Izvor: Magyar Szó, 18.Okt.2015, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Argumenti za uvođenje RTS-pretplate
Od prvog januara opet ćemo morati da plaćamo TV-pretplatu: ova se obaveza međutim neće nazivati pretplatom, nego taksom.
Direkcija Radio-televizija Srbije (RTS), odnosno Radio-televizija Vojvodine (RTV) već je pripremila formular za uplatu takse koja će po domaćinstvu verovatno izositi 500 dinara mesečno. Za sada nije sasvim jasno kako se naplata takse može učiniti obaveznom, odnosno postići to da naplata bude sto postotna. Rukovodsvo javnih servisa je već više puta izjavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << da bez toga nema mnogo smisla uvoditi pretplatu. Ako vlada ne izradi mehanizam za naplatu onda većina sigurno neće plaćati, kaže rukovodstvo. Srpska vlada ima obavezu da pronađe rešenje za naplatu TV-takse, naglasio je u četvrtak u Subotici generalni direktor RTV-a Dragan Bujošević koji je kao primer naveo Hrvatsku: tamo, ukoliko građanin nekoliko meseci ne plaća pretplatu, blokira mu se plata. Javnost se već sada buni protiv pretplate, osnovano je više grupa koje zahtevaju da finansiranje javnih servisa ne bude obaveza građana, da se te obaveze oslobode naročito oni sa malom penzijom ili građani koji primaju minimalac. Pojedinci su ukazali da zakon o naplati taksi ne reguliše pitanje naplate takse za javne servise i dok se to ne promeni niko se ne može obavezati na plaćanje.
POTREBAN JE MEHANIZAM PRISILE
Ranija praksa ukazuje na to da su građani, koji su redovno plaćali TV-pretplatu, ispadali magarci, kaže za „Mađar so“ Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, dodajući da je to nažalost i inače slučaj sa građanima koji redovno izmiruju svoje razne obaveze.
- Što se tiče naplate taksi i računa, može se primetiti razlika između raznih regiona Srbije. Svojevremeno su TV-pretplatu Vojvođani plaćali najpoštenije, iza njih su bili Beograđani. U ovoj državi nije običaj ni plaćanje taksi komunalnih usluga. Time što država ni na koji način ne sankcioniše neplatiše, još i podržava ovaj bećarski mentalitet – kaže Gruhonjić.
Prema njegovom stavu, država nije učinila dovoljno da stanovništvo shvati zbog čega bi trebalo da se plaća TV-pretplata. Između ostalog i zbog činjenice da su RTS i RTV javni servisi, a ne državne firme. A ako se nešto naziva javnim servisem, ono je zaista vlasništvo građana, koji ako zaista žele javni servis onda putem TV-pretplate moraju da omoguće stabilno, nesmetano finansiranje istih da bi bili nezavisni od vladajućih struktura, odnosno političkih aktera, naglašava Gruhonjić.
- Ljudima nije objašnjeno ni to da u Srbiji javni servisi postoje tek devet godina. Ne bi se smelo očekivati da državne televizije koje su bile pod jakom državnom cenzurom, koje su učestvovale u ratnohuškačkoj propagandi nakon samo devet godina izgledaju kao BBC koji će sad proslaviti 90. godišnjicu svog postojanja. Inače, trebalo bi pomenuti i to da je za TV-pretplatu glasalo više od devedeset posto građana Velike Britanije sa pravom glasa kada se tokom devedesetih izražavalo mišljenje o TV-pretplati. Stvari se ne događaju od danas do sutra, a u autokratskoj državi kao što je Srbija bi se još manje smelo očekivati da će se državne televizije bez daljnjeg transformisati u javne servise. Sa druge strane, biću slobodan da tvrdim (mada sam uvek kritično ocenjivao rad javnih servisa) da se za poslednjih devet godina i RTS i RTV mnogo razvijao. Uz tu činjenicu se vezuje moj drugi argument za uvođenje TV-pretplate: iz moralnog ugla, samo onaj građanin ima prava da kritikuje javne servise koji plaća pretplatu – naglašava predsednik NDNV.
Prema stavu Gruhonjića, nije dovoljno ponovo uvesti TV-pretplatu, država bi se morala pobrinuti (možda preuzimanjem, u drugim državama uspešno korišćenog modela) da plaćanje bude obavezno i da se na svaki način može naplatiti. Ako nema mehanizma prisile, onda je za pretpostaviti da se taksa neće plaćati ni ubuduće. U tom bi slučaju RTV bio u najgoroj, možda i bezizlaznoj poziciji, jer pokrajinski javni servis bi i inače dobijao samo 22.5 posto od predviđenog okvira za javne servise, a ostalih 77,5 posto će leći na račun RTS-a, naglašava Gruhonjić.
SVI IMAMO PRAVA NA KVALITET
Novinar Norbert Šinković, asistent na odseku žurnalistike Filozofskog Fakulteta u Novom Sadu, tvrdi da jedino pretplata može da stvori uslove za nezavisno, objektivno informisanje javnog servisa koji zadovoljava zahteve svih građana. Inače sama taksa ne garantuje stabilno i nesmetano finansiranje javnih servisa, jer je i ranije samo manji broj građana, njih oko 20 posto plaćalo tu obavezu, koja je na kraju zamrznuta, dodaje Šinković.
- Stabilno finansiranje se može osigurati na dva načina. Ili treba nastaviti sa sistemom koji se koristi u poslednjih godinu dana i iz budžetskih sredstava plaćati javni servisi, ili treba ubediti građane da je TV-pretplata važna, a potom sa odgovarajućim zakonskim mehanizmima osigurati njenu naplatu. Iz ugla medija, gledaoca, slušaoca, odnosno iz ugla društva bilo bi najbolje da građani neposredno finansiraju ove servise. Inače, pogrešno je mišljenje prema kojem zapravo ne plaćaju građani javne servise ako se oni finansiraju iz budžeta. Poslednjih godinu dana smo i mi finansirali javne servise, čak i ako smo to radili samo posredno – objašnjava Šinković.
Stručnjak kaže da se neophodnost pretplate ljudima može objasniti samo ukoliko se zna kako u medijima funkcionišu razni kontrolni mehanizmi.
- Onaj ko plaća može da utiče na rad date institucije. Ako ja kao građanin medije plaćam neposredno, a ne putem državnog aparata, onda ta institucija može odlučnije da se suprotstavi pokušajima vršenja pritiska od strane politike. Mediji mogu biti nezavisni od državne vlasti i političkih stranaka samo ako je njihovo finansiranje nezavisno. A nezavisnim finansiranjem se može smatrati isključivo ako mi, građani po domaćinstvu plaćamo razrezanu taksu. Ne smemo zaboraviti da je za pripadnike nacionalnih manjina još izraženija važnost nezavisnog finansiranja. Uskoro će se završiti privatizacija medijskih kuća. Posle oktobra, u velikoj meri će se smanjiti manjinsko medijsko polje koje će se odnositi i na medije na mađarskom jeziku, jer će se brojni lokalni mediji jednostavno ugasiti. Javni servisi će u pogledu informisanja na manjinskim jezicima imati još veću odgovornost. Od dva javna medija, samo RTV emituje svakodnevno mađarski program. Bez para, ni mađarske emisije ne mogu biti kvalitetne. Tih 500 dinara po domaćinstvu je simbolična suma, ja verujem da se toliko potroši i na mnogo manje bitne stvari nego što je nezavisno i objektivno informisanje. TV-pretplata može biti osnova ne samo slobodnog informisanja, nego i razvoja. Ako želimo kvalitetan program, onda za to treba para. Svako od nas ima prava na kvalitetno informisanje, što je ostvarivo samo putem javnih servisa. Pogledajmo samo koliko televizijskih ili radio stanica emituje emisije koje analiziraju vesti: vidimo da se gase jedna za drugom. Inače, TV-pretplati se ne protive samo ljudi u Srbiji. Na primer, u Nemačkoj takođe postoje inicijative da država ukine pretplatu koja mesečno iznosi 17.5 evra. Većina građana međutim ne podržava ovu inicijativu jer znaju da kvalitetno informisanje mogu da osiguraju isključivo javni servisi – objašnjava stručnjak.
