Izvor: Blic, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bove na srpskoj strani Dunava
APATIN - Kada je pre nekoliko dana u Apatinu boravio pomoćnik ministra za infrastrukturu, Pavle Galić mogao je da čuje iste nerešene probleme vezanu za reku Dunav, granice, plovni put i korišćenje voda, između Srbije i Hrvatske, kao pre četiri godine kada je ovde boravila tadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova Jelica Minić. Poseta je završena obaveštenjem da će o svim problemima biti obaveštena Vlada i Dunavska komisija. Verovatno će slična informacija biti ponovljena i posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jučerašnjeg sastanka predsednika Mađarske, Hrvatske i Srbije.
Nije rešeno čak ni pitanje postavljanja bova kojima se obeleževa rečni saobraćaj. Bove su, prema mišljenju srpske strane, postavljene tako da se rečni saobraćaj odvija isključivo sa srpske strane obale što preti većem, daljem započetom urušavanju obale. Pomoćnik ministra se uverio mereći sonarom dubinu reke da je ona gotovo ista i sa jedne i s druge strane, ali da drugoj strani ne odgovara da tamo prolaze teški teretni i putnički brodovi jer se štiti sopstvena obala. Niko zapravo ne brine sa naše strane o Dunavu, kaže naš izvor blizak pograničnim službama, policiji i carini. Uz to, evidentno ja da Hrvatska sa svoje strane samoinicijativno kamenom utvrđuju obalu, a da je bilo pokušaja dogovora od pre četiri godine, da se pokuša preko Dunavske komisije zaštiti i jedna i druga strana obale utvrdom jer je to u obostranom interesu. Već tada je upozoreno da je sektorsko uređenje Dunava uslov dalje međunarodne plovidbe, jer je Dunav na potezu kod Apatina ima širinu od svega 100 metara, a međunarodnim standardima je predviđeno najmanje 200 metara širine i dubine 2,5 metra.
Pogranični problem predstavljaju i peščana ostrva koja u delu kod Apatina blizu motela Hrvatska svojata. Na ovom ostrvu kada se leti pojave naši kupači dešava se da hrvatski patrolni čamac tera kupače sa ovog ostrva jer smatraju da je to njihova teritorija, kaže Zoran M., jedan od kupača. U carini nemaju načina da se reka kontroliše. Carina ne raspolaže običnim čamcem, a kamoli brzim gliserima.
- Šverceri cigareta, droge pa i ljudi nesmetano operišu na reci. Oni zajednički funkcionišu, bez obzira na granice. Posao se obavlja na ovom potezu brzim gliserima za sat, tako da su oni bez intervencije pograničnih službi neuhvatljivi, kaže jedan od letošnjih kampera, na ušću Drave u Dunav, na granici sa Hrvatskom. Carinici koji bez odbrenja ministarstva ne mogu da daju izjave, navode ono što je svima ovde poznato:
- Po hrvatskom patrolnom čamcu može sat da se navija, a mi možemo samo da sa obale zviždimo pištaljkom ili zovemo megafonom razne vrste švercera - navode službenici iz Bezdana i Apatina.
Granice
Poslednji stavovi oko granica su bili, sa srpske strane, da matica reke bude granica, kao što je to uobičajeno u svetu. Stav Hrvatske je bio da su davno ucrtane katastarske granice posle Drugog rata prave granice. Kad bi se prihvatile katastarske granice, hrvatska teritorija bi kod Apatina na sedam mesta prelazila Dunav i ulazila u teritoriju Srbije.
Prirodna dobra
Stav svetskih ekoloških organizacija poput IUCN i WWF, svetske unije i svetskog fonda za zaštitu prirode jeste da su prirodna dobra u tri države Nacionalni park Dunav-Drava u Mađarskoj (Gemenc), Kopački rit u Hrvatskoj i Gornje Podunavlje u Srbiji, jedna jedinstvena prirodna celina s kojom bi trebalo upravljati jedinstvenim standardima i merama jer ribe, ptice i divljač ne poznaju granice.
