Izvor: Blic, 30.Okt.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez posla skoro 1.000 radnika
SOMBOR - Smanjenje broja zaposlenih u privredi i preduzetničkim radnjama, povećanje broja nezaposlenih, manje zarade i pad industrijske prouzvodnje - glavne su karakteristike privrede Zapadnobačkog okruga i na početku poslednjeg kvartala 2009. godine. Iz ove sumorne slike odudara samo Apatin u kome je broj zaposlenih povećan, a onih koji traže posao smanjen, dok je prosečna zarada u privredi tog grada premašila 36.000 dinara. Druga krajnost su Odžaci u kojima je broj zaposlenih i broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezaposlenih skoro izjednačen, a plate u privredi u proseku tek 17.000 dinara.
Štrajkovi, otpuštanja, kašnjenja u isplatama zarada postali su uobičajena slika. Nezaposlenost je porasla za 4,5 odsto, a prednjači Sombor u kome je nezaposlenih više za čak 930.
- U martu je u Zapadnobačkom okrugu radilo nešto više od 41.600 radnika, što je za devet odnos manje u odnosu prethodnu godinu. Interesantno je da se broj zaposlenih u vanprivredi nije menjao, a da je smanjenja zaposlenih bilo u privredi i kod privatnih preduzenika. Za godinu dana u sektoru preduzetništva broj zaposlenih smanjen je za oko 2.000. To je podatak moji upozorava, jer se ekonomska kriza upravo najviše odrazila na ovaj sektor. Mnogo više preduzetničkih radnji se gasi nego što se otvara novih. Posla je manje, pa preduzetnici ne mogu da plaćaju radnike - kaže Dara Dmitrović, stručni saradnik u Regionalnoj privrednoj komori.
- Robna ramena sa inostranstvom opada i za osam meseci ove godine uvoz je manji za čak 30 odsto, što je rezultat pada tražnje. Opao je izvoz, ali za nekih 14 odsto. Naši glavni izvozni aduti i dalje su pivo, šećer i kukuruz, najznačajinije tržište za plaman naših proizvoda je Bosna i Hercegovina - kaže Vesela Savin, stručna saradnica u RPK Sombor.
Trend smanjenja industrijske proizvodnje u Srbiji prati i Zapadnobački okrug, ali mnogo brže. Opala je proizvodnja tekstila, hemijskih proizvoda, kože i obuće, ali i proizvodnja prehrambenih proizvoda. Podbacio je i adut privrednog razvoja poljoprivredna proizvodnja. Mnoga preduzeća su u teškoćama, pa su ulaganja u ratarsku proizvodnjhu smanjena, a vremenske prilike bile su nepovoljne, pa je rod svih ratarskih kultura podbacio.
Preduzetnici kažu da su im najveće opterećenje siva ekonomija i manjak posla,dok s druge strane sve obaveze prema državi moraju da izmiruju na vreme.
- Siva ekonomija najviše pogađ uslužne delatnosti. Male trgovinske radnje ugušili su tržni centri, a s druge strane promet je opao jer ljudi nemaju novca. Preduzetnici koji se bave proizvodnjom vezani su za veliku privredu koja ne radi. Isporučena roba plaća nam se 90 do 120 dana. Šta nama u toj situaciji preostaje? Ako tužimo, sebi zatvaramo vrata za dalju saradnju. Preduzetnicima su nedostupni i fondovi i povoljni krediti i sve je to razlog što je veliki broj preduzetnika primoran da zatvara radnje - kaže preduzetnica Tatjana Maglić.
U Regionalnom povrereništvi Sindikata "Nezavisnost" kažu da se loše stanje u privredi odražava na zaposlene čije zarade su sve manje, isplata je sve neredovnija, a neka preduzeća koja su važila za gigante somborske privrede danas isplaćuju zarade na ivici minimalca.
- Situacija u Somboru je katastrofalna. Samo u poslednje vreme bez posla je ostalo 300 radnika, firme propadaja svakodnevno. Relativno dobro žive zaposleni u javnom sektoru, a ostalo je jad i beda - kaže poverenik "Nezavisnosti" Radislav Šakić.
