Izvor: Magyar Szó, 11.Sep.2014, 19:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brži proces nostrifikacija
Brži proces nostrifikacija Mađar so
2014. szeptember 11., 18:35
0
„Za vojvođanske mađare, možda najvažniji deo Zakona o visokom školstvu, je deo koji se odnosi na nastrifikaciju diploma. Stručnjaci Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM-a) se već godinama trude da olakšaju nostrifikaciju” – izjavila je Anamarija Viček, poslanica SVM-a u republičkom parlamentu.
Poslanica naglašava da je olakšanje nostrifikacije bio deo izbornog programa >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << njene stranke, šta više, ta se stavka pominje i u koalicionom sporazumu sklopljenim sa Srpskom Naprednom Strankom. „U nacrtu zakona stoji da će se nostrifikacija moći obaviti na dva načina, u zavisnosti od toga da li je cilj zaposlenje ili stvaranje osnova za dalje studije. U ovom drugom slučaju će, kao i do sada, diplomu stečenu u inostranstvu, nostrifikovati data visokoškolska ustanova. Međutim, ako je cilj nostrifikacije da se vlasnik diplome zaposli, taj će posao vršiti ENIC/NARIC centar koji je pred osnivanjem. To će biti mreža centara koja će se baviti nostrifikacijom diploma stečenih u inostranstvu i biće u nadležnosti Ministarstva za obrazovanje. Osnivanje centra ENIC/NARIC će se izvršiti za šest meseci, a njihov će zadatak biti da nostrifikuju diplome u roku od 9 meseci” – rekla je Viček.
Poslanica je ukazala na to da će zadatak Saveta za visokoškolstvo biti da konstantno proširuje listu diploma. Dodala je primer kako u Srbiji ne postoji fakultet za katoličko obrazovanje, tako da će na tom polju katolička crkva imati posla.
Za nacrt zakona o visokom školstvu je stiglo 72 predloga za izmenu. Poslanici SVM-a su inicirali proširenje dela koji se odnosi na evidenciju podataka. „Želeli smo proširiti deo koji se odnosi na evidenciju studenata, odnosno na evidenciju radnika u instituciji za visoko školstvo. Evidencija studenata sadrži podatak o nacionalnoj pripadnosti ali je za nas važno de se u evidenciji navede i maternji jezik studenta, odnosno podatak koji određuje na kom je jeziku student završio osnovnu i srednju školu. To je važno zbog toga što bismo na osnovu tih podataka dobili važne statističke informacije koje bi prognozirale uspešnost studija. Dosta je, naime, primera kada student čiji je maternji jezik mađarski, a koji je osnovnu i srednju školu završio na maternjem jeziku, u sistemu srbijanskog visokoškolstva ne pokazuje rezultat kao što je imao tokom prethodnog školovanja. Česta je i situacija da se mladi mađarske nacionalnosti upisuju samo na fakultete gde mogu studirati na svom maternjem jeziku, jer ne govore srpski u meri koja je potrebna za studije. Nažalost, ovaj naš predlog je Ministarstvo za obrazovanje odbilo sa obrazloženjem da u evidenciji o završenoj srednjoj školi već postoje ovi podaci. Mi smatramo da to nije tako, jer podatak da je neko pohađao određenu srednju školu, ne govori ništa o nastavnom jeziku, ukoliko se u toj srednjoj školi nastava održava na više jezika” – naglasila je Viček.
SVM je inicirala i da se u evidenciji radnika u visokoškolstvu naznači, pored nacionalne pripadnosti i maternji jezik radnika, odnosno podatak koji precizira na kom je jeziku radnik završio osnovnu i srednju školu, odnosno na kom je jeziku studirao. „Ovaj predlog za izmenu bi bio važan zbog integracije Srbije u Evropsku Uniju. SVM se zalaže za proporcionalno zapošljavanje, odnosno za to da se u opštinama u kojima su deo stanovništva pripadnici određene nacionalne zajednice, u državnim organima i javnoj upravi nacionalni sastav zaposlenih oslikava nacionalni sastav stanovništva. Da je naš predlog prošao, bio bi to veoma veliki korak u tom pravcu, jer je Savet Evrope tokom svojih monitoringa veliki naglasak stavio baš na proporcionalno zapošljavanje. Predlog izmene nije sadržao preporuku koja bi se odrazila na nacionalni sastav zaposlenih u visokoškolstvu. Ovaj je predlog Ministarstvo odbilo sa obrazloženjem da evidencija precizira nacionalnu pripadnost. Ali ova činjenica nije realan podatak u svakom slučaju, jer 20 posto ljudi se jednostavno ne izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti, ali i zbog činjenice da deca iz mešovitih brakova često sebe definišu kao pripadnike jedne nacije, dok se školuju na jeziku druge” – objašnjava Viček.
Értékelem a cikket:
0 - Tetszik a cikk 0 - Nem tetszik a cikk
