Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jul.2018, 07:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blaževski: U vreme apsurda i majmun može biti heroj
Makedonski reditelj Vladimir Blaževski, čiji je film "Godina majmuna" prikazan u Glavnom takmičarskom programu Festivala evropskog filma Palić, kaže da živimo u vremenu apsurda koga ljudi nisu svesni, pa mu se priča o majmunu koji postaje heroj i borac za slobodu učinila kao zgodan pokazatelj zaronjenosti u totalni apsurd.
Blaževski, autor filmova "Bulevar revolucije" i "Pank nije mrtva", kroz crnohumornu priču o šimpanzi koja beži iz zoo vrta i postaje nacionalni heroj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << borac za slobodu, Robin Hud koji deli siromašnima i gladnima, koga prisvajaju i Makedonci i Albanci, prikazuje naopak svet tranzicije.
"Osnovni razlog zašto je film intoniran više u komičnom ključu nego u dramskom jeste to što su ti problemi ili muke ovog našeg regionalnog, zajedničkog tranzicijskog života, toliko ružni i teški i kada bi uzeo to da tretiram na kritički jak način, to bi bilo duplo golo. Zbog toga pokušavam da mešavinom ružnog i lepog, tužnog i smešnog, priču i eventualno poentu učinim prijemčivijom i lakšom za gutanje", objasnio je Blaževski u intervjuu Tanjugu.
Ta slika između jedne ulepšane bajkovite naracije i nekakve nevesele stvarnosti kojom se bavim činila mi se kao dobar ključ za filmski izraz, dodao je on.
Majmun je, prema rečima Blaževskog, iskrivljeno ogledalo i za ljude nepovoljna slika njihovog postojanja.
"To mi je bila dovoljna polazna tačka, taj momenat da majmun u ovom vremenu apsurda postaje borac za slobodu i heroj. Meni je to delovalo kao zgodan pokazatelj naše zaronjenosti u apsurd, čak i u totalni apsurd", istakao je Blaževski.
Smatra da to nije slučaj samo sa Balkanom, već sa čitavim svetom koji, sa globalizacijom i svim promenama, "sve više nudi takve vrste apsurdnih životnih iskustava", pa nešto što pre 20-30 godina ne bi bilo uopšte zamislivo ili bi bilo naučna fantastika, danas izgleda kao normalno.
"Jedan prijatelj mi je pre šest-sedam meseci malo u šali rekao: Požuri sa tim svojim filmom, jer za šest-sedam meseci ta priča više neće biti fikcija", dodao je Blaževski.
On skreće pažnju i na činjenicu da čak i kod životinja predatora agresivnost ili poriv za uništenjem ne postoje.
"Mi smo divljiji od životinja. Ta komparacija je prisutna u filmu i daje zanimljivost priči zato što ne gledamo svakodnevno filmsku priču o uvrnutom prijateljstvu životinje i čoveka. Želeo sam da ta veza bude emotivna i da gledaoci to osete", objasnio je reditelj.
Osećanje koje ga je vodilo tokom snimanja filma i razvoja priče o bekstvu šimpanze i ljudima koji masovno navijaju da majmun ostane slobodan, jeste utisak da smo svi mi u velikom zoološkom vrtu.
"Čini mi se da je ideja slobode u modernom svetu jako relatizovana i da su sve manja područja slobode u modernom postindustrijskom društvu i male ljudske priče mogu da podsete ljude da nije sve u tehnologiji, da postoje jake ljudske potrebe i emocije i želje da se izađe iz kolotečine i bude van nekih pravila i sistema, sve ono što zaboravljamo uklapajući se u kolotečinu tog savremenog života", naglasio je Blaževski.
Smatra da je "Godina majmuna" aktuelna ne samo za "ove naše nesrećne tranzicijske sredine koje još uvek lutaju, već u širim globalnim razmerama".
Majmun Koko u jednom trenutku postaje okidač za sukob Albanaca i Makedonaca.
"To je jedan od gorućih problema u Makedoniji. Često ljudi to trpaju pod tepih, žmure ili se pretvaraju da se tu ništa ne dešava. Taj odnos nekad bude jako loš i na ivici eskalacije, nekad je bolji, ali postoji i to je nešto što pritiska tu zemlju i kada se pravi savremeni film, uslovno rečeno, uronjen u stvarnost, ne može da se ignoriše", rekao je Blaževski.
Kaže da je taj element iskoristio u priči kao pokazatelj masovnog ludila koje obuzme i jedne i druge zbog banalnog razloga.
"Jako je loše ignorisati i praviti se lud, jer ta međuetnička napetost tinja i nadam se da će se to razrešiti na civilizovan i pametan način. Taj element je prisutan u filmu kao bitna odlika življenja u toj sredini", dodao je.
Glavni pokretač da snimi film "Godina majmuna" za njega je bio lični osećaj apsurda koji ga okružuje.
"To postupno, korak po korak, opseda ljude da oni nisu ni svesni toga, kao u priči o žabi koja se kuva u vrućoj vodi", rekao je reditelj, dodavši da ne zna šta će biti njegov sledeći film, da li će izvući neki scenario iz svog lagera ili će se pojaviti neka nova priča.
Na pitanje o evropskom filmu, Blaževski primećuje da preovlađuje arthaus pristup iz prostog razloga zato što evropske kinematografije nisu industrijske, nemaju velika tržišta da od filma prave biznis i art pristup je prirodan za većinu evropskih zemalja.
"Malo mi smeta u poslednje vreme što dobar deo tih filmova klizi u nešto što je stereotip i kliše, ne samo u tematskom smislu nego i u stilskom smislu, to je jedna reciklaža drevne stilske orjentacije koju smo u vreme neorealizma zvali integralna naracija. Čovek se oseti neprijatno jer primećuje apotekarsko doziranje - sad ćemo malo dugih kadrova, sada ćemo malo atmosfere, sada ćemo malo nelogičnog pripovedanja i u tom smislu dosta tih filmova liči", ocenio je Blaževski.
Ukazao je na opasnost da bi autori mogli da budu uvučeni u uniformnost koja za film nije dobra.
Mladima preporučuje da budu hrabri.
"Mislim da je u debitanskim i filmovima mlađih autora najpotrebnija hrabrost, iskrenost i potreba da se ispriča baš ta priča. Mladi bi po definiciji trebalo da su hrabri, ali često zbog poteškoća da dođu do filma i dobiju šansu, počnu da igraju na sigurno i ne eksperimentišu pa lako uđu u kolotečinu stereotipa", zaključio je Blaževski.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
