Izvor: Večernje novosti, 05.Avg.2015, 02:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić: Pamtimo biblijski pogrom, pretočićemo suze u pobedu

AVGUSTA 1995. u Hrvatskoj dogodio se pogrom i etičko čišćenje. Zločin nad Srbima mora da se oprosti, ali ne i da se prikriva i zaboravlja. Ova poruka upućena je sinoć sa mosta u Sremskoj Rači, sa državne ceremonije Dana sećanja na postradale i prognane u operaciji hrvatske vojske - zloglasnoj "Oluji". Na mestu gde su pre tačno dve decenije prve izbeglice prešle u Srbiju, odata je počast i služen parastos žrtvama. Tužnih nedelja prisetio se sinoć državni vrh Srbije i Republike Srpske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << predstavnici SPC i više hiljada okupljenih građana.Događaj posvećen pomenu na gotovo 250.000 proteranih i više od 2.000 ubijenih počeo je nešto posle 20 časova. Ka sredini mosta, kroz špalir mladih obučenih u narodne nošnje, svaki sa svoje strane krenuli su predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i prvi čovek Republike Srpske Milorad Dodik. Na delu mosta bližem Srbiji sreli su se, kratko zagrlili i spuštanjem venaca u Savu, uz zvuke "Posmrtnog marša", odali počast stradalima. OBRAĆANjE PREDSEDNIKA SRPSKE VLADE ALEKSANDRA VUČIĆA DANAS je dan kada se obeležava dvadeset godina od progona srpskog naroda sa područja Banije, Like, Korduna, Dalmacije, sa njihovih i naših vekovnih ognjišta, dan vruć, težak i tužan; U novijoj srpskoj istoriji teško je naći tužniji dan. Vi, dragi Krajišnici, njihovi prijatelji iz Srpske i Srbije, ne sakrivajte svoju tugu, svoj čemer, gnev, ljutnju, ne samo prema onima od kojih ste sklanjali svoje porodice, već i prema svima nama koji nismo imali hrabrosti da sebe pogledamo u lice i zapitamo da li smo vam pomogli onoliko koliko smo kao Srbi i Srbija mogli i morali. Foto N.FifićDanas je dan kada odajemo duboku počast žrtvama, a njih je više od 2.000, ubijenih i nestalih, u jednom od najvećih progona srpskog naroda u njegovoj stradalničkoj prošlosti. Želim da reči mržnje, sukoba i osvete ne budu te koje će obeležiti današnji dan. Sa Hrvatskom imamo mir, čuvaćemo ga i želeti najbolje odnose u budućnosti. Bićemo, nadam se, ubrzo i dobri prijatelji u zajedničkoj kući - EU. Ali, danas odavde šaljemo svetu jasnu poruku, da se zločin mora oprostiti, ali ne može i ne sme zaboraviti i to baš na ovom mestu, gde su Republika Srpska i Republika Srbija - ujedinjene u bolu i tuzi, na mestu koje je pregazilo 250.000 prognanih Srba u strahu da ih ne pregazi hrvatska, kako neki kažu, oslobodilačka čizma. Foto N.FifićPreviše je danas teško za velike i teške reči. Zato ću da ih preskočim. I umesto toga, dozvolite da vam kažem nekoliko imena. I ne brinite, ako vam nisu poznata. Uglavnom, nikome nisu.ČEPURIN GOST CEREMONIJI u Sremskoj Rači prisustvovali su i ambasadori iz 12 država. Svoj bol sa našim narodom kod čuvenog mosta podelili su diplomatski predstavnici Rusije, Kine, Izraela, Indije... A naša su. Vaša, i moja. Evo ih: Adamović Boro, Bačkonja Milan, Grčić Vaso, Kašić Drago, Ljubišić Milan, Ćopić Dara, Novković Cuka, Despić Stanko, Gaćeša Rada, Ivanović Dragan, Krajnović Branka, Ljuboja Dobrica.... Znate li ko su oni? Ne znate. Reći ću vam. Oni, uglavnom stariji ljudi, neki i mladi, neki i deca, deo su, kao što vidite, strašne statistike. Deo, fragment, istrgnuto parčence, iz spiska od više od 250.000 istih takvih imena, imena običnih ljudi, starih, zrelih i mladih, koji su ubijeni, proterani, očišćeni, kako to samo ironično i odvratno zvuči, iz svojih domova, pre tačno dvadeset godina. Znate li koliko je to? Foto N.FifićZnate li da je, za jedan takav spisak, spisak žrtava, ubijenih i prognanih, potrebno ispisati više od 4.000 strana, i da je potrebno šest dana, i šest noći, da se on pročita? I to da čitaš brzo, bez prestanka. Dođe mi, kada to znam, da pitam one koji taj pogrom slave dva dana - zašto ne slavite šest dana i šest noći? Tako ćete bar moći da se setite svakoga koga ste proterali. Da ga proslavite, pojedinačno. Kažete, pobedili ste, a zlikovci Srbi su poraženi. Agresori. Foto N.FifićJeste li ikada čuli za agresora na sopstveno ognjište i na sopstvenom ognjištu, agresora kome u ruci ostane samo kesa tužnih uspomena, ili kako lažni pobednici kažu prljave gaće, i ruke pune krvi i suza. I nije neki agresor. A kad nekog pobedite, taj drugi mora da je poražen. Tačno je. Poraženi smo pre 20 godina, jer nismo verovali da je bilo ko sposoban da takvo etničko čišćenje sprovede u delo, poraženi smo, jer nismo imali ni snage, ni znanja, ni Miloševe mudrosti, ni pametne politike da svoj narod sačuvamo, poraženi smo i zbog toga što smo slavili uranke ne hajući za suze, neizrecivu bol i patnju našeg prognanog naroda. Veliki Dobrica Ćosić je govorio da se u porazima, mnogo češće od poraženih, ponizi pobednik. Rezultat vaše pobede jesu zgarišta, uništene porodice, opustošena sela, a rezultat našeg poraza biće pobeda, pobeda u našem napretku, pobeda u pretakanju gorke suze našeg naroda u ogromnu energiju za budućnost Srbije, u snagu koja će našu zemlju podići iz blata i uvrstiti je u red modernih i uspešnih evropskih zemalja. A, kako Sent Egziperi reče, pobeda, poraz, te reči nemaju smisla. Život je iznad tih slika i već priprema nove slike. Pobeda slabi jedan narod, poraz budi drugi narod. Počeli smo da se budimo, da radimo više, da jačamo srpsku ekonomiju i srpsku državu. Svakoga dana naša Srbija biće sve jača. Je li to naš poraz? Ne bih rekao. Uostalom, snaga naših suza i sveća mnogo je veća od snage svih njihovih topova i tenkova. I moralna i ljudska. I ne mogu da pobede naš spokoj i našu hrabrost, kao i odlučnost da se njihovim glamuroznim paradama suprotstavimo pogledom u budućnost, i da svima bude jasno - to ne radimo zato što smo uplašeni i slabi, već zato što smo lekcije iz prošlosti naučili i zato što smo jaki i snažni. Strašan zločin je bila "Oluja". I Srbija to više neće da krije. Taj zločin je počinjen nad našim narodom, nad ljudima koji su isti kao i mi, a to im je bila i jedina krivica. Da, i činjenica da su živeli stotinama kilometara zapadno od Srbije, u Lici, Baniji, Kordunu, Slavoniji i Dalmatinskoj zagori, a neki su mislili, i ne prvi put u istoriji, da tamo srpsko ime ne sme da postoji. Ne znam ni zašto je Srbija sve ove godine o tome ćutala. Čega se plašila, i od čega je bežala? Od nesreće i jada svoga naroda? Mi smo zločine koje su pojedini Srbi počinili, i priznali i platili. I stidimo ih se. A "Oluje" treba drugi da se stide. Oni koji su sačinili taj strašni spisak, počinivši zločin bez presedana; oni koji taj zločin nikada nisu osudili; a, bogami, i oni, u Srbiji, koji su se, godinama, ponašali kao da to nikakve veze sa državom Srbijom nema. Kao da su, avgusta 1995. godine, proterani i pobijeni neki tuđi ljudi. Kao da se zločin dogodio, negde tamo, u Ruandi, a ne u Lici, i ne u Dalmatinskom Kosovu. Danas, Srbija, konačno, ima snage da kaže šta je bila "Oluja". Najveća etnička promena sastava stanovništva posle drugog svetskog rata, i pogrom - to je bila "Oluja". Etničko čišćenje, i besmisleni pokolj. I neka niko od nas ne očekuje da ćemo te činjenice ubuduće prećutkivati. Rat jeste gotov, i lepo su to napisali u Zagrebu, i više ga neće biti, ali to nikako ne znači da će Srbija pristati da zaboravi sopstvenu istoriju, sve pobede i sve poraze, a pogotovo da zaboravi svoje žrtve, i svoj narod. Zato što je to naša odgovornost. I mi smo je, posle 20 godina, preuzeli. I njima, Srbima Krajišnicima kažem: - Niko ne može da vam vrati mrtve. Niko ne može da promeni prošlost i da uredi da se devedesete i vaš užas nisu nikada dogodili. Ne može da vam smanji bol, niti patnju koju ste doživeli. Ali, zato, ova država, može, i hoće, da vama, i svim drugim prognanicima, svih tih gadnih ratova, obeća da se niko više, prema vama, neće ponašati kao prema tuđima. I da će Srbija biti vaše utočište. I vaša kuća. I da će brinuti i o sećanju na mrtve, i o budućnosti živih. Da ćemo, od te, naše Srbije, napraviti zemlju kojom ćete se ponositi. I koja će moći, svojim ugledom, i svojom snagom, da se izbori za ono što vam pripada, od imovine, do poštovanja, i vas i vaše žrtve. Da će biti dovoljno jaka da može, dok drugi slave, da ponosno stane i vikne - to je bio zločin, i da će je, čitav svet, konačno čuti. Dan sećanja, na žrtve i prognane, koji smo ustanovili, upravo i treba da služi tom cilju. I nije uperen ni protiv koga. Niti iko treba da brine da li će Srbija ostati posvećena miru i razvoju regiona. I poštovaćemo sve, ali ćemo, ubuduće, poštovati i sebe. I poštovaćemo, nadasve, svaku našu žrtvu. Ni više, ali ne manje od poštovanja koje pokazujemo prema tuđim žrtvama. Svako ime, i svaki život koji stoji iza tog imena. I daćemo, tim imenima, tugu dužu od šest dana, i dovoljno vremena da sva budu zapamćena. I na kraju, dozvolite mi da, bar delimično, ispravim jednu dvadeset godina dugu nepravdu, i da, ovde, u Rači, svima vama, prognanima i žrtvama, kažem ono što je Srbija i tada mislila, ali nije umela, ili nije smela, ili nije htela da kaže. Dozvolite mi da kažem glasno i pokajnički što te reči izgovaramo sa dvadeset godina zakašnjenja Dobro došli, Srbi. Dobro došli, Krajišnici. Dobro došli, braćo. Dobro došle, sestre. Dobro došli svojoj kući. Boro, Milane, Vaso, Cuko, Rado, Drago, Branka, Dragane, Dobrice, Stanko... Stigli ste u vašu Srbiju. Neka je večna slava svim nevinim žrtvama. Živeli Krajišnici, živela Srbija! DODIK: SRBIJA JE BILA UVEK UTOČIŠTE ZA SVE PRIPADNIKE SRPSKOG NARODA Dodik je poručio je danas da ne treba da se obesmišljava i negira Republika Srpska, jer u RS niko ne obesmišljava i ne negira Bosnu i Hercegovinu."Govorili su da je BiH Jugoslavija u malom, a sad postavljam pitanje zašzo živi mala, a nije mogla velika.. Niko da ne negira BiH. Evo, mi nećemo, ali prestanite negirati RS, ne možemo živeti u toj negaciji. Ovo je sombol našeg zajedništva, kao naš vapaj za mir ", rekao je Dodik prilikom obraćanja na svečanosti povodom Dana sećanja na stradanje i progon Srba na mostu u Sremskoj Rači.Samo su Srbi, poručio je, verovali u Jugoslaviju, istakavši da su je zato poslednji i napustili."Srbi su uvek želeli mir", rekao je Dodik i poručio da svi znaju šta je BiH, te da to ne treba niko da objašnjava Republici Srpskoj.Kaže i da je Sbija uvek bila utočište za sve Srbe "koju su plaćali visoku cenu zablude" koja se zvala Jugoslavija, od Slovenije preko Hrvatske, Bih, Kosova, Makedonije, pa do Crne Gore."RS je uz pomoć Srbije prolazila kroz teške trenutke kada je morala da daje odgovore, tako je bilo i sa Dejtonskim sporazumom, kojim se došlo do mira", kazao je Dodik.Istakao je i da napori svih u regionu treba da budu usmereni ka miru, i okrenutosti ka evropskim civilizacijskim vrednostima.IRINEJ: OLUJA BILA TRAGEDIJA BIBLIJSKIH RAZMERAPatrijarh srpski Irinej rekao je večeras na obeležavanj Dana sećanja da je srpski narod u "Oluji" zadesila tragedija biblijskih razmera i da je počinjen veliki zločin koji su činila naša braća po veri sa kojima nas vezuje istorija. Patrijarh je u obraćanju u Sremskoj Rači rekao da je to bila tragedija biblijskih razmera kakvu su nekada doživeli Jevreji i Jermeni i da smo mi Srbi odmah iza njih.Kako je rekao zločin su počinila naša braća po veri, isti po crkvi "sa malim razlikama što smo mi pravoslavni a oni rimokatolici" i da smo bili krivi samo zato što smo Srbi pravoslavne vere.Naveo je da zato raduje nedavno upućen predlog pape Franje da se formira komisija predstavnika srpskog i hrvatskog naroda koja bi se bavila razlozima tolike mržnje između dva susedna i po mnogo čemu slična naroda.Patrijarh je poručio i da Srbi nisu genoicidan narod, da to nisu nikad bili uz svojoj istoriji, da su naprotiv mnogo postradali, a da je o njima stvorena slika kao o narodu koji mrzi i progoni i ubija.Ta je slika daleko od nas, poručio je patrijarh Irinej i dodao da zlo i zloba nikome dobro nisu doneli, te da je potrebno da zavlada ljubav, da nju treba da nosimo u sebi, ali i među narodima.Dao Bog da se povrati mir narodu našem i svim narodima - to je želja naša i božija i molimo se gospodu da naša želja bude uslišena, poručio je na kraju obraćanja srpski patrijarh.Đurđica Popović, "devojka iz kolone"Tužnih avgustovskih dana pre dve decenije prisetila se i Đurđica Popović, koja je kao dete izbegla iz Krajine. Ona je podelila svoja sećanja na dan kada je pred hrvatskim granatama morala da napusti svoj dom. - Šta se tu more, kada ima i gore. Ostavljali su ljudi mrtve, nesahranjene, kućne pragove. Bio je rat - sa suzama u očima ispričala je Đurđica, koja je svoj novi dom, kao i većina Krajišnika, našla u Srbiji. Veliki broj građana okupio se večeras kod mosta u Sremskoj Rači, gde će biti obeležen Dan sećanja na stradanja i progon Srba, u okviru hrvatske vojne akcije "Oluja". Građani, koji su došli da odaju poštu stradalim Srbima, na dan kada je pre 20 godina iz Hrvatske proterano više od 250.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno, nose srpske zastave i obeležja. "Ovo je značajan dan, jer je tokom progona Srba iz Hrvatske bilo strašno. Bilo je strašno gledati naš narod kako beži. Hvala premijeru Vučiću što je omogućio da se na to ukaže", istakla je za Tanjug Vera Fektar iz Sremske Rače.Sremska Rača, #Dansećanja na stradanje i progon srpskog naroda u #Oluja pic.twitter.com/MJeEzoiHDs— Aleksandar Vučić (@SerbianPM) August 4, 2015 Mirjana Cabo, koja je izbegla iz Sarajeva, naglašava da je ovo važan dan za srpski narod i porodice žrtava, ali i, posebno, za sve one koji su, kao i ona, prognani iz svojih kuća i sa svojih staništa. Miroslav Smrzić, koji je nekada živeo u Slunju u Kordunu, a izbegao je u Inđiju, rekao je da je ovaj dan bitan kako bi se pokazalo i onima koji to ne priznaju "da smo i mi ljudi, izbegli, proterani". "Oduzeli su nam sve. Proterali su nas i nemamo nikakva prava u Hrvatskoj. U Slunju odakle sam proteran je pusto, i nemam gde i kome da odem tamo. Podneo sam nekoliko puta zahtev za pomoć za obnovu, ali od toga nije bilo ništa", rekao je on. Ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je takođe stigao u Raču, naglasio je u izjavi Tanjugu da je večerašnje obeležavanje izuzetno značajno: "Srbija je 20 godina ćutala, propuštala da kaže koliko je boli 'Oluja', koliko je bole 250. 000 proteranih, 2. 000 ubijenih, najveće etničko čišćenje u Evropi. Možemo slobodno da kažemo da je to i najveće etničko čišćenje u istoriji srpskog naroda, jer nikada u istoriji nije za tako kratko vreme toliki broj naroda trajno otišao da se nikada ne vrati", objasnio je on. Vulin je izrazio uverenje da će preko ovog sećanja svet bolje da nas razume i vidi koliko nas te rane bole, kao i da će se u buduće ponašati u skladu s tim, da i ovaj narod ima svoje emocije i da se nad njihovim žrtvama mora spustiti glava. Srbija će danas prvi put obeležiti Dan sećanja na stradanje i progon Srba, 5. avgust, centralnom državnom manifestacijom kod Sremske Rače. Sutra, tačno u podne, oglasiće se zvona sa srpskih pravoslavnih crkava u Srbiji i Republici Srpskoj i sirene. Iz vlade pozivaju građane Srbije da u podne zastanu i da taj minut posvete sećanju na sve ubijene i stradale. Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća odbrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u Knin i istakla hrvatsku zastavu. U operaciji je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog veća odbrane, dok je srpska strana imala 31. 000 vojnika. U toj akciji izbeglo je više od 250.000 Srba, pa se ona ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila. Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji ima imena 1. 960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1. 205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na Večernje novosti...