Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Maj.2017, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan borbe protiv homofobije i transfobije

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta nedopustiva i zabranjena zakonom, podsetila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije.

Kako je saopšteno iz kabineta poverenice, transpolne i transrodne osobe spadaju u posebno osetljivu grupu koja je u pojedinim slučajevima izložena nasilju i fizičkim napadima, zbog čega je izuzetno važno da nadležni organi reaguju pravovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i efikasno na zaštiti i bezbednosti ovih osoba.

Iako postoji napredak u poboljšanju poštovanja prava LGBT osoba, te su ove teme učestalije i u javnosti, poverenica apeluje na medije da ne prenose diskriminatorne stavove i govor mržnje prema ovoj društvenoj grupi i da izveštavaju bez senzacionalizma, poštujući najviše etičke standarde i Kodeks novinara Srbije.

LGBT osobe i dalje žrtve diskriminacije

Proteklih godina, u nekim delovima sveta, pripadnici LGBT zajednice postigli su značajan napredak u postizanju jednakosti prava. U mnogim krajevima oni su, međutim, još uvek žrtve diskriminacije i nasilja zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta. U Srbiji su zakonski okviri relativno dobri, ali u većini slučajeva ostaju samo mrtvo slovo na papiru, kažu predstavnici LGBT zajednice i nevladine organizacije koja se bavi ljudskim pravima.

"Pred ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije" piše u Ustavu Republike Srbije. U stvarnosti je situacija ipak drugačija, kaže LGBT zajednica i naglašava da je psihičko i fizičko zlostavljanje njenih pripadnika i dalje najčešći oblik diskriminacije.

"Moja organizacija je u poslednje dve godine evidentirala više od 40 napada za koje niko nije odgovarao. Imamo slučajeve da se nasilje nad LGBT osobama procesuira kao prekršaj ili se karakteriše kao narušavanje javnog reda i mira, ili kao lake telesne povrede. Dakle, on ne podleže Krivičnom zakonu, tako da oni ostaju nevidljivi za sistem", smatra Dragoslava Barzut iz Udruženja "Da se zna!"

"Pre osam godina zborili smo se za Zakon o zabrani diskriminacije, a 2012. godine u Krivični zakon je ušla je otežavajuća okolnost zločina iz mržnje", naglašava Barzut.

Ipak, problem je primena zakona.

"Problem je u tužilaštvu. Imali smo već nekoliko puta napade na trans osobe gde je klasičan oblik napada iz mržnje, a još ni jedan slučaj nije tako procesuiran", kaže pukovnik u penziji Helena Vuković.

"Nije stvar u tome da donesemo zakone, jer pokazalo je iskustvo da to ne znači ništa, često ostaje mrtvo slovo na papiru. Mora da se promeni odnos kompletne države i društva", veli Dragan Popović iz "Kuće ljudskih prava".

On smatra da je sveukupan korpus ljudskih prava, kada je reč o LGBT osobama, sveden na jedan dan godišnje, kada se održava Parada ponosa.

Dakle, taj jedan jedini događaj, jednom godišnje, koji se obezbedi na različite načine, je prilika da ljudi mogu tih nekoliko stotina metara da prošetaju slobodno, ali se bojim da je to sve kada je reč o LGBT osobama.", kaže Popović.

"Za ljude koji su autovani i otvoreni u svojoj seksualnoj orijenataciji, koji ne prikrivaju i nisu u ormanu, za njih je nebezbedno svih 365 dana u godini", dodaje Barzut.

Podaci govore da su u poslednje vreme trans džender osobe suočene sa nešto većim procentom fizičkog nasilja. Od početka meseca dogodila su se dva napada u centru Beograda.

"Ono za šta se mi zapravo borimo, to je izmena Zakona o matičnim knjigama, da bi trans osobe već na početku tranzicije, po dobijanju dijagnoze, mogli da izmene to u ličnoj karti, jer će im omogućiti i lakše pronalaženje posla, jer ono što piše u ličnoj karti, biće ono što vidite ispred sebe", smatra Vuković.

Zakoni mogu stati na put fizičkim napadima, psihičkom zlostavljanju, sistemskoj diskriminaciji i svim ostalim oblicima napada koje trpe LGBT osobe, saglasni su sagovornici, ali jedino uz njihovu bolju implementaciju i veće razumevanje kompletnog društva.

"I dalje je diskriminacija ne radnom mestu ono što je naveći problem i što ostavlja najveće posledice. Ima i svih dugih vrsta diskriminacija, a nažalost, još uvek ima i fizičkog nasilja. Posebno su trans džender osobe u poslednje vreme suočene sa nešto većim fizičkim nasiljem. Država mora da reši da li je i kakav je njen odnos, da li su svi građani jednaki u svojim pravima ili njihova prava zavise od toga koga vole. Govorimo o ljudima koji su izgubili pravo da posete svog najbližeg u bolnici, zatvoru, da ne slede nekog samo zato što je osoba istog pola. U takvoj situaciji, kad su bazična prava ugrožena, priča o braku i usvajanju dece je jako, jako daleko", kaže Popović.

"Ono što je problem i ono što mi već poslednjih nekoliko godina ističemo, jeste implementacija zakona, koji se tumače po potrebi. Naš zakonodavni okvir ne prepoznaje prava žrtve, dakle isto tretira osobu koju siluju i kojoj ukradu bicikl Napravili smo iskorak i pokušali su da evidentiraju sve one slučajeve koji nisu procesuirani, kao i slučajeve koji su prijavljeni policiji. Srbija, odnosno MUP i dalje ne vodi sistemski adekvatnu evidenciju o napadima na LGBT osobe. Srbija nije podsticajno okruženje za prihvatanje samog sebe. Naša država koristi Prajd kao pink fošing u smislu da pokriva odgovornost za onih ostalih 365 dana u godini. Ne bi trebalo, recimo da poslanici izgovaraju govor mržnje za koji ne odgovaraju, a koji može biti fatalan jer na neki način legitimiše i poziva na nasilje nad LGBT osobama", veli Barzut.

"Najčešči su oblici fizičkog nasilja, koji su u proteklih dve nedelje učestali. Nemate prava na život. Žalosno je to što se kod nas ne radi ništa kako bi trebalo po zakonu, već sve zavisi od nečije volje. Ako je neki ministar dobre volje on će vam provući zakon, to je problem. Ako je već Ustavom zagarantovano pravo hajde onda da ih obezbedimo", ocenjuje Vuković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...