Izvor: RTS, 28.Jun.2012, 20:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verska služba u Vojsci Srbije
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković razgovarao sa episkopom jegarskim Porfirijem o primeni sporazuma o verskoj službi u Vojsci Srbije.
U Generalštabu vojske Srbije održan je sastanak general-potpukovnika Ljubiše Dikovića, načelnika Generalštaba Vojske Srbije i episkopa jegarskog Porfirija, zaduženog za rukovođenje službom vojnih sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve. Tema sastanka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bila je primena sporazuma i implementacija verske službe u Vojsci Srbije.
Simvolični i realni značaj praznika Vidovdana u srpskom narodu potvrđuje se i ove godine. Na prošlogodišnjoj proslavi Vidovdana u Nišu potpisan Sporazum o uvođenju svešteničke službe u Vojsku Srbije.
Vraćanje verske službe u Vojsku Srbije zadatak je od posebnog značaja za razvoj vrednosti koje baštini vojna profesija, jedan od zaključaka je da su se nakon donošenja podzakonske regulative stekli uslovi za njenu praktičnu primenu.
Vladika Porfirije i general-potpukovnik Ljubiša Diković dogovorili su dalje korake u vezi sa prijemom kandidata za vojne sveštenike u profesionalnu vojnu službu i sa njihovim postavljenjem na dužnost.
Pored toga ugovoreni su i izbor i postavljenje pomoćnika vojnih sveštenika, kao i izbora i uređenja određenog broja bogoslužbenih prostora u kasarnama Vojske Srbije.
Na ovaj način u srpsku armiju se vraćaju tradicionalne vrednosti i duhovnost, jer će vojni sveštenici poboljšati život vojnika na taj način profesionalizovati vojnu službu, ali i uneti duh rodoljublja i duhovnosti u život u kasarnama i ostalim vojnim objektima.
Verska služba po prvi put u srpskoj vojsci zakonski bila uređena 31. oktobra 1839. godine, za vreme vladavine knjaza Miloša, u Srbiji donesen Zakon vojeni, u kome su definisani uslovi pod kojima se u vojsci vrši verska služba, kao i dužnosti vojnih sveštenika.
Od 1883. godine vojni sveštenici imali su status državnih činovnika sa prinadležnostima identičnim onima koje su imali oficiri, a postavljao ih je Kralj svojim ukazom na predlog ministra vojnog.
Kao izraz uticaja vere na moral, 1928. godine uvedeno je proslavljanje Badnjeg dana, Đurđevskog uranka i Vidovdana.
