Izvor: Magyar Szó, 13.Jul.2016, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čokoladne pahuljice od pšenice?
Ove godine se u Srbiji može računati na tri miliona tone pšenice. Ta količina je više nego dovoljna za domaće potrebe, a biće čak i za izvoz. Srpski prosek može dostići pet tona po hektaru, a u Vojvodini se govori o mnogo višim prinosima. Ranije je pšenica bila od strategijskog značaja iz perspektive države. Ne tako davno, kada su velikim dobrima u državnoj svojini, ali i manjim, na nivou države određivali koliko pšenice moraju proizvesti. Pošto je u to vreme prinos još više >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << zavisio od vremenskih prilika, bilo je utemeljeno očekivanje da se cena pšenice svake godine ponovo određuje na državnom nivou. Zbog toga je postalo uobičajeno da u vreme žetve država odredi otkupnu cenu, polazeći od pretpostavke da, uzimajući u obzir prinose, proizvođači imaju i neku malu korist. U to vreme država nije mogla samo preko otkupne cene da osigura isplativost proizvodnje pšenice. Povlašćena državna preduzeća su već za jesenju setvu mogla dobiti povoljne kredite, čiju je vrednost do žetve pojela inflacija, ali je bilo brojnih primera i da se jedva izrasla pšenica unapred proda državnim rezervama, ili da se repromaterijali, seme, nafta, veštačko đubrivo ili pesticidi mogu tražiti u zamenu po povoljnnim uslovima. Sve je to kvarilo funkcionisanje tržišnih mehanizama, velika poljoprivredna dobra su bila u značajnoj prednosti, ali su i mali proizvođači mogli da proizvode, a da od toga imaju i koristi. Iz ove perspektive se nekadašnji uslovi mogu smatrati i idiličnima. Njihova održivost, tačnije neodrživost, se sakrivala negde drugde, ali nećemo sada o tome. Navike su ipak ostale, još i pre nekoliko godina proizvođači su blokiranjem puteva demonstrirali ako su mislili da otkupna cena pšenice nije odgovarajuća. Čak i kada se cena nije određivala na državnom nivou.
Majska kiša zlata vredi
Pojedini proizvođači u Vojvodini su ove godine proizveli 7 ili 8, pa čak i 10 tona pšenice ove godine, prvenstveno zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama u maju. Na jednom hektaru cena proizvodnje pšenice, pored korišćenja savremene agrotehnologije, u proseku košta između 90 i 100 hiljada dinara. Nije teško izračunati da je pored 5 tona prinosa potrebna cena od 20 dinara po kilogramu da bi se pokrili troškovi proizvodnje. Istovremeno, ako je na nečijoj zemlji rodilo 10 tona, sve što se plaća iznad 10 dinara po kilogramu znači dobit. U ovakvim slučajevima cena od 15,50 dinara po kilogramu, koliko ovih dana košta pšenica, znači prihod od 55 hiljada dinara po hektaru. Pšenica ima svoju ulogu i u rotaciji, tema se može analizirati iz bezbroj uglova i uvek će se naći neka nova perspektiva. Opravdano je proizvoditi pšenicu na 30 ili 35 posto obrađenih površina, zbog povoljne rotacije, iako u svetu već postoje primeri i za monokulturno proizvođenje, kao na primer kukuruza. Na vojvođanskoj relaciji ovih 30 posto bi iznosilo oko 500 hiljada hektara, što bi pokrilo potrebe države i u godinama kada je prinos ispod proseka. Gazde ne odlučuju o usevu na osnovu toga kolika je cena pšenice za vreme žetve u pojedinim godinama. Poslednjih godina su česta vrela, suva leta, što je loše za biljke koje se kopaju. Pšenica istovremeno može iskoristiti i zimsku i prolećnu vlagu, a do ekstremnih vrućina se već završava i žetva.
Izvoz obrađenih proizvoda
Ako stvari ne gledamo samo kao u našoj domovini, možemo konstatovati da se na svetskom tržištu opet povećavaju cene sirovina i pšenice. U sve nesigurnijoj situaciji, na svetskom tržištu, investitori umesto vrednosnih papira se sve više interesuju za poljoprivredne proizvode. Na tržištu hartija od vrednosti je velika nesigurnost, a na tržištu akcija su velike oscilacije. Očigledno je da se duvaju i novi baloni, i zbog toga se za repromaterijale interesuju i oni koji ranije o tome nisu hteli ni da čuju. U pogledu poljoprivrednih proizvoda, šećer je osladio dane mnogim investitorima u proteklih šest meseci. Računajući u dolarima, od početka godine se cena šećera povećala za skoro 40 posto. Tome je umnogome doprinelo to što je valuta Brazila, najvećeg proizvođača sećerne trske, značajno oslabila. Ove godine je valuta Brazila, real, počeo da jača, a i cena nafte je počela da se povećava, sa najniže tačke od 26 dolara. Cena kafe je povećana za više od 10 procenata od početka godine, tako da nisu prošli loše ni oni koji su ulagali u kafu. Cena kakaa se smanjuje, iako se pre nekoliko godina pisalo o tome da će kakao biti investicija budućnosti, čija će se cena stalno povećavati, jer je proizvodnja sve manja. U to su svi poverovali, povećana je cena čokolade, a ambalaže iste su postale sve manje. Pametno! A naravnoučenije je ukratko: sirovine je najpametnije izvoziti u prerađenom obliku, jer je to sigurnije i na duže staze. To bi se moglo postići i sa domaćom pšenicom kako bi u proizvodnom lancu svi prošli znatno bolje.
.jpg)
