Izvor: B92, 11.Nov.2012, 10:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji obeležen Dan primirja

Beograd -- Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se poštuje u čitavom svetu, obeležen je prvi put u Srbiji kao državni praznik. Dačić: Svoje interese da štitimo u miru.

S obzirom na to da 11. novembar pada u nedelju, ponedeljak , 12. novembar će biti neradni dan.

Premijer Ivica Dačić položio je venac na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju. Nakon njega, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vence su položili i predstavnici Vojske Srbije.

Događaju su prisustvovali predstavnici ambasada brojnih država i vojni izaslanici, i nekoliko stotina građana, uglavnom u godinama.

Premijer Dačić je izjavio da je Srbija dosta pobeđivala u ratu i da sada treba da vodi politiku kojom će svoje državne i nacionalne interese zaštititi u miru.

Dačić je rekao da su poslednje decenije potpuno potrle rezultate borbe koju je srpski narod vodio pre 100 godina.

"Treba da vodimo politiku koja će voditi računa o tome da nacionalne i državne interese zaštitimo u miru. Dosta smo pobeđivali u ratu", poručio je Dačić nakon polaganja venaca na Spomen kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.

On je istakao da je u Prvom svetskom ratu izvojevana velika istorijska pobeda, ali da nije siguran da je ono što se dešavalo posle tog sukoba unapredilo nacionalne interese Srbije.

"Način na koji je stvorena država Srba, Hrvata i Slovenaca bio je uzrok sukoba i neslaganja u budućoj Jugoslaviji", ocenio je Dačić.

Premijer je, takođe, ukazao da su i oni s kojima je Srbija ratovala u Prvom svetskom ratu potvrdili njenu veličinu i poštenje Srpske vojske.

Ambasadori zemalja Komonvelta, SAD, Rusije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja u Srbiji, takođe, su obeležili ovaj praznik u Beogradu prigodnim govorima i polaganjem venaca na grobove boraca palih u Prvom svetskom ratu.

Diplomate ambasade Srbije u Zagrebu, s ambasadorom Stanimirom Vukićevićem na čelu, položili su danas, povodom 11. novembra -Dana primirja u Prvom svetskom ratu, venac na krst kod pravoslavne kapele Svetog Petra i Pavla na centarlnom groblju Mirogoj u Zagrebu. Za pokoj duša srpskih boraca i civila iz Prvog svetskog rata parastos je kod krsta služio zagrebački paroh jerej Aleksandar Obradović.

Ove godine svečanost povodom ovog dana za sve zemlje Komonvelta - Kanadu, Australiju, Britaniju, Indiju i druge, organizovala je ambasada Kanade u Beogradu, a komemoracija se održava na Groblju palih boraca Komonvelta.

Vence su položili predstavnici ambasade Australije, Velike Britanije, Kipra, Indije, Nigerije, Poljske, Francuske, SAD kao i Počasnog konzulata Šri Lanke.

Ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Gzavije Denio položio je venac na Francuskom vojnom groblju.

On se osvrnuo ka, kako je rekao, strašnoj patnji herojske srpske vojske na Solunskom frontu tokom njenog povlačenja 1915. preko Crne Gora i Albanije i dodao da je "bratstvo po oružju" posebno otelotvoreno tesnom saradnjom između francuskog i srpskog vazduhoplovstva što je, kako je naveo, predstavljalo prvi takav primer u istoriji vojne avijacije.

Vence su na Francuskom vojnom groblju položili i novi ambasadori SAD i Nemačke u Beogradu, Majkl Kirbi i Hajnc Vilhelm, kao i ambasadori Velike Britanije i Belgije, Majkl Devenport i Alen Kundicki.

Vence na Spomenik ruskim vojnicima na Novom groblju položio je otpravnik poslova ruske ambasade Vladimir Petrovič, a u ime države predstavnici ministarstva odbrane i Vojske Srbije, a u ime grada gradski arhitekta Dejan Vasović.

Načelnik Generalštaba vojske Srbije, general potpukovnik Ljubiša Diković u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Tomislava Nikolića položio je venac na grob Neznanom junaku na Avali.

Diković je venac na spomen Neznanom junaku položio uz najviše državne i vojne počasti i zvuke himne "Bože pravde" i "Marš na Drinu".

"Dostojanstveni i slobodoljubljivi građani Srbije sa ponosom se sećaju svojih hrabrih predaka koji su svojom krvlju i životima zajedno sa savezničkim snagama oslobodili Srbiju u Prvom svetskom ratu i dali odlučujući doprinos oslobođenju svih građana porobljene Evrope.Večna vam slava i hvala", napisao je Diković u spomen knjizi.

Nakon Dikovića, venac su na spomen Neznanom junaku položili i predstavnici boračkih organizacija koji neguju tradicu.

Dan primirja najavljen je juče sa Kalemegdana, sa Savske terase Beogradske tvrđave, odakle su pripadnici počasne jedinice Garde Vojske Srbije ispalili počasnih deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Srbija praznuje deset dana godišnje

Dan primirja u Prvom svetskom ratu poslednji je državni praznik u kalendarskoj godini, a ukupno deseti neradni praznični dan u Srbiji.

Osim ovog praznika, koji je uveden u decembru prošle godine, kada je parlament usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, kao državni praznici i neradni dani proslavljaju se i Nova godina (1. i 2. januar), Sretenje - Dan državnosti (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj), Prvi dan Božića (7. januar), i Vaskršnji praznici (od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa, dva neradna dana).

Praznuju se, ali se radno obeležavaju, Sveti Sava praznuje 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu - 22. aprila, Vidovdan 28. juna, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu - 21. oktobra.

Povodom Dana primirja, predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovaće danas komemorativnoj svečanosti na ostrvu Vido i posetiti Srpsku kuću na Krfu, posvećenu boravku srpskih trupa na tom grčkom ostrvu tokom Prvog svetskog rata.

Nikolić će prvo na ostrvu Vido prisustvovati komemorativnoj ceremoniji u Memorijalnom centru i položiti venac u "plavu grobnicu", odnosno u Jonsko more, u koje su spuštani posmrtni ostaci srpskih vojnika.

Nikolić je juče na vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu odao počast srpskim vojnicima povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Nakon intoniranja srpske i grčke himne i minuta ćutanja Nikolić je na groblju, gde je sahranjeno preko 20.000 savezničkih vojnika, uključujući 8.500 Srba, položio venac na kojem je pisalo: "Slavom ovenčanim precima" i zapalio sveće.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas danas je, u okviru obeležavanja potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu, položio venac na Spomenik srpskim ratnicima u centru Lazarevca.

Posle odavanja počasti srpskim ratnicima od 1912-1918. godine, Đilas je rekao novinarima da potpisivanje primirja u Prvom svetskom ratu predstavlja veliki dan za čitavu Evropu, a posebno za naš narod koji je u tom sukobu izgubio više od milion osoba.

On je, podsetivši na veličinu stradanja srpskog naroda u tom periodu, naveo kao primer malo selo Bela Reka na Zlatiboru u kome postoji ploča sa imenima više od 100 ljudi koji su stradali u Prvom svetskom ratu.

"Kada to sagledate, shvatite koji je bio nivo stradanja ovog naroda kroz istoriju i zašto mi kao narod treba najviše da slavimo primirje u svakom od tih ratova", istakao je Đilas.

"U Lazarevcu, gde smo se danas poklonili senima onih koji su život dali za slobodu Srbije, postoji zajednička kosturnica srpskih i austrougarskih vojnika za koju malo ljudi zna u Srbiji", rekao je on.

Đilas je rekao da je u Lazarevcu hram Svetog Dimitrija sagrađen na mestu gde se nalazi kosturnica "ne samo srpskih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu, već i austrougarskih kao jedinstvena poruka veličine jednog naroda koji je, bez obzira na sve što mu je učinjeno, pokazao svoju veličinu".

"Danas sa ovog mesta možemo da poželimo da se nikada više ovakve stvari ne dešavaju", poručio je gradonačelnik Beograda.

Đilas je najavio i da će grad Beograd i opština Lazarevac zajedno dati poseban doprinos obeležavanju 100. godišnjice Kolubarske bitke koja će biti obeležena za dve godine.

On je naveo da će to biti urađeno kako bi pokušali da objasnimo što više ljudima u Srbiji i u svetu šta danas postoji u Lazarevcu.

Venac na spomenik srpskim ratnicima položili su i predstavnici lokalne samouprave.

Novembar 1918. godine jedan je od najburnijih meseci u istoriji srpskog naroda. Zašto slavimo Dan primirja pročitajte u posebnoj vesti.

Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković, predvodiće ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u okviru kompleksa Srpskog vojnog groblja u Bitolju u Makedoniji.

Toj ceremoniji prisustvovaće i 50 najboljih kadeta Vojne akademije i studenata Kriminalističko-policijske akademije koji će se, od 10. do 12. novembra 2012. godine, nalaziti na nagradnom studijskom putovanju tokom koga će obići najznačajnije srpske vojne memorijale i mesta stradanja u Makedoniji.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra u 11.00 časova u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine u 11.00 časova kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji uvršten je i 11. novembar kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji, kako je saopšteno iz kabineta predsednika Republike, treba obeležavati na vidljiv i upečatljiv način, a jedna od mogućnosti je nošenje amblema sa cvetom Natalijina ramonda.

Natalijina ramonda je biljka koja raste u Srbiji, uglavnom na istoku, ali i na planini Nidže u Makedoniji, čiji je najviši vrh Kajmakčalan. Njena simbolika je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena - cvet nazvan po kraljici Nataliji Obrenović.

Cvet Natalijina ramonda je poznat i kao cvet feniks koji se, i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može oživeti, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata, kaže se u saopštenju kabineta predsednika Srbije.

Dimitrijević: Srpska uloga značajna

Gostujući u vestima TV B92 istoričar Bojan Dimitrijević kaže da je ideološki kontekst prošle Jugoslavije i državna zajednica Srbije i Crne Gore, SR Jugoslavija, otežavala vraćanje tih datuma koji su isključivo vezani za srpsku istoriju. On je podsetio da je u Kraljevini SHS ovaj datum obeležavan radno.

"Nakon 2006 godine više nije bilo nikakvih smetnji da se ovaj praznik vrati. On je neka vrsta pogleda na Prvi svetski rat , pokazatelja žrtva koje je Srbija imala i simbolizuje savezništvo sa državama Zapadne Evope," kaže Dimitrijević.

"Srpska uloga je veoma značajna jer je ona držala respektabilan front u jugoistočnoj Evropi. Srbija se sa svojim žrtvama stavila u vrh ratnih napora zemalja Antante, i Srbija je imala jedno od ključnih mesta u "anticentralnoj koaliciji"...Na neki način rat je zbog Srbije i počeo, i to potvrđuje njeno mesto u ratnim događajima."

Primirje je potpisano 11. novembra u 11 sati. Neke države učesnice su izašle pre, negde se kasnije završio rat, rekao je Dimitrijević, i dodao je ovaj datum jedna konvencija koja pokazuje da se ovaj rat završio u Evropi.

Nastavak na B92...

OkRadio.rs: U Srbiji obeležen Dan primirja