Izvor: Magyar Szó, 09.Dec.2015, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će biti sto posto?
Rukovodioci lokalnih samouprava Kanjiže, Srbobrana i Kikinde su u septembru 2014. godine potpisali protokol u kojem se formulisala inicijativa u vezi eksploatacije zemljanog gasa i nafte, s obzirom da se devedeset posto eksploatacije vrši baš u ove tri opštine u Srbiji. U inicijativi opštine traže da sto posto rudne rente, koje uplaćuje NIS, odnosno firma koja vrši eksploataciju, pripadne opštinama. Inicijativu poslanička grupa SVM-a u republičkom parlamentu podržava inicijativom za promenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << zakona, ministar je dao zeleno svetlo, ali skupština još nije glasala o ovom predlogu.
O trenutnom stanju naplate rudne rente u srbobranskoj opštini i o inicijativi za promenu zakona, pitali smo gradonačelnika Zorana Mladenovića koji je govorio i o iskustvima sa NIS-om.
- Odmah na početku moramo jednu stvar da rasčistimo - rudna renta koja se plaća zbog eksploatacije nafte iznosi sedam posto, ali između Ruske Federacije i Srbije postoji više međudržavnih sporazuma i kupoprodajnih ugovora. Ovi su ugovori veoma povoljni po NIS jer predviđaju ne sedam, nego samo tri posto rudne rente za eksploataciju nafte i prirodnog gasa. Opština na čijoj se teritoriji eksploatacija vrši dobija 40 posto na ime prihoda, a ostalih 60 posto pripada republici, odnosno pokrajini. 40 posto od pomenutih tri posto iznosi 1,2 posto, i toliko dobija lokalna samouprava – kaže gradonačelnik.
Mladenović naglašava da ukoliko bi opština dobila zakonom predviđenu sumu, odnosno sedam posto, od toga bi onda 2,8 posto pripalo lokalnoj samoupravi, što je skoro u potpunosti sadašnjih tri posto, što je, logično, više nego dvostruka suma od onoga koliko sada dobijaju.
- Baš smo zbog toga, sa druge dve lokalne samouprave, došli do zaključka da bi se nama u potpunosti moralo isplatiti tri, tačnije 2,8, posto, a preostalih 4,2 posto bi moglo pripasti republici, odnosno pokrajini – objašnjava gradonačelnik Srbobrana. On misli da se sadašnjim načinom isplate opština oštećuje i da u NIS-u postoji dovoljno potencijala da se reši ovo pitanje.
Zoran Mladenović
Veća eksploatacija za istu nadoknadu
- Tokom prošle godine Srbobran je dobio oko 120 miliona dinara za izvučenu naftu. Ove godine, zbog smanjenja cene nafte na svetskom tržištu, smo dobili samo 72 miliona, što znači da probleme koje stvara Islamska Država naša opština neposredno oseća na svojoj koži. Prema zakonu se suma isplaćena za naknadu za eksploataciju nafte određuje na taj način da se količina izvučene nafte množi sa njenom svetskom cenom, koja u ovoj godini iznosi ovoliko. Bez obzira što je povećana količina izvučene nafte, ukoliko se svetska cena smanjuje, ne povećava se ni naknada. To je u redu, ali se mora znati da mi domaću naftu ne izvozimo, nego je predajemo domaćim rafinerijama, a gorivo iz domaćih rafinerija se prodaje na domaćem tržištu, što znači da sve to nema veze sa svetskom cenom nafte. Istina, na benzinskim pumpama je gorivo nešto pojeftinilo, ali je to, u odnosu na susedne zemlje, malo primetljivo. Ako je već takva situacija, NIS bi morao barem prilikom ocenjivanja raznih konkursa da uzme u obzir koje su to opštine koje uživaju prioritet, jer na njihovoj teritoriji ima nafte, i da ove opštine ne trpa u isti koš sa onima koje nemaju nalazišta nafte. Istina da su sad uplate NIS-a mnogo urednije i da stižu na vreme, ali ranijih godina, kada je bilo manje para, ova firma je i na druge načine pomagala opštinu. Na primer, pozajmljivala je mehanizaciju, gradila je sportski teren, a sad, umesto da pomaže, ruinira puteve i uništava infrastrukturu. Šta više, na prostoru u javnom vlasništvu, bez dozvole postavlja vodove. Od ovog potonjeg slučaja je nastao i sudski spor jer ne smemo dozvoliti da NIS čini šta mu je volja i gde mu je volja, jer ipak time neposredno koči razvoj lokalne samouprave. Slučaj o kojem je reč se dogodio na prostoru između rečice Krivaje i delte kanala DTD, u prirodnom parku Beljanska Bara, gde je NIS bez ikakvih dozvola kopao jarkove, postavljao cevi, a naknadno zamislio da to legalizuje sudskim putem.
U vezi naknada mora se napomenuti da smo prošle godine sa Kanjižom i Kikindom potpisali protokol koji predlaže da svih sto posto rudne rente, koju plaća firma koja eksploatiše naftu, znači NIS, pripadne lokalnim samoupravama. I ovom prilikom se zahvaljujem gospodinu Balintu Pastoru koji je kao poslanik u skupštini inicirao i podržao promenu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Uzalud se konstantno pojačava izvlačenje nafte pošto, u odnosu na ranije godine, dobijamo sve manje para. Ne očekujem da dobijemo sedam posto, jer je to zbog pomenutih sporazuma nemoguće, ali očekujem da se tih tri posto podeli realno, odnosno, da se podela ne vrši na teret lokalnih samouprava – objašnjava gradonačelnik.
A ko će da popravi lokalne puteve?
Na pitanje šta će se desiti sa ponovo oštećenim putevima, ko će ih i kada popraviti - tu se posebno misli na donji deo ulice Đerđa Deže i na ulicu Miloša Obilića - prvi čovek opštine je rekao da su stručnjaci NIS-a i opštinska komunalna inspekcija, kao i inspekcija za građevinu, zajedno izašli na teren, evidentirali stanje puteva i nastalu štetu.
- Od tada se nije desilo apsolutno ništa. Kad god da pitamo kada će započeti popravka puteva dobijamo odgovor da je stvar otvorena, da je u toku, a konkretan odgovor niko ne daje. Slična situacija je i sa iskopanim jarkovima, i tu je „u toku sređivanje slučaja“. Nakon pregovora, u četiri ili pet navrata smo jednostavno shvatili da mi tu samo razgovaramo, dok se ne dešava nikakav konkretan napredak. Shvatili smo da su ovi razgovori samo odugovlačenje i da za to vreme oni ostvaruju svoje planove. Ako su se za samo jednu noć mogli postaviti vodovi za naftu, koji presecaju prirodni park bez pitanja lokalne samouprave, ja se brinem da će i ovo proći bez ikakve dokumentacije i dozvola, a da ih niko ne pozove na odgovornost – kaže gradonačelnik Srbobrana.
