više od 17 miliona ljudi, od čega su oko deset miliona bila vojna lica.

Srbija je imala, srazmerno veličini zemlje i brojnosti populacije, najviše žrtava.

Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919, Srbija je do oktobra 1915. mobilisala 707.343 lica, dakle 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva.

Prema istom izvoru, ukupni gubici Srbije bili su 1.247.435 ljudi, odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine. Vojnih gubitaka je bilo 402.435, a civilnih 845.000.

Prvi svetski rat započeo je napadom Autrougarske na Srbiju, što je službeno objavljeno 28. jula 1914. Kao izgovor za napad na Srbiju službeni Beč je iskoristio pogibiju nadvojvode Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Dvojne monarhije, na Vidovdan 1914. u Sarajevu.

Atentat u Sarajevu izvršio je Gavrilo Princip, pripadnik pokreta "Mlada Bosna". Bila je to revolucionarna grupa opredeljena za oslobođenje i obrazovanje zajedničke države sa Srbijom.

Izgovor za napad na Srbiju već izvesno vreme je tražen u vojnim vrhovima Beča i Berlina. Tragedija u Sarajevu je poslužila, kako su bili uvereni, kao opravdanje za rat.

Srbiji je potom upućen oštar ultimatum. Iako je Vlada Kraljevine Srbije pokazala najbolju volju da izađe u susret zahtevima Beča, odgovor službenog Beograda nikoga u Beču nije zapravo zanimao. Bila je to, verovali su, idealna prilika za uništenje Srbije.

Dalji tok događaja bio je međutim drugačiji od onog čemu su se u Beču i Berlinu nadali. Ono za šta se verovalo, makar u Beču, a će biti brz lokalni rat, pretvorilo se u veliki ratni sukob niza evropskih zemalja.

Nadalje, herojsko držanje Srbije, prethodno teško iscrpljene Balkanskim ratovima 1912/13, a posebno pobede nad Austrougarskom na Ceru, Drini i Kolubari, zaprepastilo je tada svet.

Rat koji je prerastao u svetski, okončan je primirjem novembra 1918. godine, čemu je presudno doprinela upravo Srbija probojem Solunskog fronta sredinom septembra 1918, što je za posledicu imalo brzu kapitulaciju Bugarske, potom Turske, a zatim i Austrougarske.

Slomu Centralnih sila bitno je doprineo ulazak SAD u rat 1917. godine.

Kapitulaciji Nemačke 11. novembra 1918. godine prethodila je kapitulacija Bugarska 29. septembra, potom Turske 30. oktobra i Austrougarske 3. novembra.

Mirovnim sporazumima koji su usledili karta Evrope je preoblikovana. Nestala je Austrougarska monarhija, a obrazovane su nevelike nacionalne države Austrija i Mađarska. Habzburzi su oterani u progonstvo, a pokušaji da se vrate na presto Mađarske, narednih godina, su sprečeni.

Nemačka, u kojoj je oborena ne samo dinastija Hoencolern nego i brojne lokalne vladarske kuće, je umanjena i izgubila je sve vanevropske posede, kolonije.

Osmanska Turska je izgubila sve posede na Bliskom istoku, u Siriji, Transjordaniji, Mesopotamiji, Arabiji. Ubrzo potom Kemal Ataturk oborio je tamošnju monarhiju.

U jeku Prvog svetskog rata, revolucijama, februara/marta i oktobra/ novembra 1917. nestalo je i rusko carstvo. Boljševici su potom poslednjeg monarha Nikolaja II i njegovu porodicu pobili, leta 1918, u Jekaterinburgu. Sovjetska Rusija je iz rata istupila separatnim mirom u Brest Litovsku, marta 1918. kojim je Nemačka dobila ogromne teritorije na istoku, što je postalo bespredmetno porazom u Svetskom ratu.

Na ruševinama nestalih imperija oblikovane su nove nacionalne države Čehoslovačka, Poljska, Finska, baltičke države Estonija, Letonija, Litvanija.

Francuska je ostvarila glavni nacionalni cilj povratka Alzasa i Lotaringije (Lorene). Italija, Rumunija, čak Danska su teritorijalno uvećane.

Nemačke kolonije na upravu su, kao mandatne teritorije, od strane novoobrazovanog Društva naroda, dobile Britanija (jugozapadna Afrika odnosno Namibija, Tanganjika, manji deo Kameruna i Togoa, posedi na Novoj Gvineji) i Francuska (umanjeni Kamerun i Togo).

Japan je dobio neka pacifička ostrva i jednu enklavu u Kini, do tada nemačke posede. Portugalija je dobila izvesna proširenja u Africi.

Prvog decembra 1918. u Beogradu je formirano Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. Kraljevina Jugoslavija, čime su proklamovani ratni ciljevi Srbije realizovani.

Tada, i dugo potom, smatrano je da je obrazovanjem nove zajedničke države Kraljevine SHS/Jugoslavije, nacionalno oslobođenje Srba, čemu su težile generacije, konačno ostvareno.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio Televizija Vojvodine: Vučević položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali