Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Dec.2012, 18:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Stara Srbija" Slavenka Terzića

BEOGRAD -

Monografija "Stara Srbija (XIX-XX vek): drama jedne civilizacije" naučnog savetnika Istorijskog instituta SANU dr Slavenka Terzića, predstavljena je danas u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije.

Promociji knjige, koju su izdali "Pravoslavna reč" iz Novog Sada i Istorijski institut u Beogradu, prisustvovali su patrijarh Irinej, ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković, predsednik Demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << stranke Srbije Vojislav Koštunica, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti i drugi.

O knjizi su govorili dopisni članovi SANU prof. dr Mihailo Vojvodić i prof. dr Ljubodrag Dimić, prof. dr Darko Tanasković i autor, a prisutnima se obratio i direktor "Pravoslavne reči" Zoran Gutović.

U bogato ilustrovanoj monografiji na gotovo 700 strana autor govori o pojmu Stare Srbije, o političkoj, društvenoj, kulturnoj istoriji Raške, Kosova i Metohije i Skopsko-tetovske oblasti u 19. i 20. veku.

Knjiga je napisana na osnovu nove arhivske građe iz domaćih i stranih arhiva i bavi se uzrocima i posledicama krupnih demografskih i političkih promena na prostoru Stare Srbije i masovnim nasilnim seobama Srba iz ovih oblasti, istorijskom analizom uzroka i posledica velikoalbanskog projekta sve do novijeg vremena.

Terzić je rekao da je monografija njegov "pokušaj da što dublje osvetli nacionalnu i međunarodnu pozadinu velikog istorijskog vrtloga u kome se našla Stara Srbija u poslednjih nekoliko vekova".

"To je moj pokušaj da unesem bar malo svetla u taj tamni vilajet i ukažem na istinsku dramu srpskog naroda i njegove civilizacije, neshvaćenu, nedovoljno poznatu i razumljivu ne samo Evropi i svetu, već i dobrom delu Srba, da bar za trenutak istorijsko ime jedne zemlje i njen viševekovni plač stavim u središte pažnje", objasnio je Terzić.

On je ocenio da je Stara Srbija "očigledan primer izvesne duboke pometnje u istorijskoj svesti Srba u 19. i 20. veku, pometnje naročito vidljive u sužavanju predstava i znanja o svojim zemljama i svome državnom i kulturnom prostoru".

Terzić je primetio da "ni srpska nauka, ni srpska politika nisu obratile dovoljno pažnje na mudra upozorenja Stojana Novakovića, izneta 1890. sa mesta poslanika Srbije u Carigradu, o posledicama zanemarivanja stare srpske državne baštine i trajanja starih i dubokih veza Srbije i Srba sa južnim balkanskim oblastima".

Priznati orjenatslista Tanasković ocenio je da je Terzićeva knjiga suštinski, dubokim sponama vezana za naše vreme i naše prilike, da omogućava da "na jednom mestu vidimo odakle smo, a može nam pomoć i u tome da odlučimo kuda ćemo ići".

On se osvrnuo na knjigu "Stara Srbija" Tome Bacetića, u kojoj se navodi da su Srbi pomagali jedni drugima i među njima je bilo ljubavi i sloge sve dok se među njih nisu umešali "istočne beraklije, savremeni civilizatori, frazeri i prepredenjaci".

"Knjiga Slavenka Terzića dokumentovano, objektivno i kritički govori ili sudi o tim istočnim beraklijama, savremenim civilizatorima, frazerima i prepredenjacima negdašnjim, današnjim i očigledno svagdašnjim, smešta ih na mesto koje im u protoku vremena pripada i svodi neveseli bilans njihovog učinka. Zato je smatram kapitalnom", naglasio je Tanasković.

"Na kraju Slavenko Terzić kaže Srbija, Balkan i Evropa ulaze u neizvesnu epohu. Neizvesno je najveća mera optimizma koju u ovom trenutku možemo iskazati. Neizvesnost ne zatvara put i ne gasi nadu i dalje u toj neizvesnosti mnogo zavisi od nas", dodao je Tanasković.

Dimić je zapazio "pet tematskih krugova" u Terzićevom delu: prvi je posvećen pojmu, granicama i karakteristikama kulturno-istorijskog prostora Stare Srbije i njihovom satiranju, drugi govori o mestu "kosovske ideje" u društvu i srpskoj nacionalnoj misli i identitetu Stare Srbije.

Terzić se bavi, prema njegovim rečima, i susretom/sukobom hrišćanske civilizacije sa vrednostima i posebnostima islamske civilizacije, politikom Srbije i Jugoslavije koju karakteriše zapostavljanje i dug nemar, dok se "peti krug" tiče nastojanja da se konstruiše nova istorija o Kosovu i Metohiji i Staroj Srbiji koja bi bila suprotstavljena istorijskim činjenicama i proverenom naučnom znanju.

"Ovo je važna istorijska sinteza, ali i bunt protiv bezobzirnog trijumfalizma pobednika u hladnom ratu koji se oseća i u nauci, protiv svih koji traže da se zarad budućnosti zaboravi prošlost, protiv neobaveštenosti čitavih generacija o događajima iz nacionalne prošlosti i istovremeno protest protiv istoriografije i istoričara koji ćute o temama važnim za opstanak nacije", istakao je Dimić.

Istoričar Vojvodić se osvrnuo na Terzićev zaključak da je 19. vek obeležen stradanjem i iseljavanjem Srba sa Kosova i Metohije.

On je napomenuo da je malo informacija o tome u prvoj polovini 19. veka, dok u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka je zabeleženo nekoliko talasa iseljavanja.

"Naročito je karakteristična 1912. godina kada su kosovski Albanci izazvali pravu anarhiju i počeli da organizuju svoje vlasti i zauzeli Skoplje. Problemi karakteristični za 19. vek na Kosovu i Metohiji oseća će se i u 20. veku, premda ponekad presvučeni u drugo ruho zbog promenjenih okolnosti", rekao je Vojvodić.

U prilogu monografije objavljen je obiman elaborat nekadašnjeg republičkog sekretara za unutrašnje poslove Srbije Vojina Lukića iz 1962. godine o albanskom separatističko-terorističkom pokretu na Kosovu i Metohiji.

Terzićeva knjiga ukazuje i na međunarodne okvire pitanja Stare Srbije, u prvom redu na politiku velikih sila prema ovom prostoru, ali i na jugoslovenske okvire ovoga problema, naročito na politiku KPJ prema kosovskom i starosrpskom pitanju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Akter: Predstavljena monografija "Stara Srbija"