Izvor: Politika, 04.Jun.2013, 16:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta smanjuje ugled SPC– afere ili zavere

Prvi put od 2000. godine opada broj ljudi koji imaju pozitivno mišljenje o Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Crkva više nije najomiljenija nacionalna institucija. Bar u istraživanjima javnog mnjenja. Prvi put od 2000. godine, opada broj ljudi koji imaju pozitivno mišljenje o Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC). Crkva tako više nije institucija od najvećeg značaja, već je to mesto prepustila Vojsci Srbije. Prema poslednjem istraživanju „Ipsos stratedžik marketinga”, pozitivan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnos prema vojsci ima 42 odsto ispitanika, dok je SPC pozitivno ocenio 41 procenat anketiranih.

Direktor „Ipsos stratedžik marketinga” Srđan Bogosavljevićkaže da ta agencija već 14 godina prati podatke o tome kako ljudi ocenjuju vodeće državne i nacionalne institucije: crkvu, vojsku, policiju, predsednika države, pravosudni sistem, vladu, parlament...

– Tri stuba demokratije – vlada, parlament i pravosuđe su, po pravilu, najniže ocenjene. Veoma dugo crkva je ispred svih ostalih institucija i poverenje građana u nju u proseku iznosi oko 70 odsto, ali je pad poverenja drastičan u poslednja tri meseca. Interesantno je da je pre slučaja ubistva dvojice gardista u Topčideru, vojska takođe bila jako visoko ocenjena i bila je blizu crkve. Poslednjih šest meseci, popularnost vojske raste, verovatno zbog popularnosti ministra odbrane Aleksandra Vučića – kaže Bogosavljević. 

Prema njegovom mišljenju, bez obzira što po popisu imamo veliki broj ljudi koji se izjašnjavaju kao vernici SPC i drugih crkava, Srbija već 10 godina ima ozbiljan problem sa identitetom.

– Crkva je glavno identitetsko sidro Srba. Možda nije bila snažna, ali jeste jasna. Narod, takođe, ne očekuje previše od Crkve u anketama. Ovo jeste veliki pad. Veliki skok popularnosti Crkve zabeležen je posle smrti patrijarha Pavla, čime se stvorio dodatni sentiment, a veliki pad popularnosti Crkve se dogodio kada su se pojavile informacije o sukobima monaha u Gračanici. Tada smo shvatili da veliki skandali mogu poljuljati ugled SPC. Poslednji niz skandala ili sukobi sa državnim rukovodstvom, verovatni su uzroci pada poverenja. Ipak bih rekao da su skandali presudno uticali na pad rejtinga – ocenjuje Bogosavljević. 

Dok sociolog Jovo Bakić kaže da Crkva još ima mnogo veći ugled nego što ga zaslužuje, jer, tvrdi on, za aktivnosti Vasilija Kačavende se zna već decenijama, istoričar Veljko Đurić Mišina smatra da su rezultati pomenute ankete posledica šireg projekta o marginalizovanju SPC, stvaranjem i forsiranjem raznoraznih afera, spekulacija i pretpostavki.

– Videćemo da li će Kačavenda ići na crkveni sud. Imamo i slučaj sudskog zastarevanja slučaja „Pahomije”. Brojni su slučajevi pronevere novca – pa ne vidim zašto bi crkva uopšte imala veliki ugled među građanima – ističe Bakić, koji napominje da je i pozitivan odnos prema SPC, koji je iskazalo 41 odsto građana, previsok za savremena društva.

Prema rečima Bakića, nije tu problem što vladika Kačavenda ima sklonost ka muškarcima, ali je problem Crkve da osuđuje gejparade, a nema moralne snage da se obračuna sa homoseksualcima u svojim redovima. Tim pre, što se sumnja da su neki imali donose sa maloletnim osobama – precizira Bakić. 

Odgovarajući na naše pitanje, da li bi njegov stav o SPC bio drugačiji, da je Crkva brže reagovala na slučaj „Kačavenda”, Bakić kaže da bi to bila sasvim druga stvar.

– Ljudi su kvarljiva roba i logično je da neko zaluta u Crkvu – ukazuje Bakić. 

Sa duge strane, Veljko Đurić Mišina ukazuje da je marginalizacija SPC počela pre dve godine. 

– Od tada 90 odsto vesti u medijima o SPC ima negativnu konotaciju. Cilj je delimično i postignut, ali ne verujem u rezultat istraživanja – tvrdi Đurić Mišina.

Na naše pitanje, da li veruje da je Crkva zaista bezgrešna, i da je ipak reagovala sporo u aferi sveštenika Peranovića, koji je ubio jednog od pacijenata koji se lečio od narkomanije, i da je dugo skrivala neprijatne detalje afere „Kačavenda”, pa da je to rezultat pada njenog rejtinga, a ne šira zavera međunarodnih razmera, Đurić Mišina odgovara:

– Problem u Crkvi se ne rešava tek tako, kao što mi zamišljamo – istog momenta. U Crkvi, naime, ne postoji faktor vreme. Najnovije afere mogu se posmatrati u barem dve ravni: ne ulazim u detalje krivice Vasilija Kačavende, jer ne znam previše o tome, ali znam da se proteklih godina on suprotstavljao ideji o formiranju pravoslavne crkve BiH. I taj slučaj posmatram u sklopu napada na crkvu i u odnosu na napade na srpski narod u RS, Raškoj oblasti, na jugu Srbije i istočnoj Vojvodini – kaže istoričar Đurić Mišina, suprotstavljajući se mogućnosti da je njegova teza još jedna od „teorija zavere”.

– Znam za projekat razbijanja SPC do 2020. godine, odnosno do stogodišnjice obnavljanja Patrijaršije, što se uklapa u priču o svođenju Srbije na predkumanovske granice 2014. godine – uveren je Đurić Mišina.

Bakić, opet, ističe da gde će biti granice Srbije – zavisi od snažne ekonomije, vojske i dobre diplomatije.

---------------------------------------------------------------------------

Presudna uloga štampe

Komentarišući uticaj dnevnih listova koji su razotkrivali neprijatne događaje unutar SPC, a ove teme su u štampi bile neuporedivo zastupljenije nego u elektronskim medijima, Jovo Bakić kaže da su novine odigrale funkciju u društvu koji inače i treba da imaju. A to je – traganje za problemima.

Aleksandar Apostolovski

objavljeno: 04.06.2013.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na Politika...