Izvor: Kurir, 23.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CRNE RUPE
Ministar za zaštitu životne sredine najavio uređenje Velikog bačkog kanala, najzagađenijeg vodotoka u Evropi. Projekat košta 45 miliona €
NOVI SAD - Na Velikom bačkom kanalu, jednom od najzagađenijih vodotoka u Evropi, gde se čak na jednom delu kod Vrbasa nalazi više od 400.000 kubnih metara mulja opterećenog patogenim bakterijama i teškim metalima, kao što su hrom, nikl, arsen, olovo i kadmijum, uskoro će početi projekat čišćenja. Tu akciju finansiraće Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za zaštitu životne sredine, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, Fond za zaštitu životne sredine i JP „Vode Vojvodine“. Naime, Saša Dragin, ministar za životnu sredinu, i Radomir Burić, predstavnik UNDP, razvojnog fonda UN u Srbiji, potpisali su u Novom Sadu memorandum o saradnji na projektu čišćenja kanala vrednom oko 45 miliona evra.
- Za Ministarstvo zaštite životne sredine čišćenje Velikog bačkog kanala je jedan od tri prioritetna zadatka - najavio je Dragin. On je dodao da će realizacija projekta trajati oko dve i po godine i da će u prvoj godini biti uloženo oko sedam miliona evra.
Projekat uređenja kanala biće podeljen u tri dela. Najpre će se izgraditi magistralni kolektor koji će spojiti opštine Vrbas i Kula, čime će se obezbediti prikupljanje svih komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Potom će u Vrbasu biti izgrađeno centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i na kraju će uslediti čišćenje samog kanala.
Veliki bački kanal predstavlja glavnu arteriju čitavog hidrosistema u Bačkoj i spaja Dunav kod Bezdana sa Tisom kod Bečeja, a dugačak je 118 kilometara.
Na pomenutoj kritičnoj deonici kanala, od Crvenke kod Vrbasa, locirana je gotovo sva prehrambena industrija srednje Bačke, i upravo je to najveći zagađivač kanala. Na ostalim delovima kanala koji spaja Bezdan na Dunavu sa Bečejom na Tisi situacija je manje preteća, ali su zato ugroženi kraci koji se račvaju iz Velikog bačkog kanala, jer im je funkcionalnost smanjena. Posebno su ugrožene dve delte, odnosno kasnije prokopani kanali paralelni s kritičnom deonicom, čija je prvobitna uloga bila da prvi „prihvate“ otpadne industrijske vode i da ih prirodno „profiltriraju“ pre nego što ih ispuste u kanal. Obe delte se ulivaju u Veliki bački kanal u istoj tački - Trijangli kod Vrbasa, i to je najzagađenije mesto na plovnoj mapi Evrope.
Ovo zagađenje kanala ne samo da predstavlja opterećenje životne sredine već i ozbiljan zdravstveni rizik za lokalno stanovništvo, ali ima i dalekosežne negativne društvene i ekonomske posledice na budući razvoj regiona.[ antrfile ]
FRANC JOZEFOV KANAL
Prekopavanje kanala koji će povezati Dunav i Tisu počelo je kod Bačkog Monoštora 6. maja 1793. godine. Na izgradnji kanala, koji je prokopavan ručno, bilo je angažovano 3.000 radnika. Franc Jozefov kanal, kako je kasnije prozvan, bio je najskuplji privredni projekat austrijske carevine, na koji je utrošeno 3.062.690 forinti. Završen je 1802. i u to vreme bio je najveći graditeljski poduhvat u Evropi sa dužinom od 118 kilometara. Količina iskopanog materijala bila je ravna količini zemlje pri iskopu Sueckog kanala. Korito je na dnu široko oko 17, a na površini od 23 do 25 metara. Dubina je u proseku oko tri metra.
Kanal je izgrađen sistemom koncesije, a graditelji kanala su dobili ekskluzivno pravo prevoza soli kao strateške sirovine iz Rumunije Tisom, Velikim bačkim kanalom i Dunavom do Beča. Koncesionari su za 25 godina povratili sav uloženi novac.
Danas je dubina tog kanala na pojedinim mestima samo 30 centimetara. Sada je potpuno neplovan i ima neprijatan miris vodonik-sulfida. Projekat Norveškog instituta za istraživanje voda pokazao je da je na deonici od prevodnice Vrbas do Trijangla nataloženo 400.000 kubnih metara mulja.
