Izvor: Blic, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bombaš na slobodi
APATIN - Ni posle punih 11 godina nije otkriveno ko je bacio bombu 10. avgusta 1996. godine ispod vola koji se pekao kod Vatrogasnog doma u Apatinu. Tada je poginuo Stevo Škorić, a ranjeno je 59 osoba, među kojima je bilo mnogo dece. Tužbu protiv države zbog ovog događaja četiri godine kasnije podnela je porodica Kecman.
Njihov sin Aleksandar imao je 11 godina kada je teško povređen od eksplozije. Osim što žive u stalnom strahu za život sina koji je ostao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << invalid, Kecmanovi su ogorčeni što nema pomaka u rešavanju njihove tužbe. Uvereni su u to da se nastoji da se prikrije i zaštiti bombaš, koji je unesrećio grupu ljudi.
Aleksandar - Saša Kecman danas ima 22 godine. Nakon eksplozije, u telu mladića ostalo je bezbroj kuglica. Njegov život je u stalnoj opasnosti. Lekari i sudski veštaci su procenili da je postao trajni invalid. Samo u delu leve noge snimljeno je 13 kuglica i još nekoliko u karlici, zbog čega mu levo stopalo ne funkcioniše.
Pored Marine i Dušana Kecmana, koji su tužili državu i tražili odštetu, još nekoliko povređenih u eskploziji priključilo se tužbi, ali su kasnije odustali. Jedino su Kecmanovi ostali u ovom sporu, rešeni da stvari isteraju do kraja.
- Naš advokat je podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, koji je tužbu odbio. Posle naše žalbe, predmet je dospeo u Okružni sud u Beogradu, on je tužbu vratio Opštinskom sudu, u kojem je tada određen novi sudija koji je doneo međupresudu u našu korist. Potom je republički javni pravobranilac u ime države uložio žalbu i predmet od januara leži u nekoj fioci Okružnog suda - priča Aleksandrova majka Marina, ogorčena ne samo zbog nemoći i sporosti sudstva već i zbog toga što nije bilo podrške niotkuda iako se mnogima obraćala. Sa njihovim slučajem upoznati su: kabineti premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića, zatim Toma Nikolić, Dragan Đilas, UBPOK, opštinske vlasti i policija u Apatinu i Somboru.
Bombaš koji je bacio bombu ispod vola, usred mase od 2.000 ljudi, nikada nije otkriven, mada u Apatinu i danas kruže čaršijske priče da se tačno zna o kome je reč. Aleksandrov otac Dušan tvrdi da su mu u više navrata u somborskom MUP-u važni ljudi predočili da se zna ko je bombaš. Zaključio je da se identitet bombaša iz nekih razloga skriva.
- Jednom su me začuđeno pitali: „Zar ti zaista ne znaš ko je bacio bombu?" - tvrdi Dušan.
Marina kaže da je za nju bilo porazno kada je u obrazloženju Republičkog javnog pravobranioca pročitala „da se ne radi o aktima nasilja i terora", te da se odgovornost može tražiti od organizatora, a to je bila grupa apatinskih preduzetnika, a ne od organa unutrašnjih poslova, jer skup nije bio prijavljen.
- Ako to nije teror i nasilje, ne znam šta je. Izgleda da samo za nas, obične građane, ne važe sudovi, ranjavanja, odštete. Kako su posle akcije Sablja uhapšeni pušteni dobijali odštetu od više miliona dinara, a mi obični ljudi kojima su deca povređena i ostali trajno invalidi, ne možemo da ostvarimo nijedno pravo - kaže Marina.
Uporna majka Marina se čekajući sud nedavno se pismom obratila Danetu Alinčiću, načelniku MUP Sombor.
- Od Alinčića sam samo tražila da se obelodani krivac jer nam je u više navrata naznačeno da se on zna - kaže Marina.
Kecmanovima su ostali još jedino mediji. Sin Aleksandar ne želi da daje izjave. Za njegovu invalidnost niko ne mari. Za brojne ranjene i poginulog Škorića niko se ne smatra odgovornim.
- Nisu valjda vanzemaljci bacili bombu, završava majka Marina - kojoj je Ale-ksandar sin jedinac.
Policija zvanično odradila svoj posao
U zvaničnom saopštenju MUP Sombor navodi se da je policija u ovom slučaju uradila svoj deo posla, da je predmet u tužilaštvu i sudu, i da je policija spremna da, ukoliki tužilaštvo zatraži dodatne činjenice, izađe u susret, kako bi se ovaj slučaj rešio.
