Izvor: Politika, 09.Maj.2012, 14:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji obeležen Dan pobede nad fašizmom

BEOGRAD– Dan pobede nad fašizmom obeležen je danas širom Srbije nizom manifestacija i polaganjem venaca na spomenike borcima palim u ratovima.

Na grob Neznanog junaka na Avali vence su položili predsednica skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanovic, ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

„Srbija pamti svoje junake znane i neznane, koji su utkali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoje živote u pobedu nad fašizmom”, upisala je Đukić Dejanović u Spomen knjigu.

Predstavnci ambasade Ruske federacije i grada Beograda danas su u okviru obeležavanja Dana pobede nad fašizmom položili vence na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali.

Vence na spomenik položili su i pripadnici Vojske Srbije a među okupljenima bili su i veterani iz Drugog svetskog rata.

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, položio je venac na Spomeniku sovjetskom vojniku i Spomen-groblju oslobodilaca Beograda 1944. godine i tom prilikom izjavio da je Dan pobede praznik slobode i da Srbija treba da bude ponosna na veličinu žrtve koju je podnela u borbi protiv fašizma.

„Ovaj datum definiše našu antifašističku prošlost ali, i kao Dan Evrope definiše našu evropsku budućnost”, rekao je Antić.

Vence na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda 1944. godine položili su i predsetavnici Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, SUBNOR-a, ambasadori Rusije, Ukrajine, Azerbejdžana i Belorusije.

Polaganjem venaca na Partizansko spomen-groblje u Loznici, gde počivaju posmrtni ostaci učesnika Drugog svetskog rata i boraca palih za oslobođenje Jadra, obeležen je u tom kraju Dan pobede nad fašizmom.

Vence su položile delagacije gradskih organizacija Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR), Rezervnih vojnih starešina, Udruženja vojnih penzionera, Socijalištičke partije Srbije i Pokreta socijalista, a minutom ćutanja je odata pošta palima u narodnoslobodilačkoj borbi.

''U posleratnom periodu Jugoslavija je uživala veliki ugled zahvaljujući otporu koji su njeni borci pružili fašizmu, a poslednjih godina poraženi se upiru da prekroje istinu i ospore Titovim borcima ono što im je čitav svet priznao”, rekao je Komarčević.

Delegacije Ruske Federacije, Ukrajine, boraca iz Drugog svetskog, Skupštine grada Jagodine i učesnika ratova 1990.- 1999. godine položile su vence na Spomenik Partizanima u Aleji nosilaca „Partizanske spomenice” na Gradskom groblju u Jagodini i Spomen kosturnicu 1.170 poginuli oficira i boraca Crvene Armije sa oslobađanje ovog dela Srbije.

Okupljenim građanima na Spomen kosturnici poginulih pripadnika Crvene Armije, obratio se Prvi sekretar Ambasade Ruske federacije u Beogradu Aleksandar Guskov rečima zahvalnosti , zbog kako je rekao, „čuvanja sećanja na Sovjetske oslobodioce”.

Dan pobede obeležen je u Zrenjaninu polaganjem venaca na spomen obeležja i odavanjem počasti borcima iz zemlje i crvenoarmejcima koji su poginuli u oktobru 1944. godine.

Venci i cveće, uz odavanje počasti poginulim borcima i žtvama fašističkog terora, položeni su u Karađorđevom parku, gde se nalazi spomen obeležje na „Bagljašu” kao i na spomenik narodnom heroju Žarku Zrenjaninu u centru grada.

U obeležavanju 9. maja u Zrenjaninu, tradicionalno su učestvovali i predstavnici ambasade Ruske federacije, za koje je priređen prijem u Gradskoj skupštini.

Polaganjem venaca na spomen obeležje 141.poginulog Crvenoarmejca na brdu Čačalica kraj Požarevca i Palim rodoljubima u Drugom svetskom ratu Požarevac je obeležio Dan pobede na fašizmom.

Vence su položili predstavnici ambasade Ruske Federacije predvođeni pomoćnikom vojnog atašea pukovnikom Iljom Skrebajevim,Vojske Srbije sa zastupnikom komandanta Centra za obuku kopnene vojske pukovnikom Duškom Šljivančaninom, SUBNOR-a, lokalne samouprave, MUP-a Srbije, crkve, Socijalističke partije Srbije.

-------------------------------------------------

Omerović: Samo se u Srbiji rehabilituju fašisti

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za rad i boračka pitanja Meho Omerović danas je, povodom Dana pobede nad fašizmom, izjavio da se samo u Srbiji rehabilituju oni koji su bili fašisti ili su im služili.

„Danas je najslavniji dan u istoriji moderne Evrope. Dan kada je pobeđeno najveće zlo 20. veka - fašizam. Zato je Dan pobede nad fašizmom i dan kad su stvoreni temelji moderne i ujedinjene Evrope. Antifašizam je ugrađen u taj temelj”, naveo je Omerović u izjavi agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, tada je Srbija bila deo antihitlerovske koalicije i jedna od pobednica nad fašizmom.

„Danas smo kandidati da postanemo deo evropske porodice. Međutim, teško da nas iko tamo razume jer se Srbija odriče svog jedinog i stvarnog antifašističkog pokreta. Srbija se danas stidi dela svoje istorije koja je oslobodilačka, evropska i antifašistička”, kazao je Omerović.

Kako je rekao, stideti se tog doprinosa u borbi protiv fašizma, isto je što i stideti se i žrtava koje su pale na tom antifašitičkom i evropskom putu.

Evropa čiji punopravni član Srbija želi da postane, ne stidi se niti žrtava niti spomenika koje im je podigla, rekao je Omerović i dodao da se u Evropi od grobova zločinaca i onih koji su služili fašizmu ne pokušavaju napraviti mesta hodočašća, već su oni sakriveni da se ne bi povampirili i napravili novo zlo.

„Nigde u Evropi se ne rehabilituju oni koji su bili fašisti ili su im služili. Samo u Srbiji”, kazao je Omerović.

Prema njegovim rečima, Dan pobede nad fašizmom je i poslednja i najjača prepreka pokušajima oživljavanja tog zla Drugog svetskog rata.

„Zbog toga danas moramo da se setimo ko je od prvog dana bio na pravoj a ko na pogrešnoj strani istorije”, kazao Omerović.

--------------------------------------------------------

Jovanović: Antifašizam je najčvršća veza Srbije s Evropom

BEOGRAD– Antifašistička tradicija je najčvršća i, u ovom momentu, jedina sigurna veza Srbije s ostatkom Evrope i to mora da bude i jedno o temeljnih opredeljenja naredne vlade, izjavio je danas predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović.

„Antifašističke vrednosti i solidarnost progresivnih snaga su temelji moderne i mirne Evrope i zbog toga Dan pobede, koji se proslavlja i kao Dan Evrope, treba da bude veliki praznik i za našu zemlju”, ocenio je Jovanović povodom obeležavanja 9. maja, Dana pobede.

-----------------------------------------------------

Dan pobede obeležen širom BiH

SARAJEVO/BANJALUKA – Širom Bosne i Hercegovine danas je obeležen Dan pobede, a zvaničnici u Sarajevu i Banjaluci su odali počast žrtvama fašizma.

Cveće i vence na spomenik žrtvama fašizma na Trgu palih boraca u Banjaluci položili su predsednk i premijer RS Milorad Dodik i Aleksandar Džombić, kao i brojne delegacije boračkih udruženja.

Dodik je poručio da je RS u sebe utkala vrednosti antifašističke borbe i poslednjeg otadžbinskog rata i da je stabilna i spremna da se suoči sa svim izazovima.

„Republika Srpska ne odustaje od borbe za bolje društvo i težnje ka savremenim civilizacijskim sistemima”, rekao je Dodik, preneli su banjalučki mediji.

Dodik je podsetio da se tokom Drugog svetskog rata na području koje danas obuhvata RS vodilo nekoliko značajnih i velikih bitaka - na Kozari, Sutjesci, Neretvi.

Predsednik Srpske je naglasio da je srpski narod podneo nemerljive žrtve u borbi protiv fašizma, ne potcenjujući ni žrtve drugih naroda, te da je veoma važno što je tada srpski narod bio na strani antihitlerovske koalicije.

Istovremeno, u hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci je služen parastos za poginule u borbi protiv fašizma.

U Sarajevu je Dan pobede obeležen ispred spomenika žrtvama fašističkog terora „Večna vatra”.

-----------------------------------------------------

Posle šestogodišnjeg oružanog sukoba koji je počeo 1. septembra 1939. napadom nacističke Nemačke na Poljsku, a nastavljen i napadom država sila Osovine 6. aprila 1941. na Kraljevinu Jugoslaviju, Drugi svetski rat na evropskim prostorima okončan je 9. maja 1945. stupanjem na snagu bezuslovne kapitulacije oružane sile Trećeg rajha.

Drugi svetski rat predstavlja najveći i po obimu stradanja najtragičniji oružani sukob u istoriji čovečanstva, a samo na prostoru Jugoslavije tokom četiri ratne godine stradalo je više stotina hiljada civila i pripadnika partizanskih odreda.

Dolazak nacista na vlast u Nemačkoj 1933. predstavljao je prekretnicu u istoriji Evrope u prošlom stoleću.

Pobedivši na talasu primitivnog i lažnog patriotizma, agresivnog nacionalizma i rasizma, otvoreno šireći antisemitizam i netrpeljivost prema Slovenima i Romima, vlast Adolfa Hitlera otpočela je uspostavljanje režima zasnovanog na otvorenom nasilju, netoleranciji i isključivosti.

Činjenica da je ultradesničarska nacionalistička stranka koja je otvoreno pozivala na nasilje i uništenje drugih, kao što je bila nemačka Nacionalsocijalistička radnička partija, na vlast došla pobedivši na izborima, zabrinula je sve demokratske snage u Evropi.

Koristeći nezadovoljstvo građana i osećaj nacionalnog poniženja usled poraza u Prvom svetskom ratu, Hitler je svojim sunarodnicima ponudio društvo „oslobođeno” od Jevreja, komunista, demokrata, antifašista, intelektualaca i svega što predstavlja osnovnu vrednost savremene civilizacije.

Takva pošast isključivosti, državnog nasilja i razaranja zahvatila je i Jugoslaviju tokom duge četiri ratne godine.

Jugoslavija je bila rasparčana od okupacionih armija, dok je na značajnom delu njene teritorije uspostavljena marionetska Nezavisna država Hrvatska čije su vlasti već u aprilu 1941. otpočele sa organizovanim zločinima nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima.

Organizovani, oružani otpor tada najvećoj vojnoj sili u Evropi počeo je već tokom leta 1941. kada je došlo do izbijanja ustanka protiv okupatora i kvislinga, da bi se borbe nesmanjenim intenzitetom nastavile sve do jeseni 1944, odnosno do proleća 1945.

Masovna stradanja civila u Jajincima, Kraljevu, Kragujevcu, na Starom Sajmištu u Beogradu, u Novom Sadu, Nišu i drugim naseljima širom Srbije ostala su zastrašujuće svedočanstvo rata na njenom tlu, a istorija je ta nedela videla i osudila kao zločin protiv humanosti.

Drugi svetski rat na teritoriji okupirane Evrope i Jugoslavije ostavio je tragične posledice masovnog stradanja nedužnih, materijalnih razaranja, građanskog sukoba, istinske antifašističke borbe i organizovanog oružanog otpora, ali i saradnje sa okupacionim snagama. Bolne rane tog rata Jugoslavija i Srbija osećale su u decenijama koje su sledile.

Agencije

objavljeno: 09.05.2012.

Nastavak na Politika...