Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Nov.2017, 02:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Batinska bitka kao iskrcavanje na Normandiju
Batinska bitka je najveća na prostorima Jugoslavije u Drugom svetskom ratu tvrde istoričari iz Muzeja Vojvodine i Gradskog muzeja Sombor, ali i živi učesnici bitke i njihovi potomci. Vojna operacija za osvajanje položaja na desnoj obali Dunava na Batinskom mostobranu, na Belomanastirskoj gredi vođena je od 11. do 29. novembra 1944. godine sa početnih položaja takozvanog "Patkovog kljuna" na levoj obali Dunava, na bačkoj strani, kod Bezdana.
Ova bitka predstavlja za ceo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, kaže dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Pokrajinska vlast je 1967. godine donela odluku o stvaranju memorijalnog kompleksa Batinske bitke, a gradnja je počela 1976. godine. Muzej je otvoren prvi put 1981. a prekinuo rat prekinuo rad tokom 1981. godine zbog ratova u kojima je država Jugoslavija nestala.
Muzej je obnovljen ove godine i, sa novom postavkom, otvoren 11. novembra.
Svetli grobovi
Na prostoru Sombora i okoline sahranjeno je mnogo vojnika Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije.
Da grob poručnika Crvena armije Nikolaja Tihonoviča i masovna grobnica njegovih saboraca na groblju u Bezdanu na zaraste u korov brine penzioner Milan Repac.
"Ja sam, zajedno sa suprugom, o ovom grobu počeo da brinem '98 godine, a pre toga, od osamdesete godine održavala ga je moja majka", priča Repac.
Osamdesetih godina u Bezdan je došla majka tog oficira Crvene armije i porodica Repac se kasnije redovno dopisivalasa njom.
I majka Milana Repca i majka sahranjenog poručnika već su davno umrle, a Milan ne želi da ostavi grob bez nadzora.
"Mi ga i dalje gledati, koliko budemo mogli", kaže Repac.
"Batinka bitka je bila izuzetno žestoka, vrlo krvava, sa velikim ljudskim gubicima, ali vođena je za svaku kuću, za svaku kotu... Po nekoliko puta u toku dana određeni položaj je prelazio iz jednih u druge ruke, ali su jedinice Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske ipak iz dana u dan uspešno napredovale bez obzira na velike ljudske žrtve", objašnjava viša kustoskinja Gradskog muzeja Sombor Milka Ljuboja.
"Mladost i Sombora i svih mesta u okolini po celoj Vojvodini jedva je dočekala oslobodioce i, kako to obično biva u mladosti, deca, omladinci, su se priključili partizanskim jedinicama", kaže Ljuboja i dodaje da, sticajem istorijskih okolnosti omladina od 15, 16, 17 pa do 20 godina nije imala nikakvog ratničkog iskustva.
"Tad su prvi put dobili puške u ruke, a vreme do Batinske bitke je bilo izuzetno kratko, svega nekih dve do tri nedelje, i oni su bili potpuno nevešti u rukovanju oružjem, neobučeni za tako žestoku borbu u koju su odvedeni", navodi Ljuboja.
Dunav kao Atlantik
Batinska bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, ističe dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Gore nego na Staljingradu
"To je bila klaonica! To se ne može opisati. Slame smo nosili, kreveta nije bilo... To je bilo jedna klaonica. To nije video svet. Kažu da ni na Staljingradu nije tako bilo", priseća se Ana Nikolin, ratna bolničarka iz Batinske bitke.
"Ako smo našli plahta, i tako... to smo derali za zavoje. Ove moje ruke su prale i rusku i partizansku krv", navodi Ana.
"Najveća prepreka za svaku vojsku je voda, najveća vodena prepreka na istočnom frontu bio je Dunav, a on je pređen upravo ovde. Jedno od dva mesta gde je forsiran Dunav je upravo selo Batina", objašnjava Bajić.
Tu su prešli sovjetski 75. streljački korpus 57. armije i 12. vojvođanska brigada u prvom ešalonu, a kasnije, kao pojačanje, pridružila im se i 7. vojvođanska brigada.
"Kada je uspostavljen jedinstveni front prešao je i četvrti gardijski korpus čuvenog generala Ždanova kao drugi ešalon 57. armije Crvene armije", kaže Bajić.
Slaba tačka nemačke odbrane
Kako tumači dr Bajić, sticajem nekih čudnih okolnosti, baš na Belomanastirskoj gredi i baš u selu Batina bilo je jedino mesto u Evropi gde su se spajale zone odgovornosti dve nemačke komande: komande Jugoistok i komande Istočnog fronta.
"To je u praksi značilo da je, kada se bitka dramatično razvijala i situacija menjala iz sata u sat, za neko pojačanje koje treba da se prebaci sa jedne na drugu stranu Belomanastirske grede trebalo da zasedaju oba nemačka generalštaba da ga odobre", kaže viši kustos Bajić
Batina je zauzeta, oslobođena šesnaestog, a devetnaestog je zauzeto sledeće veće mesto, selo Zmajevac.
Staparca zarobili i streljali
Novosadski advokat Arsenije Katanić, rodom iz Stapara, govori o svom dedi Arseniju koji je u poginuo toj bici 12. novembra 1944.
"On je bio u prvim redovima, dakle, među prvim borcima koji su prešli preko čamcima. Nažalost, kad su prešli preko, desilo se da s jedinice budu odsečene. Nije bilo veze između onih koji su pre njih prešli i ove grupe, i zarobljeni su. Njega i još jednog starijeg su streljali, a ostale su ostavili u baraci. Sutradan kad su naši naveče ponovo prešli, ti su ljudi oslobođeni i među njima je isto bio jedan Staparac koji je posle rata doneo mojoj babi Milici novčanik i rekao: 'Aca mi je to dao kad je išao na streljanje'.
Mogao sam sto puta poginuti
"Dolazim svake godine. Veže me to gde sam mogao sto puta poginuti. I žao mi je što sam morao tako da doživim da sam morao da gazim preko svojih poginulih drugova", priča Petar Lađanski, preživeli borac iz Bitke na Batini.
Kaže da je bio u grupi boraca koji su imali zadatak da oslobode železničku stanicu.
Kneževi Vinogradi su zauzeti 23. novembra, nakon čega se nemački front potpuno raspao i već 29. novembra jugoslovenske i sovjetske snage izbijaju celom dužinom na Dravu.
Rusi su u međuvremenu oslobodili Mohač tako da se ta ofanziva proširila mađarskom obalom Drave sa ciljem da se potpuno sa juga zaokruži Budimpešta.
Najveća u Drugom svetskom ratu
"Istoriografski gledano ova bitka je bila prilično zanemarena u našoj posleratnoj istoriji upravo zbog teškog položaja sa koga je bitka krenula, što se smatralo taktičkom greškom, jer su neki drugi pravci možda, naizgled, u početku delovali povoljnije. Međutim, kada se gleda broj angažovanih snaga, količina angažovane ratne tehnike, pre svega artiljerije, ova bitka je najveća na prostorima Jugoslavije u Drugom svetskom ratu", tvrdi kustoskinja Milka Ljuboja.
U jedinicama 7, 8 i 12. vojvođanske tokom Batinske bitke od oko tri i po hiljade vojnika, poginulo je i nestalo 750 boraca je, a poginulo je i 1.237 vojnika Crvene armije.
"Zvanično proglašenih poginulima i sahranjenih ima oko 2.200. Broj nestalih još nije istoriografski utvrđen ali se pretpostavlja da je oko dve i po hiljade poginulih i nestalih boraca i naših i crvenoarmejaca. Priznaćete da je to izuzetno veliki broj i čak i po tome ova bitka je veća od bitaka koje mi smatramo najvećim bitkama Drugog svetskog rata", kaže za RTV Milka Ljuboja, viša kustoskinja Gradskog muzeja sombor i autorka nove postavke u Muzeju Batinske bitke u Bezdanu.
Brnabić: Najžešći otpor neprijatelja
"Neprijatelj je baš na ovom mestu pružio najžešći otpor u svom odstupanju sa svih frontova u Evropi", kazala je na svečanosti otvaranja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Ona je istakla da su za pobedu, koja je Crvenoj armiji otvorila put za napredovanje prema Budimpešti i Beču, život dali brojni mladići i devojke koji su se školovali da u miru svom narodu služe kao izvrsni lekari, ekonomisti i naučnici.
Prema dostupnim podacima, na kraju Batinske bitke, bilo je oko 13 hiljada poginulih i 150 hiljada zarobljenih nemačkih vojnika.
Prema rečima Kustoskinje Milke Ljuboja, angažovana tehnika je veća nego u bitkama na Sutjesci i Neretvi zajedno.
"Na početku bitke Nemci su imali 133 artiljerijska oruđa. Na strani Crvene armije, pre svega, bilo je oko 2.000 oruđa – znači daleko nadmoćnije. I 'kaćuše' su ovde dostigle svoj puni domet", zaključuje Ljuboja, a dr Predrag Bajić nastavlja da su snage angažovane u Batinskoj bici i sa jedne i sa druge strane bile su veće od snaga angažovanih u borbama za oslobođenje Beograda.
Prema mišljenju Arsenija Katanića čiji deda je poginuo u ovoj bici, bila je to ubedljivo najveća bitka Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.
"Batinska bitka je, sa preko sto hiljada boraca Rusa i partizana i mobilisanih ljudi iz Jugoslavije, 30 hiljada Nemaca koji su branili teritoriju dubine dvesta kilometara, a što je moralo da se probije, forsiranje Dunava... to je po svim parametrima daleko najveća bitka a nije imala ni približno takav tretman", navodi Katanić.
Od ideje do otvaranja - 14 godina
Pokrajinska vlast je 1967. godine donela odluku o stvaranju memorijalnog kompleksa Batinske bitke, a 1975. doneta je odluka da se muzej napravi na početnom položaju "Patkov kljun" i da se od 1976. godine krene u gradnju.
Muzej je svečano otvoren 14. novembra 1981. godine, povodom 40 godina bitke.
Golubović: Umili smo obraz
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je, obraćajući se prisutnima, konstatovala da je otvaranjem obnovljene zgrade Muzeja Batinske bitke "umiven obraz, obraz Vojvodine, ali i cele Srbije"
Prema zajedničkom jugoslovenskom projektu funkcionisao je ka deo spomen kompleksa zajedno sa spomenikom "Julka" na batinskoj strani i Mostom 51. divizije.
Zdanje je delo arhitekte Milorada Miše Berbakova koji je za arhitektonsko rešenje dobio Politiknu nagradu jer je prvi put koristio tehniku gradnje sa armiranim betonom koji se izliva odjednom u kome se nalaze mali sitni otvori.
Nove bitke zatvorile muzej
Posle deset godina uspešnog rada, popunjavanja zbirki poklonima preživelih boraca dolazi, do rata u okruženju i muzej, koji je bio objekat od vojnog značaja, predat je Vojsci Jugoslavije na korišćenje, a Gradski muzej Sombor je kompletnu zbirku povukao.
"Došlo je do prekida u radu od dugih 26 godina", kaže kustoskinja Milka Ljuboja.
"Muzej je u tom u potpunosti devastiran. Od njega su ostali samo zidovi. Bio je izložen napadima različitih huligana koji pisali po zgradi, uništavali sve što se moglo uništiti... Fotografije su bile iscrtane, zatim, stakla porazbijana pa je muzej prokišnjavao, sve je bilo memljivo. Jednostavno, bilo je tužno gledati koliko je ovaj objekat propadao i koliko nije bilo interesa da on bude obnovljen", navodi viša kustoskinja Ljuboja.
Vreme prisećanja
"Ali dođe vreme da neko shvati da je naša istorija naše nasleđe i da je neophodno da pamtimo velike događaje, velike ljude i da im na određeni način odamo poštovanje. Tako se desilo da Pokrajinska vlada na čelu sa gospodinom Mirovićem pokrene inicijativu da se muzej obnovi", kaže za RTV kustoskinja Mila Ljuboja.
Bili su tu i ljudi dobre volje kojima je bilo žao da muzej propada.
Čepurin: Muzej otkriva veličinu bitke
"Neko bi se mogao zapitati, šta znači ta Batinska bitka? Svega 23 dana borbe! Ali kakav ogroman značaj je ona imala za istoriju, to vidimo u Muzeju", rekao je na svečanosti otvaranja obnovljene zgrade i nove postavke Muzeja Batinske bitke u Bezdanu ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
On je naveo i podatak da je od ukupno 66 vojnika koji su odlikovani najvišim ordenom heroja Sovjetskog Saveza tokom borbi za oslobođenje Jugoslavije, trideset od njih 66 odlikovani tim ordenom upravo za borbe koje su se vodile na ovoj teritoriji.
"Bio sam užasnut stanjem se nalazio muzej. Ovde se nije moglo prići. Ovaj parking i ovaj ceo plato oko muzeja, to je bila šuma", priča Zlatko Kutleša, volonter, koji je pokrenuo akciju za čišćenje platoa oko muzeja.
"Onda sam krenuo u radne akcije sa omladinom", priča on.
Volonteri su plato oko muzeja u pristojno stanje doveli za sedam godina rada.
"Ja sam i Pokrajinskoj i republičkoj vladi dosađivao i dosađivao dok se proces nije pokrenuo", priseća se Kutleša.
"Ja se svima njima zahvaljujem. Ja sam danas jako sretan čovek", zaključuje on.
Planovi za budući život
"Mi imamo velike planove za njegov budući život" kaže Kustoskinja Milka Ljuboja.
Kako ističe, ovo je prvi muzej NOB-a obnovljen na teritoriji Srbije, treći na teritoriji bivše Jugoslavije.
Mirović: Zahvalnost i divljenje
"Najdublje divljenje, iskren pijetet i večna zahvalnost... U svega pet ili šest reči mogla bi da se sažmu osećanja koja u svakom čoveku budi sećanje na učesnike jedne velike, herojske i istorijski izuzetno važne bitke", ocenio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na svečanosti otvaranja obnovljene zgrade i nove postavke Muzeja batinske bitke u Bezdanu.
U muzeju se nadaju da će posetioci tu rado dolaziti.
"Učinićemo sve što možemo da popularišemo novu stalnu postavku i ovaj divan ambijent oko Muzeja Batinske bitke, kao mesto gde se može provesti jedan lep dan ili na ekskurziji ili u nekom porodičnom aranžmanu", kaže Ljuboja
Pokušaće da dovedu i stručnu i naučnu javnost.
"Time ćemo dati kvalitet svemu onome što se može videti u našem muzeju i zaista se nadamo da ćemo deo prihoda, koji ćemo posle uložiti u razvoj ovog muzeja, uspeti da ostvarimo prodajom ulaznica", zaključuje Milka Ljuboja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
