Izvor: Blic, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buntovnici iz škole rušili krunu
Istorija grada u 150 laganih koraka, tako bi se mogla opisati šetnja kroz Grčkoškolsku ulicu, jednu od najstarijih u Novom Sadu. U njoj je svoje poslednje dane proveo Miša Dimitrijević, planove o dobročinstvima pravila Marija Trandafil, a poznati novosadski advokat Dušan Jovanović pripremao parnice. Danas ta kratka šetnja kroz dugu istoriju može biti i opasna, jer su fasade oronule i njihovi delovi prete padom.
- U Grčkoškolskoj ulici uvek su živele najuglednije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novosadske trgovačke porodice i bilo je prestižno baš tu imati kuću, a kasnije su počeli da se doseljavaju bankari i značajne istorijske ličnosti - seća se profesor Dušan Jovanović priča svojih predaka. On je peta generacija Jovanovića u porodičnoj kuću na broju 10.
- Grčki i cincarski trgovci koji su živeli u Novom Sadu ovde su još u 18. veku otvorili Grčku školu, po kojoj je ulica i dobila ime, a na jednoj zgradi postoji natpis kao svedočanstvo. Čuveni Miša Dimitrijević je poslednje dane proveo u kući na broju pet. Preko puta naše kuće radila je prva novosadska apoteka koja se zvala „Crna mačka". Na suprotnom kraju ulice je radila „Privredna banka" koja se svojevremeno kotirala i na svetskim berzama. Do šezdesetih godina prošlog veka mnogi poznati Novosađani išli su u mušku krojačku radionicu Teodora Grbića - priča Jovanović.
Mnogi, kaže, i ne znaju da je Grčkoškolska ulica najviša tačka u gradu zbog čega podrumi u zgradama nikad nisu stradali od poplava, ali kad su podrumi kopani, uvek se nailazilo na arheološke ostatke.
- Malo Novosađana zna koliki je značaj ulice u kojoj je nekada sve vrvelo od dece, a sada je sve manje stanara, a sve više firmi - ističe Jovanović.
Svaki prolaznik ove ulice prolazi i kroz razne istorijske epohe. Kuća u broju 3, u kojoj je radila Grčka škola, bila je i mesto okupljanja pobunjenih novosadskih Srba koji su davne 1848. godine baš tu doneli odluku o dizanju ustanka protiv austrijske krune. Tridesetak godina kasnije u ulicu se doselio i Miša Dimitrijević, kupivši kuću na broju 5 odakle je sa Svetozarem Miletićem širio romantičarske ideje o nacionalnom buđenju sve dok ga Jaša Tomić nije ubio posle žestokih novinskih polemika, a iz broja 9 poslovima Matice srpske rukovodio je Miloš Dimitrijević.
Bogatstvo novosadskih građanskih porodica najbolje se ogleda u palati Centralnog kreditnog zavoda (danas palata „Cepter"), koju su izgradili znameniti Novosađani Lazar Dunđerski, Miloš Dimitrijević i Ljuba Stefanović za potrebe poslovanja Srba u Novom Sadu i uložili, za ono vreme neverovatnih, 700.000 kruna. Novinu je pred Drugi svetski rat uneo krojač Teodor Grbić izgrdivši kuću u potpuno modernističkom duhu, a svestan značaja reklame, svoje ime, cenjeno kod novosadske gospode, velikim slovima ispisao na fasadi. Istorijski i kulturni značaj Grčkoškolske ulice, kao i većine drugih, nije adekvatno prepoznat i zaštićen. Rušenje jedne od kuća i podizanje zgrade gde je sada smešten salon nameštaja, za Dušana Jovanovića je pravo skrnavljene ulice.
- Većina kuća je oronula i o njima niko ne vodi računa. Dozvoljavamo sebi da zaboravljamo svoju istoriju i kulturu - zaključuje Jovanović.
Otpadaju fasade
- Ulicu treba zatvoriti za saobraćaj i napraviti od nje turističku atrakciju, a ne da je turisti zaobilaze. Bilo je namera da to bude ulica galerija, ali ništa od toga. Nije bilo ništa ni od planova za saniranje značajnih kuća, pa se došlo u situaciju da otpadaju delovi fasada, što je opasno za prolaznike - ističe slikar Nikola Džafo, koji u kući na broju 5 pola decenije vodi „Art kliniku".
Krojač na glasu u kući bez dozvole
„Teodor Grbić je novembra 1936. godine dobio odobrenje da nadogradi kupljenju kuću, ali je od ove namere izgleda odustao jer je februara sledeće godine dobio dozvolu da iz temelja sazida spratnu kuću. Po svemu sudeći, Grbić je radove izveo neovlašćeno, pa je tek naknadno uspeo da pribavi sve papire i da svoju kući učini legalnom", piše u svojoj knjizi „Novi Sad od kuće do kuće" istoričarka umetnosti Donka Stančić.
