Izvor: KMnovine.com, 01.Maj.2018, 08:31

Vojska Srbije: estradni poligon za Vođu i njegove glodare

Vojska Srbije: estradni poligon za Vođu i njegove glodare

Već je sedma godina kako je na čelu generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, čovek za vreme čijeg mandata su se desile (i još se dešavaju!) mnoge nesreće i izginuća vojnika, starešina i civilnih lica, zbog nestručnosti, zastarele tehnike, drskosti i bahatosti Aleksandra Vučića i njegovih opasnih klovnova, raspoređenih na pozicije ministara i državnih sekretara.


   
General Diković - Kauboj Foto-montaža - 'Zokster >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << nešto'.    



















Piše: Nikola Vlahović, Magazin Tabloid



Za tih sedam godina, Vojska Srbije opljačkana je do temelja, a Diković je svoju najbližu rodbinu zaposlio u službama Vojske Srbije i Ministarstvu spoljnih poslova. U znak zahvalnosti, danas je to čovek koji strogo vodi računa na koju nogu će ustati bolesni Vođa i njegov mali epigon Aleksandar Vulin.

Ujutro, 11. aprila ove 2018. godine (u 9.45 č), srušio se u reonu opštine Kovačica, avion Vojske Srbije, školsko - borbeni Super Galeb G 4, a pilot i kopilot su se katapultirali. Jedan od njih je na licu mesta poginuo, a drugi je sa teškim povredama prebačen na VMA u Beograd. Najbliži svedok ove nesreće, službenik opštine Kovačica, u prvim vestima kazao je kako se "avion nije srušio", nego je "pogrešno sleteo". Prevedeno sa laičkog jezika, pilot je sve učinio da prastaru mašinu prizemlji, ali nije uspeo.

General Ljubiša Diković je nedavno smenio kompletno rukovodstvo Tehničko opitnog centra u Batajnici. Nekoliko dana kasnije pao je Galeb. Sad je u Vojsci panika i svi smatraju da su odgovorni novi rukovodioci TOC-a, ali niko ne sme da insisitra na istrazi.



Godinu dana ranije, skoro u isto vreme, (7. aprila, 2017. godine) srušio se na području sela Slatine kod Šapca, takođe G-4 Super Galeb dvosed (serijski broj 23625), proizveden davne 1985. godine. Tom prilikom, poginuli su potpukovnik VS Nenad Ćulibrk i kapetan Dejan Pandurović. Ovaj avion je bio preuzet od Crne Gore, 2010. godine, na osnovu sporazuma o razmeni sredstava i dokumentacije vlada Srbije i Crne Gore. Već 16. aprila, 2017. godine, na Uskrs, Aleksandar Vučić je tokom posete vojnicima na aerodromu u Batajnici zabranio novinarima da postavljaju pitanja generalima Dikoviću, Živaku i Bandiću, trojici najodgovornijih ljudi za pad helihoptera 13. marta 2015. godine, u kome je poginulo sedmoro ljudi (kao što je poznato, Vučićev ministri utrkivali su se ko će i kako dočekati helihopter sa bolesnom bebom iz Novog Pazara kako bi sebi i svom "velikom šefu" napravili promociju, a isprovocirali su tragediju za koju niko nije odgovarao).

U međuvremenu je Bandić čak i napredovao u vojnoj hijerarhiji.


  ČITAJTE "MAGAZIN TABLOID





Vučić je tada drsko stao ispred "svojih" generala i okupljenim medijima saopštio: "...Ja odgovaram na pitanja, ako nekoga nešto interesuje!" Dakle, o svemu, samo ne o padovima helihoptera, aviona i sličnim tragedijama koje poslednjih godina potresaju srpsku javnost ali ne i komandni kadar VJ (u suprotnom, do sad bi se našao neko moralan da podnese ostavku).

Vojska Srbije (VS) prema zvaničnim podacima ima oko 34.000 pripadnika i budžet od 830 miliona dolara. Većina profesionalnih vojnika, starešina i civilnih lica na službi u VS već duže vremena su veoma "pokretljivi", pa je tako zabeležen podatak da godišnje iz vojne službe "izađe" i u nju "uđe" i do 4.000 ljudi. Zbog loših uslova života i rada, znatno je veći broj onih koji napuštaju Vojsku Srbije. Jedan od ozbiljnih razloga je i potpuno politizovan i od realnosti otuđen komandni kadar na čelu sa skandaloznim načelnikom generalštaba Ljubišom Dikovićem, koji je suprugu i sina zaposlio u službama Vojske Srbije, a kćer u diplomatiji, pa je u znak zahvalnosti u međuvremenu postao lični "ordonans" bolesnog Aleksandra Vučića i njegovog klovna Aleksandra Vulina.



Od kako je u vreme majskih poplava 2014. godine Vučić ponizio Dikovića, u direktnom prenosu sednice Vlade Srbije, rečenicom: "...Tišina tamo!!!" i "Komanduj Dikoviću, šta čekaš!?", javnosti je stavljeno do znanja ko je ovde "maršal" a ko "kaplar". Sramno, sramotno, u tolikoj meri da je nekoliko tadašnjih članova sindikata VS tražilo objašnjenje za ovakvo ponašanje. Nijedan od njih više nije u vojnoj službi.

Vojnici i niže starešine Vojske Srbije, koji za 300 evra mesečno treba da glume pripadnike navodno "respektabilne" armije, glavne u regionu, više liče na amatersku pozorišnu trupu, nego na vojnike novog veka, opremljene po savremenim tehnološkim standardima.
Nedavno je jedan oficir VS, pismeno tražio od Ministarstva odbrane, da razmotre mogućnost dobijanja dodatka "na sramotu", kao čistači ulica, jer je tačka poniženja vojnih lica stigla dotle da je pravo čudo što broj pripadnika ove, nekada časne profesije, nije prepolovljen.

Vojna tehnika, pre svega tehnika kojom raspolaže Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, u takvom je stanju da je takođe čudo što godišnje ne pogine dva puta više ljudi nego što inače gine zbog zastarelosti sredstava kojima treba da upravljaju. Vojska Srbije je nasledila veliki deo jugoslovenske vojne opreme i tehnika, ali ogroman deo toga je rashodovan, uništen, pretopljen... Vučić i njegova uličarska loža neukih ali drskih štakora, svakodnevno bombarduju javnost vestima o velikom doprinosu modernizaciji Vojske Srbije tehnikom Ruske Federacije u vidu aviona MiG - 29 i tenkova T-72. Istina je da je Vučićeva vlada na kredit kupila polovne ruske avione tipa MIG-29, od kojih jedan broj mora biti "remontovan" o trošku budžeta Srbije. Ne tako davno, kupovani su i akumulatori za helihoptere u Rusiji, pa se kasnije ispostavilo da su oni već postojali u nekom vojnom magacinu u Pančevu!



Od kako je Ljubiša Diković postavljen za načelnika generalštaba u decembru mesecu 2011. godine, pa do današnjeg dana, Vojska Srbije postala je estradna igračka u rukama Aleksandra Vučića i gomile bilmeza okupljenih oko njega. Ponižavajući vojsku i vojni poziv, poludeli Vođa je za ministra odbrane postavio Aleksandra Vulina koji svakodnevno izvodi "smotre", nadgleda navodno strojevu obuku, razmatra taktiku sa Dikovićem na Pasuljanskim livadama, ulazi u polovne ruske avione i pozira u njima...

Za sedam godina vladavine Ljubiše Dikovića, Vojska Srbije je rasprodala sve što se rasprodati moglo.

O kakvim se stvarno vrednostima radi, najbolje govori i podatak da je u septembru 2013. godine, vojna imovine predviđena za prodaju vredela oko milijardu evra! Nekakvim ranije urađenim master-planom o rasprodaji vojnih resursa, na spisku za otimačinu našlo se i oko 450 vojnih kompleksa na najatraktivnijim lokacijama. U 2015. godine, prodavana su velika skladišta, kasarne, klubovi i zemljište u 17 gradova u Srbiji, kojih se Vojska Srbije odrekla pravdajući se potrebom za novcem.

Pljačke su bile ogromne. Početkom ove 2018. godine, hapšeni su pojedini pripadnici VS zbog navodne korupcije i "zloupotrebe položaja", ali, u poređenju sa stvarnim otimačinama sprovođenim u saradnji sa Vučićevim stranačkim štakorima, radi se o beznačajnim krivičnim delima (koja još nisu procesuirana niti sasvim dokazana).

Sve ovo, izaziva veliki bes kod časnih oficira i podoficira kojima, osim bednih plata, najteže padaju kad gledaju kako njihovi pretpostavljeni raportiraju ordinarnim klošarima, nesposobnim za vojsku, bivšim dezerterima i najgorem ljudskom talogu koje je posle naprednjačke komunalne havarije, poput kanalizacije, isplivao na površinu.

Ubijanje vojničke tradicije u Srbiji, sprovodi se planski, na više nivoa, a preko naredbi koje izdaje kancelarija NATO pakta u Beogradu ili čak direktno preko komande NATO u Briselu. Cilj nije samo da se Srbija "pacifikuje", nego je na sceni i zadatak promene mentaliteta kod Srba, kao ponosnog, vojničkog naroda, koji je kroz svoju istoriju uvek nalazio snage da podigne glavu i ustane protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja. I to nije nikakav mit, niti je puka fraza, nego zbir proverljivih činjenica.

Da bi projekat gaženja suverenosti ove države uspeo, morala je najpre vojska biti slomljena. Ukinute su regrutne komisije, nema vojne evidencije na način kako se to inače radilo, nema predvojničke obuke u školama kao obaveznog predmeta, nema ni na fakultetima, mladi ljudi odrastaju u brlogu političko - estradnog prostakluka i nasilja, ne poznaju najosnovnije činjenice u vezi sa vojnom filozofijom, ratovanjem, vojničkim životom... Sve ono što je do sloma jugoslovenske države predstavljalo sinonim zdrave države i njenog odbrambenog oslonca, uništeno je. Vojsku Srbije danas popunjava sirotinja, oni koji su radije spremni da za 30 evra stoje mirno pred Vulinom, umesto za kasom u nekom supermarketu.



U oba slučaja, to je slika tragičnog vremena u kome je poštenije dignuti kuku i motiku, nego pognuti glavu zarad lažne nade u bolji život koji obećava arhibaraba sa vrha državne piramide.

Vojni sindikat o Vulinovoj "modi"

Ministar odbrane Aleksandar Vulin često nosi crnu uniformu što, prema tvrdnjama Vojnog sindikata, predstavlja povredu zakona. Vojni sindikat tvrdi da ministar obrane noseći crnu uniformu, uporno krši Zakon o Vojsci, ali i Pravilnik o vojnim uniformama i oznakama činova Vojske Srbije. Sindikat je nedavno uputio otvoreno pismo ministru odbrane Aleksandru Vulinu navodeći da je crna uniforma koju nosi "nepoznate namene i porekla, koju ne prepoznaju propisi Vojske Srbije, niti zakoni ove zemlje", podseća Insajder.
Prema Zakonu, osim pripadnika Vojske, uniforme mogu da nose ministar i predsednik prilikom poseta jedinicama ili vojnih vežbi, ali kako u Sindikatu tvrde, to ni u jednom slučaju nije sasvim crna uniforma kakvu Vulin nosi.

Zaštitno-tehnička uniforma se nosi na za to određenim mestima, radionice i drugi poslovi kada se vrše popravke, pregledi i svi drugi poslovi gde se ne koristi vojnička uniforma da bi se zaštitila od oštećenja, a ne nosi se na svečanostima i ostalim prilikama gde viđamo ministra. Valjda, neko zna kada se i gde nosi svaka vrsta odeće, to je nekada propisivalo Pravilo o odeći, a svako nošenje van određenog, je zabranjeno. Nošenje takve odeće u ovim prilikama je poniženje za sve one pripadnike vojske koji su u propisanim uniformama. Kao kada bi neko došao u trenerci na neku gala priredbu ili svečanost.




Čime raspolaže Vojska Srbije?

Najveći deo tehnike i opreme Vojske Srbije, mogao bi odmah da ode na otpad. Uprkos tome, državno i vojno rukovodstvo se diče "savremenom" armijom, spremnom "stići i uteći i na strašnom mestu postojati". Ali, prema jednom od poslednjih izveštaja o stanju Vojske Srbije, spisak raspoložive ratne tehnike ide u prilog onoj prethodnoj tvrdnji: VS nema čime da se pohvali"!
- 220 tenkova (tenk M-84)

- 500 oklopnih vozila (BVP M-80, BTR-50, BTR-60, BOV M-86, BOV M-1.)

- 200 artiljerijskih oruđa (M-64 130 mm, M-84, Nora A, M-87 "uragan", M-77 "Fire", 2S1 "Iron")

- 100 aviona (MiG-21, MiG-29, J-22 "Eagle", G-4 "Gull")

- 55 helikoptera (Mi-8, Mi-17, SA-341H, SA-342L "Gazela")

- 20 brodova rečne flotile (Neštin, Kozara, DJČ)



Izvor: Magazin Tabloid    :: © 2014 - 2018 ::    Hvala na interesovanju

Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na KMnovine.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta KMnovine.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta KMnovine.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.