Izvor: Blic, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apel iz Pariza za Narodno pozorište
SUBOTICA - Ministru kulture Srbije Voji Brajoviću prošle nedelje se obratilo savetodavno telo Uneska, internacionalno Udruženja za zaštitu istorijskog nasleđa ICOMOS, sa sedištem u Parizu, koje traži da se „još jednom razmotri započeta intervencija na zgradi Narodnog pozorišta". Kod ministra Brajovića, takođe, bili su i predsednik G17 Vojvodine Ivana Dulić-Marković, republički poslanik ove stranke Nadica Momirov i subotički arhitekta Viktorija Aladžić, sa istim zahtevom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Kako peticija od oko 5.000 Subotičana da se organizuje referendum i zgrada Narodnog pozorišta restaurira nije uspela, bageri su, početkom meseca, „napali" pozorišnu zgradu s južne strane, čime i započeta realizacija monumentalnog projekta „betonske kocke" koja će biti „usađena" odmah iza korintskih stubova.
- Rušenje uvek može da se zaustavi, a ministar može uputiti projekat na reviziju. Pismo ICOMOS-a učvrstilo nas je u uverenju da smo bili na pravom putu kada smo zagovarali da je rekonstrukcija pozorišta rušenje istorijskog nasleđa i da bagere od ovakvih zgrada treba držati podalje - izjavila je juče „Blicu" arhitekta Viktorija Aladžić.
Savetodavno telo Uneska, koje se obratilo ministru Brajoviću, okuplja u svom udruženju oko 9.000 stručnjaka iz 120 zemalja sveta. Ono je ponudilo pomoć Srbiji da se u domenu zaštite spomenika kulture primenjuju svetski principi. ICOMOS navodi da je subotički teatar šesto najstarije pozorište izgrađeno u državama na području Karpatskog basena.
Predsednik međunarodne organizacije Mihael Pecet preko ove organizacije u Beogradu nudi ministru kulture stručnjake da se, uz njihovu sugestiju, dođe do najboljeg rešenja.
Gradski teatar je, podsetimo, skoro u celosti izgoreo 1915. godine, restauriran je 1927. godine i imao je hotel-restoran, balsku dvoranu i salu za predstave, što je u to vreme predstavljalo simbol građanskog društva. Više rekonstrukcija i adaptacija pozorišta planirano je u minulom veku, a samo poslednjih desetak godina naručeno je i izrađeno čak sedam projekata. Neki su predviđali i rušenje dela zidova u dvorišnom delu, a neki samo restauraciju. Najnoviji, prihvaćeni projekt predviđa da se sruše čak dve trećine zgrade, a da se sačuva samo „neoklasični ulazni portal". Brojne arhitekte protivile su se ovakvom projektu ističući da će centar grada dobiti „betonsku kocku" koja će iza korintskih stubova predstavljati „sivog monstruma". Sve ovo koštaće bezmalo 30 miliona evra. U akciju spasavanja teatra kakvo je (još uvek) uključio se sada i ICOMOS pismom republičkom ministru kulture. Da li će bageri i dalje odrađivati započeti posao ili ne znaće se, verovatno, kada ministar proceni šta mu valja činiti.
