Izvor: Vesti-online.com, 21.Avg.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sladoled na Crvenom moru
Snage bezbednosti su osule paljbu i bacile suzavac; snajperisti pucaju iz helikoptera; rafali dolaze i sa krovova zgrada; mlade ljude, čak i decu, odvode u zatvore sa lisicama na rukama; izvlačenje povređenih sa gradskih trgova je gotovo nemoguće; medicinske ekipe se teško probijaju do povređenih zbog čega veliki broj civila umire na ulicama...Ovo je samo isečak iz aktuelne egipatske svakodnevice.
Uprkos krvavim okršajima policije, vojske i demonstranata u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Kairu i Aleksandriji, koji su do sada odneli blizu hiljadu života, nekoliko stotina turista iz Srbije ne odustaje od svojih aranžmana u letovalištima na Crvenom moru. Država im je savetovala da se iz bezbednosnih razloga okanu turizma, a ako neće, poručila im je neka se makar pridržavaju mera predostrožnosti i izbegavaju javne skupove, da poštuju policijski čas.
I druge države iz istih, bezbednosnih razloga, apeluju na svoje građane da napuste Egipat. Međutim, ni iz jedne zemlje, ni od jednog predsednika ili premijera, ni od jednog verskog vođe, ni sa jedne druge slične adrese turisti nisu pozvani da se iz Egipta svojim kućama vrate - iz moralnih razloga!
Niti su oni (doduše retki turisti) koji su prekinuli odmore to učinili iz etičkih razloga, svesni da u zemlji sa toliko krvi i žrtava nije umesno šetati kupaće kostime, mlatiti lepezama, rashlađivati se koktelima i uživati u gastronomskim specijalitetima - ma koliko kilometara taj morski raj bio udaljen od pakla u egipatskim gradovima.
Može li se odmarati i uživati u zemlji koja se raspada u krvi? Uključuje li turistički aranžman (važno da je jeftin i važno da je plaćen) i svakodnevni pogled na TV snimke i fotografije rafalima pokošenih ljudskih tela koja nema ko da pokupi?
Ima li u turističkom bratstvu barem jedan koji se zapitao da li možda među onima koji ih u Hurgadi ili nekom drugom letovalištu poslužuju - među konobarima, kuvarima, sobaricama, čistačicama i ostalom hotelskom osoblju... ima ožalošćenih! Onih čiji rođaci i prijatelji su stradali na ulicama Kaira i Aleksandrije, sirotinje koja radi za 50 evra mesečno i još mora da se smeši svakom turisti, pa i srpskom, dok mu donosi sladoled na plažu?!
Da li je moralno ili nije, koga briga! U šta smo se mi to pretvorili? Ili nismo nikad ni bili bolji? Jer, teško je očekivati da će Srbi biti solidarni i saosećajni sa nevoljama žitelja Egipta kad takvi nisu ni u odnosu na svoje sunarodnike koji su bili ili još uvek jesu u nevoljama.
Treba li nas sve još jednom podsetiti na to kako smo se ponašali 1995. godine, početkom maja meseca kada su Hrvati proterali Srbe iz zapadne Slavonije u akciji nazvanoj "Bljesak"? Širom Srbije tada je proslavljan prvomajski uranak, roštiljalo se i šenlučilo za sve sindikalne pare, bez obzira na izgon braće preko Save. Nismo bili ljudskiji i bolji ni tri meseca kasnije, u avgustu iste godine, kada je u hrvatskoj operaciji "Oluja" iz Krajine izgnano više od 200.000 Srba. Nije nam palo na pamet da zbog te tragedije prekidamo letovanje na tada još zajedničkom crnogorskom primorju. Nismo se previše zabrinuli, a kamoli rastužili ni 1999. godine kad su nam sunarodnici u kolonama napuštali Kosovo i Metohiju. Ni 2004. godine kad je nad onima koji su tamo ostali i nad njihovom imovinom izvršen pravi pogrom...
Kad smo toliko neosetljivi na stradanja svog naroda, nije čudno što ne saučestvujemo u tragediji drugih. To bi moglo biti objašnjenje, ali ne opravdanje. Osim ako je naše obezljuđivanje deo turističkog paketa. I to gratis!
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
Nastavak na Vesti-online.com...
