Izvor: Magyar Szó, 21.Avg.2015, 19:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Betonirano Palićko jezero
Pre nekoliko godina nije bilo preporučljivo kupati se u Palićkom jezeru jer je postojao visok nivo bakterija koje se razmnožavaju u fekalijama, ali su danas ove bakterije prisutne u vodi u dozvoljenom broju. Međutim, u četvrtom „turističkom“ sektoru je još uvek mnogo algi i zbog toga kvalitet vode nije za kupanje. Biolog Žika Reh kaže da je rešenje blizu.
Kada smo želeli da dobijemo najnovije podatke za avgust u vezi kvaliteta vode Palićkog jezera, ispostavilo se da zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << nepažnje, Institut za javno zdravlje ovog meseca nije uzeo uzorak iz vode i da se ni kvalitet vazduha takođe nije kontrolisao ovog meseca.
- Niko se nije javio na poziv za javnu nabavku, odnosno niko nije odgovarao uslovima, i zbog toga se tokom avgusta neće kontrolisati kvalitet vazduha u Subotici, a neće se uzeti ni uzorci iz jezera. Iz perspektive jezera to nije toliko bitno, ali bi se kvalitet vazduha trebao kontrolisati svaki dan.
Biolog Žika Reh, sekretar sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne okoline lokalne samouprave, za „Mađar so“ je izjavio da je osmatranja svaki put vršio Institu za javno zdravlje. Prema zakonu se mora raspisati javna rasprava i do sada je svaki put Institut davao najbolju ponudu.
- Na ovaj poziv se nije javio niko ko bi odgovarao uslovima i zbog određenih stručnih razloga smo morali ponoviti proces javne nabavke. Za očekivati je da će redovno osmatranje početi prvog septembra – objašnjava Reh.
U slučaju jezera osmatranje je sezonsko, godišnje se četiri puta vrši sveobuhvatna analiza, time što se zbog specifičnosti jezera pojedini parametri osmatraju svakog meseca. Te parametre u avgustu niko nije merio, ali imamo sveobuhvatnu analizu iz jula, koja sadrži i hidrobiološke, mikrobiološke, fizičke i hemijske parametre.
– Više smo puta već govorili o tome da, u slučaju da samo i jedan parametar pokazuje više rezultate od graničnih vrednosti propisanih za pojedine grupe kvaliteta, automatski se jezero stavlja u višu grupu, na osnovu kvaliteta vode. Problem u slučaju Palićkog jezera je taj što pojedini parametri vodu uvrstavaju u četvrtu i petu grupu. Ukoliko bi ovi parametri odgovarali trećoj grupi, kvalitet vode bi odgovarao rekreaciji i kupanju. Propisima ne odgovara nivo organskih materija, fizička i hemijska potrošnja oksigena, pH-vrednost, odnosno providnost vode. To su sve parametri koji uzrokuju visok nivo cvetanja fitoplanktona. Uprkos tome što voda boljeg kvaliteta trećeg sektora hrani četvrti sektor, u četvrtom sektoru je kvalitet vode lošiji nego u ostalima. To pokazuje da kvalitet vode ne zavisi samo od kvaliteta vode koja stiže u jezero, nego i od ekoloških uslova. Četvrti sektor je u velikoj meri betoniran, jer je prošlih godina cilj bio da se napravi veliki bazen od njega, a posledice toga su sada vidljive. Ista voda u trećem sektoru spada u treću grupu, a u četvrtom sektoru je kvalitet vode dovoljan samo za petu grupu. U vodi je suviše algi koja nema konkurenciju, nema dovoljnog broja kvalitetnijih biljaka, nema dovoljno trske zbog intenzivnog čišćenja od iste, i nisu prisutni u dovoljnoj meri organizmi koji se hrane algama, kao na primer dafnia. Sve to ukazuje koliko je važna ekološka i biološka ravnoteža u životu jezera. Možemo se nadati da će se kvalitet vode poboljšati ukoliko biomanipulacijom rešimo probleme u ovom sektoru. Sadašnja voda koja dolazi nakon prečišćavanja je dobrog kvaliteta. Zooplanktonski rakovi su se vratili u drugi i treći sektor, a ti rakovi se hrane algama – objašnjava Žika Reh, koji misli da se rezultati merenja moraju posmatrati sa distance.
- Niko ne dovodi u pitanje da voda u četvrtom sektoru, prema propisima, spada u petu grupu na osnovu pojedinih parametara. Treba uzeti u obzir da su se propisi menjali od 2012. godine i da parametri vode ni u prošlosti nisu odgovarali propisanim zahtevima. Dobra vest je da se parametri koji ovih dana prelaze granične vrednosti, većinom mogu pripisati suvišnom razmnožavanju fitoplanktona i zbog toga mislimo da bi se stanje jezera moglo regulisati biomanipulacijom – objašnjava biolog.
Što se tiče životinjskog sveta, u svakom sektoru Palićkog jezera ima ribe, ali su problemi najveći u turističkom delu, u četvrtom sektoru:
- Na žalost u prošlosti nije na odgovarajući način definisano pitanje da li Palićko jezero treba da funkcioniše kao ribnjak ili ga želimo koristiti za kupanje, odnosno eventualno za skupljanje otpadnih voda. Zbog raznih akcija poribljavanja i ekoloških uslova, opstale su samo invazivne sorte riba koje nemaju mesta u ovom jezeru. Nije slučajno što su samo ove vrste opstale i istisnule sve ostale vrste, jer nisu probirljive i jedu sve. Radi se o srebrnom karašu i kineskoj razbori, koje stvaraju velike ekološke probleme. Ukoliko nemaju drugu hranu, jedu rakove, koji bi trebalo da pojedu alge koje stvaraju probleme. Ribe ne jedu alge, ali ugrožavaju gnezda ostalih riba. Svakako treba loviti ove vrste i promeniti sastav ribe u jezeru. Za to bi se nakon stvaranja potrebnih uslova u jezeru morale odomaćiti ribe-grabljivice – kaže biolog.
