Izvor: Politika, 03.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatreno krštenje srpskih migova
Prvi put u mirnodopskim uslovima, jedan od „migova 29“ Vojske Srbije izvršio je raketiranje vazdušnih ciljeva raketama „vazduh-vazduh“ na bugarskom vojnom poligonu
Iako je pista vojne avio-baze „Balčik“ u Bugarskoj neravna poput makadama, to nije smetalo borbenom lovcu „suhoj 25“ da uzleti, a zatim lansira svetleće avio-bombe na nebu boje tirkiza iznad vojnog poligona Šabla. Komandant 101. lovačke avijacijske eskadrile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojske Srbije potpukovnik Brane Krnjajić već je bio u vazduhu, pošto je u „migu 29” sa srpskom zastavom, poleteo s piste vojne baze „Graf Ingatievo“, 400 kilometara udaljenog od nekadašnjeg sovjetskog poligona za vežbe artiljerijskih i raketnih jedinica.
Pored same obale Crnog mora, na osmatračnici za VIP zvanice, okićenoj maskirnom mrežom, bugarski premijer Bojko Borisov i srpski predsednik Boris Tadić, čekali su finale zajedničkih bugarsko-srpskih manevara – ispaljivanje raketa „vazduh-vazduh“ iz srpskih i bugarskih „migova“.
Za srpsku lovačku avijaciju i njene pilote, taj sunčani dan bio je istorijski. Potpukovnik Krnjajić locirao je metu kada je njegov „mig“ bio 30 kilometara daleko. Na 20 kilometara daljine, četrdesetdvogodišnji pilot je video metu golim okom, a posle uobičajenih proceduralnih postupaka, Krnjajić je lansirao raketu kada je padobranska meta od njegovog kokpita bila udaljena tačno šest kilometara. Pogodak je bio uspešan, a komandant 101. lovačke, daleko iznad Crnog mora, zadovoljno se osmehnuo.
Rano ujutru, tog 26. avgusta, prvi put u mirnodopskim uslovima, jedan od srpskih „migova 29“ izvršio je raketiranje vazdušnih ciljeva raketama „vazduh-vazduh“. Tada je, u zoru, s glatke piste „Graf Ignatieva“, uzleteo major Milomir Miljković, dok ga je u vazduhu pratio major Aleksandar Piposki.
Pošto je major Miljković uništio metu, u glavnom raketnom programu za visoke zvanice, to je ponovio potpukovnik Krnjajić. Posle uspešne akcije, potpukovnikov vazdušni partner, njegova rezerva u vazduhu, major Zoran Jakšić, u brišućem letu je preleteo iznad VIP osmatračnice, protresao zemlju i sve koji su na njoj stajali, a zatim izveo manevar valjak, nestavši ka horizontu.
– Da li je bilo nisko i zvučno – pita me, smejući se, potpukovnik u svojoj kancelariji na aerodromu Batajnica. Bio sam tog dana u Šabli kada je srpski „mig“ zatutnjao i izazvao jezu u svakome koji je gledao ka bugarskom nebu.
Potpukovnik se dobro seća kada je 16 „migova 29“ stiglo iz tadašnjeg SSSR-a u SFRJ, kao čudo vojne tehnologije. Kupljeni za potrebe nekadašnje JNA, daleke 1987. godine, menjali su na svojim krilima zastave država koje su nasleđivale nekadašnju socijalističku Jugoslaviju. Posle dve godine od te spektakularne kupovine, dva pilota tadašnje JNA su izvršili raketiranje vazdušnih ciljeva „vazduh-vazduh“, ali na sovjetskom poligonu, pilotirajući „migovima“ Crvene armije.
– Nažalost, brzo su usledili nesrećni građanski ratovi. Piloti koji su stasali za pilotiranje „migovima 29“ nisu mogli da vrše bojeva gađanja u vazduhu. Tek 1996. godine, „migovi 21“ su izvršili raketiranje na poligonu „Budva“ – kaže potpukovnik Krnjajić. On je tada bio među tim pilotima. Krnjajić ne želi da odgovori na pitanje da li su „migovi 29“ ispaljivali rakete „vazduh-vazduh“ na lovce Natoa u ratu SRJ, ali napominje da su samo „migovi 21“ poslednji put ispaljivali rakete na vežbama 2003. godine.
– Zato je odlazak u „Šablu“ bio toliko važan za pilote „migova 29“. Naročito za nas koji su u četrdesetoj godini ili joj se bliže. Za koju godinu, piloti od tridesetak godina treba da sednu u nove borbene lovce koje će, verovatno, nabaviti naša armija – priča potpukovnik, koji je takođe prošao sve faze ratnog vazduhoplovstva moderne srpske istorije: školovan je u JNA, pilotirao je „migom 21“, dospevši na vrh lestvice pilotske hijerarhije, komandom nad eskadrilom „migova 29“.
– Vojska Srbija u svom sastavu poseduje četiri „miga 29“, a posle remonta u Rusiji, 2007. i 2008. godine, oni su u boljem stanju nego što su „migovi 29“ bugarske armije. U Bugarsku su odletela dva naša „miga“ sa aerodroma Batajnica, direktno do aerodroma „Graf Ignatievo“. U našoj delegaciji je bilo šest pilota i 23 tehničara, uz oficira za navođenje koji je bio stacioniran na aerodromu Balčik. Boravili smo pet dana u Bugarskoj, pripremajući se za gađanje – nastavlja Krnjajić, podsećajući da su, leteći ka Bugarskoj, dva „miga 29“ prvi put, kao lovačka avijacija, izašla iz vazdušnog prostora Srbije!
Za potpukovnika su zajednički manevri, poput srpsko-bugarskih, od velike važnosti za borbene pilote Vojske Srbije. Naime, sa 15 do 20 časova naleta ove godine, naši piloti „migova 29“ u vazduhu borave oko 10 puta manje od njihovih Nato kolega. Srbija, takođe, ne poseduje poligon za izvođenje vežbi gađanja raketama „vazduh-vazduh“, pa je prinuđena da ih traži u komšijskim i prijateljskim zemljama.
Krnjajić je sa svojim kolegama stekao veliko iskustvo letenja iznad vazdušnog prostora neke druge zemlje, upoznao nove rejone za letenje, sprovodio drugačije procedure.
– Veliki je izazov leteti iznad nepoznatog poligona. Saradnja s bugarskim pilotima je bila odlična – ljudi su nas dočekali kao najrođenije. Za razliku od nas, oni pred ovakve vežbe imaju i takozvane morske pripreme. Letenje iznad mora je specifično, jer borbeni piloti ne lete samo uz pomoć instrumenata, već moraju da širom otvore oči. To iskustvo je naročito važno za mlađe pilote, koji nisu leteli iznad Jadranskog mora – tvrdi potpukovnik.
On se zato nada da će i iduće godine, s momcima iz eskadrile, ponoviti borbeni manevar iznad Crnog mora.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 04.09.2011.
