Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Feb.2021, 22:22

DOPISNICA IZ BANATA - Ljubomir Živkov: Meksiko

Ameriku je Kolumbo otkrio 1492, a mi smo Meksiko otkrili 1962, i šest ili sedam godina to će biti zemlja čija će muzika jedina konkurisati našim narodnim pesmama i šlagerima. Kažem "šezdeset druge", a ne može se o tom talasu koji je preko Atlantika stigao do Sredozemlja, pa zapljusnuo i našu večnu prašinu, kazati da je stigao određene godine, nije to atentat na prestolonaslednika koji se dogodio odjedared i naočigled Sarajlija, pripadnika obezbeđenja i novinara akreditovanih da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izbliza prate posetu, meksikanska muzika stizala je najpre u manjim dozama, i u različitim pakovanjima, kao što su Ameriku otkrivali, šta ja znam, Vikinzi, u kojekakvim neregistrovanim brodicama, ali kopnu kome su se obradovali nakon uragana, možda i posle brodoloma, pitanje je jesu li dali ime, ako i jesu, nisu to baš obznanili, tako je i do nas doprla prvo priča, koja je ostala usmena, o oficiru osuđenom na smrt, bilo je to još uvek zlatno doba smrtne kazne, čak i u našem socijalističkom društvu, ali koji je, da li milošću guvernerovom ili komandanta vojne oblasti, na slobodi dan uoči izvršenja kazne, štaviše njegovoj majci bude baš toga dana rođendan, prvi put čujemo ime Huanita, mama Huanita, moji otac i mati su u Beogradu sa tetka Novkom i teča Svetislavom (koji je imao brata blizanca Stevana: "Ilustrovana politika" će predočiti i njihove slike u reportaži o blizanaštvu), gledali "Jedan dan života", film mi je bio prepričan, ime streljanog pobunjenika nisam utubio, ni njegov čin, niti sam ikad gledao film, dok je kršteno ime majke ostalo u pesmi koju sam slušao na radiju, i svaki put kao da mi je spikerka Radio Beograda kazala "snimljeno prema istinitom događaju".

"Lapalomu" su i perleski tamburaši uvrstili u repertoar, a mi smo se prvi put suočili sa prevodilačkom slobodom: “Oj groblje, groblje, ti bašto šarenaaa/Uuuu teb se seju najlepša semena", seme je dotad ostajalo uvek u jednini, ma bilo u jednom džaku seme sirka, u drugom žita, u trećem arpadžika, ovde se zbog groblja, bašte šarene, pojavljuju semena, naredna rima iziskivaće još veće odstupanje od našeg i književnog i govornog jezika: "Seju se, seju, ali ne nicaju/Jer ih grobari duboko kopaju" – je li prevodilac gledao da ostane veran izvoru, ili je, što bi bilo još i bolje, hteo naglasiti da je reč o pesmi koja preko mora stiže do nas, pošto se provukla kroz koprenu između našeg maternjeg jezika i španskog (koji je isto maternji jezik još mnogo većem broju đaka): ako je zahvaljujući umilnoj melodiji i dirljivim stihovima stigla do Farkaždina, mora pesma nositi beleg tog prekomorskog putovanja; rado mislim da je prevodilac pribegao ostraneniu, oneobičavanju, preporučenom onima koji pišu romane i poeziju, ali koje se, eto, može primeniti i na prevod, ili prepev.

Slično ostranenie uočiću kad se meksikanske pesme budu čule i kroz otvorene prozore vlasnika radio aparata, i sa ringišila, kad je slava, i na igrankama u Domu, gde sam dolazio i kao mlađi maloletnik; ravnodušan celog veka prema tancu, slušao sam pesme sa sa gramofona, koji je poslednja reč tehnike i koji nema još nijedno domaćinstvo. "O senjorita, ružoo MeksikA/Ti si mi srEća svaaa/Ja pijem do zore, a ljudi govOre, da opet sam piijan jaaaa..."

Moj stric Nikola i Milan Paunov naučili su ne samo pesme nego su znali i ono "krrrrr" koje se otme iz grudi pravim Meksikancima kad ove prate marijači dok sviće u njihovoj časovnoj zoni...

U melanž sačinjen od bećarca, izabranih pesama naroda Jugoslavije, i šlagera (Marko Novosel: "Kad si kupim mali motorin", mi smo pevali "kad ti kupim mali motorin", pa i “motorić”) umešali su se i Meksikanci, ploče su još sve bile male, od prve longplejke deli nas pet ili deset školskih godina, a odrasle isto toliko berbi kukuruza, vršidaba, vađenja repe i liferovanja junadi za potrebe "Serva Mihalja”.

Slavko Perović će desetog avgusta, ne znam samo koje godine, preko Pančeva, Crepaje i Kovačice doputovati sa drugim radio pevačima u Idvor, ja ću bezmalo ceo svoj slavski budžet potrošiti na kartu, sedeću na dugačkoj klupi, sa drugim ljubiteljima muzike, i udarati takt valcera po prašini, jer će koncert biti pod otvorenim, na svu sreću vedrim nebom, pod istim zvezdama koje je pre ne znam koliko godina gledao Mihajlo Pupin.

Čija je kuća kao moja, samo je naučnikova pod zaštitom države, a moja je pod mojom zaštitom.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...