Izvor: Vesti-online.com, 06.Dec.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vidovite Zorke

Ovih dana pojavljuju se penzionisani generali umirovljene jugoslovenske vojske da bi nam svedočili kakve je sve propuste pravila armija 90-ih.

 

I mada su posle bitke svi generali, u našoj sluđenoj stvarnosti ni to ne važi, pa tako general Delić kaže da vojska nije mogla u celosti pokrivati 120 km dugu granicu prema Albaniji što se prostire preko neprohodnih gudura, dok nekadašnji prvi vojni obaveštajac Momir Stojanović na vrhu liste propusta navodi upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << to što je međa između Srbije i Albanije bila šuplja ko švajcarski sir i što je država dozvolila da se budući teroristički odredi Jašarijeve, Tačijeve i Haradinajeve vojske godinama ilegalno naoružavaju.

 

Delić se, međutim, žali da je od obaveštajnih službi stigla "precizna" informacija u stilu - u narednih pet dana Šiptari će prebaciti veću količinu oružja. Ništa o tačnom vremenu i mestu, dok je ljudi bilo nedovoljno, a granica duga.

 

Za nekoliko godina tako "koordinisanog" rada obaveštajnih službi i ljudi na terenu, već poznatog nepoverenja između vojske i policije, teroristi su uspeli da ovladaju sa 40 procenata kosovskometohijske teritorije. Koleginica svedoči kako se početkom 1998. sa patrijarhom Pavlom uputila u manastir Devič kada su ih Šiptari obučeni u crno, sa oznakom UČK, crnom kapom preko glave i samo prorezima na očima, zaustavili kod sela Lauša, na mostiću prema Deviču.

 

"Ni vaši ne diraju naše hodže pa nećemo ni mi vas", rekao je vođa ekipe prepoznajući sveca među njima i garantujući bezbednost patrijarhu i njegovoj pratnji samo dok traje njegova smena.

 

Da, danas je lako biti general pa tvrditi kako sadašnji problemi srpske države ne bi bili ove težine da je vojska još tada sprečila ilegalno naoružavanje terorista, da je sasekla pobunu u korenu, da se nije dozvolila situacija u kojoj život prvog sveštenika srpske crkve zavisi od dobre volje nekog maskiranog albanskog vernika...Ako ništa drugo, bar rešavanje tih problema ne bi dopalo sadašnjoj ekipi.

 

Prosto je za neverovati da su četnički vojvoda, Miloševićev portparol i samozvani borac protiv korupcije i kriminala sebe uverili da su oni istorijom prokazani da reše problem Kosova. Doduše, okruženje im je takvo da se njihova samoobmana samo podgreva.

 

Mediji su pod kontrolom, pa se Vučićeva kataklizmična i nedržavnička izjava da "bez EU nećemo preživeti" pozdravlja so "hrabar gest" i "gledanje istini u oči", a Dačićevo liberalno otaljavanje da niko ne treba da bude u zabludi da Srbija na Kosovu ima nešto što može da izgubi, posmatraju kao deo, u datim okolnostima, jedino realne politike.

 

Ali šta će biti za dvadesetak godina kada će nam Vučić i Dačić u nekom televizijskom studiju, poput nekadašnjih generala jugoslovenske vojske, objašnjavati šta su sve mogli, a nisu uradili dok su na sebe preuzimali veliki istorijski teret, prevelik za njihovo vizionarstvo, skromna umeća i neutemeljenu ambiciju?

 

Možemo da ih zamislimo kako se zavaljeni u foteljama, obliveni graškama znoja od televizijskih reflektora, a ne od griže savesti, lakonski prepiru šta su trebali, a nisu učinili. Ili, još bolje, šta su učinili, a za uzvrat nisu dobili ništa.

 

Već ih vidim kako nonšalantno uzvraćaju da oni nisu mogli znati da će integrisano upravljanje prelazima biti državna granica, a oficiri za vezu ambasadori!

 

A nisu morali biti generali posle bitke niti vidovite Zorke. Dovoljno je bilo poslušati Voju Koštunicu i njegov proglas o političkoj neutralnosti. Ne bi bilo prvi put da je Koštunjavi u pravu. Uostalom, zar njegov sud o Haškom tribunalu proteklih dana nisu svi odreda ponavljali, zaboravljajući da su koliko juče imali puno razumevanje za postojanje i presude monstruma od suda.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na Vesti-online.com...