Izvor: Politika, 31.Dec.2012, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojni piloti na međunarodnim letovima
Transportni avioni AN-26, modernizovani savremenom navigacijskom i drugom opremom, atrakcija kada se pojave na aerodromima na zapadu Evrope
Svojim avionima lete iznad Sredozemnog mora, severa Evrope, pa i Sahare. Neko bi pomislio da je reč o pilotima neke velike putničke avio-kompanije, međutim u pitanju su posade transportnih aviona Vojske Srbije (VS). Ovi piloti, čiji zadaci nisu poznati javnosti, poput onih koje izvode piloti borbenih aviona ili helikoptera, angažovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su prilikom obuke padobranaca, prevoza vojnih delegacija u inostranstvo i, sve češće, na pružanju logističke podrške pripadnicima vojske angažovanim u misijama UN. Geografske odrednice sa početka teksta odnose se na mnoge letove iznad Sredozemlja u države severne Afrike ili na Kipar, putovanja u Dansku, pa i u dubinu Sahare u Libiji.
Nedavno su obavili tri atraktivna leta, odrednica je bila Španija, gde su se mirovnjaci VS obučavali pre odlaska u misiju UN u Liban, gde se nalaze u okviru španskog kontigenta. Poletali su iz Niša, sletali su na italijanski vojni aerodrom „Dećimomano” na Sardiniji, radi dopune goriva, odakle su nastavili let do svog odredišta u Sevilji. Letelo se turboelisnim avionima AN-26, koji zbog svojih tehničkih karakteristika leti sporije od putničkih mlaznih aviona i na manjim visinama.
– Let u jednom pravcu trajao je osam do devet sati, na visini oko 6.000 kilometara. Na pravcu leta nije bilo gužve u vazdušnom prostoru – objašnjava potpukovnik Vidan Pavlović, komandant 138. transportne avijacijske eskadrile, koja je u sastavu 204. vazduhoplovne brigade na Aerodromu „Batajnica”.
Da bi obavljali međunarodne letove, ovi vojni piloti prolaze kroz obuku u Srbiji, a i njihovi avioni modernizovani su odgovarajućom opremom.
– Na nama je da obavimo sve formalnosti oko leta, na primer oko aerodromskih taksi i goriva, za razliku od civilnih pilota u putničkom saobraćaju za koje to obavljaju kompanije. Naši letovi se najavljuju unapred državama preko čijih teritorija letimo, pomažu nam Ministarstvo odbrane i Agencija za kontrolu letenja, kao i vojni izaslanici Srbije na odredištima. Od 2004. godine obavili smo više od 200 međunarodnih letova na 60 aerodroma u 26 država – objašnjava potpukovnik Pavlović.
Eskadrila kojom komanduje, osim pomenutih „antonova”, ima i tri mlazna „jak 40”, namenjena prevozu javnih ličnosti, ali koji trenutno ne lete, jer su im istekli resursi. Dva AN-26 su remontovana i modernizovana ugradnjom savremene opreme, uključujući navigacioni sistem, uređaj protiv sudara, transponder koji omogućava elektronsku komunikaciju sa kontrolama leta. Ovi avioni su atrakcija kada se pojave na aeromitinzima u zapadnim državama, budući da se AN-26, cenjen zbog svoje pouzdanosti širom sveta, uglavnom koriste u istočnoevropskim i zemljama Azije i Afrike.
Mirovnjaci VS u Španiju i na Kipar prevezeni avionom AN-26
U sastav 138. transportne avijacijske eskadrile uskoro će ući i dvomotorni avion „pajper seneka” namenjen za aero-foto snimanje iz vazduha. Ova snimanja obavljaće se za potrebe Vojno-geografskog instituta, ali ovaj avion moći će da se koristi i za obuku pilota transportne avijacije. Ono što će u doglednoj budućnosti biti neminovno, ali zavisi od finansijskih mogućnosti države, jeste nabavka novih transportnih aviona. Ovakve odluke zavise od procene da li je isplativije remontovati raspoložive stare avione ili kupiti nove. Pomenuti avioni „jak 40” su proizvedeni još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je ova jedinica bila poznata i kao „Titova eskadrila”, jer je prevozila doživotnog predsednika SFRJ. Jedan AN-26 je 1975, a drugi 1984. godište. Posle remonta ovaj prvi može se koristiti do 2015, a drugi do 2024. godine.
– Nama je transportna avijacija svakako potrebna, kako za vojne, tako i za zadatke podrške civilnom stanovništvu. Osim za vežbu i upotrebu padobranaca, sve smo više angažovani za potrebe mirovnih misija, a u slučaju elementarnih nepogoda, na primer velikih poplava ili snežnih padavina, teretnim padobranima možemo snabdevati stanovništvo svime šta je potrebno. Moguće je da će, prilikom izbora novog aviona, biti od značaja da li će se moći koristiti za gašenje velikih šumskih požara. U kategoriji srednjih transportnih aviona, kakav nama treba, najpoznatiji su španski „kaza 235” i „kaza 295”, italijanski „spartan”, američki „herkules”, ruski „berijev 200” i AN-32 – objašnjava potpukovnik Pavlović.
Milan Galović
objavljeno: 31.12.2012.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
