Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2020, 20:06
DOPISNICA IZ BANATA - Ljubomir Živkov: Pogačari III
Deli se zora sa dankom/I Smilja sa majkom
Ovo se peva kad izvodu mladu, i stvarno, ćerka se i oprašta od matere, rastaje se, ali se i deli, kav što se braća delu, uzima štafir, ono što nosi u miraz, ima tu i izričitosti, ovo je, majko, tvoje, a ovo moje, ostalo sve ostaje tu di se rodila, a mlada odlazi u kuću di će sve mirisati na tuđe, i posteljina, i zaprška, i ćilimovi, i pokrovci, i dumst će biti drukčiji, i višnje što se služe uz ćureći batak, nikome se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << život ne promeni kao što će se promeniti onoj koja u šlajeru zastaje kad zakorači na štigne, poslednji put prolazi ispod vinjage, di je bio plekani lavor i di se sumivala pre nego što pođe u školu, još se preziva onako kako se dotad prezivala, dolaziće ona opet tu, i sa mužem, i docnije, s decama na posedak, ali samo zato da bi svaki put shvatila kako je to sve manje njena kuća. Ako je jedinica, biće još kako tako, al ako ima braću i sestre, koji su još tu, sa roditeljima, i sa još živom babom, iznenadiće se koliko je za njom sve brzo zaraslo, kako se kuća promeškoljila i našla sebi novu ravnotežu, kao da nikad u njoj nije ni bilo drukčije.
Njeni će doći kod nje u goste, u njenu novu kuću, koja je još manje njena, doće na svečare, doće na klanje svinja, donećedu kolač na treći dan Božića, ali svakim novim dolaskom samo će potvrditi da se nešto nepovratno izgubilo. U pretposlednjem činu svadbe doneće joj braća i sestre pogaču, ali baš taj pozdrav iz rodne kuće samo će se pridružiti njenom stisnutom potpisu koji od juče u podne stoji, jedan u crkvenim knjigama, drugi kod matičara. Tog jutra, i tog dana u podne, peščani sat je prevrnut, curi odozgo pesak, kao da se vreme nije ni preseklo, počinje, ili se nastavlja, život, ali ta zrna peska i jesu ona od ranije i nisu.
Ako u novoj porodici bude tako da će se mlada po mraku, ili rano zajtra, vratiti u roditeljsku kuću, ovog puta sama, kroz selo će prostrujati novost, ta i ta manula, i taj poslednji njen izlaz će podbaciti, biće primljena pod svoj bivši krov, ali doček neće biti ni blizu srdačan kao što je bio ispraćaj, uz svirce, uz zvekire na crnim i sjajnim uzdicama i uz podvikivanje mladoženjine rodbine na čelu sa uspaljenim zaovama.
Ali baš u taj ma, svatovac, srećom, dolazi do zdravice:
Pij, pij, mili kume, na tebe je red/Na tebe je red, na dnu čaše med!
Pa se kum svima koji izvodu mladu učini još lepšim nego pre, onako potštucovan, pa malo rumen od nazdravljanja iz čuture (opletene raznobojnim najlonom, u plućnoj bolnici), u anjcugu šivenom baš za svatove i prvi put obučenom, a sa vezanom belom košuljom, lepšom od svake zastave; kumstvo je staro, i uvek je s kumovima bilo lepo, i kad si svečar, i kad se kolju svinje, i kad nosiš kolač kumu, ali danas kao da je kumstvo uzdignuto na zaravan višu i lepšu od sviju koje smo dosad vidli, kao da je overeno i unapređeno u nešto još lepše, kao da su na dokument već popunjen lepim beležničkim rukopisom zalepljene krupne i nove taksene marke, lepše od novaca i od poštanskih maraka, kao da je sa kumom ustanovljena dodatna bliskost koja ima da traje mlogo duže neg svatovi, jer će već preksutra i silni uzajmljeni sudovi, i bokali, kanave, noževi, viljuške, klupe, astali i bakrači biti oprani, izribani i vraćeni komšijama, svatovi će biti pominjani još dan ili dva, dok se ruča u polje, na pokrovcu, u malom parčetu ladovine ispod kola, a u četvrtak će biti pojedeno i poslednje parče torte spakovane svim familijama čiji su članovi zvati u svatove.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
