Izvor: RTS, 11.Okt.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o rebalansu budžeta
Predloženi rebalans budžeta obezbeđuje redovna socijalna davanja, predviđa smanjenje javne potrošnje a nastaviće i da podstiče privredni rast, rekao premijer Mirko Cvetković. Vladajuće stranke podržavaju rebalans, opozicija kritikuje, SVM uslovljava podršku amadmanom.
Prva sednica jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije počela je svečano, uz Gardu Vojske Srbije na ulazu u zdanje parlamenta, i intoniranjem himne "Bože pravde". Poslanici danas raspravljaju o predloženom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rebalansu budžeta za 2011. godinu, koji je usaglašen sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović rekla je da je skupštinski kolegijum podržao inicijativu Liberalno-demokratske partije o sazivanju sednice posvećene dešavanjima na severu Kosova.
Slavica Đukić-Dejanović je dodala da će predsednik Odobra Dušan Bajatović tu sednicu zakazati ove ili iduće sedmice.
Prema njenim rečima, predloženo je da se Bajatović, šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija i predsednik LDP-a Čedomir Jovanović dogovore da li sednica treba da bude otvorena ili zatvorena za javnost, u zavisnosti od njenog sadržaja i sastava gostiju.
Predstavljajući Predlog zakona o izmenama zakona o budžeu za 2011. godinu predsednik Vlade i ministar finansija Mirko Cvetković rekao je da je rebalans socijalno odgovoran, jer obezbeđuje redovna socijalna davanja, a nastaviće i da podstiče privredni rast.
Rebalans predviđa smanjenje javne potrošnje sa 45,5 na 43,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, rekao je premijer, navodeći da je Vlada predložila rebalans budžeta u skladu sa fiskalnim pravilima i dogovorom sa MMF-om, koji je 26. septembra odobrio novi aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom.
Premijer je podsetio da je prihodna strana budžeta ostala praktično ista, oko 707 milijardi dinara, dok su rashodi planirani na oko 850 milijardi dinara, tako da je deficit predviđen na oko 143 milijardi dinara.
Rebalans je usledio i zbog procene da će rast privrede, do kraja godine, biti nešto niži od planiranog i iznositi dva odsto. Njime su predviđeni izdaci za podsticaje privredi i poljoprivredi, što znači da će biti povećani kapitalni izdaci budžeta.
Vlada Srbije će obezbediti sredstva za podsticaje malim i srednjim preduzećima u iznosu od 250 miliona evra i do kraja godine planira osnivanje Razvojne banke, najavio je Cvetković i upozorio da će Vlada iskoristiti sve rapoložive resurse da bi iskorenila crno tržište rada.
Za i protiv rebalansa
Poslanička grupa SPS-JS podržaće predloženi rebalans budžeta, izjavio je poslanik te koalicije Zoran Kasalović. Socijalisti su zadovoljni povećnjem sredstva za socijalna davanja, a podržavaju i izdvajanje sredstava za finansiranje Koridora 10 i za kapitalne investicije na lokalnom nivou. Podršku rebalansu je najavio i PUPS.
Šef poslanika URS-a Mlađan Dinkić je istakao da se rebalansom precizira iznos transfernih sredstava za lokalne samouprave, i uvažavaju sve pretpostavke iz Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Savez vojvođanskih Mađara uslovio je podršku rebalansu usvajanjem amandmana koji se odnose na izdvajanja za kapitalne investicije u Vojvodini. Poslanik SVM Balint Pastor je rekao da je, od devet milijardi budžetskog novca namenjenih Vojvodini, do sada izdvojeno milijardu dinara. Amandmanom je predviđeno da se preostalih osam milijardi, rebalansom budžeta, transferiše u tri jednake mesečne rate do kraja godine. Podršku amandmanu SVM najavila je Liga socijaldemokrata Vojvodine.
Premijer Cvetković je najavio da će Vlada razmotriti amandman SVM, ukoliko se on ne kosi sa zakonom.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da se iz rebalansa prepoznaju sve slabosti vlasti i neprekinuti kontinuitet u politici koja ugrožava budućnost svih. On je rekao da se rebalansom "troši poslednji novac države", kritikovao odlaganje reforme penzionog sistema i povećanje javnog duga, i upitao gde je Kosovo u predloženom rebalansu budžeta.
Poslanici SRS, SNS i Nove Srbije kritikovali su predlog rebalansa budžeta i ekonomsku politiku vlade.
Poslanička pitanja
U delu sednice predviđenom za poslanička pitanja, poslanici DSS-a i SRS-a ocenili su neprihvatljivim predlog Dragoljuba Mićunovića da o Kosovu i Metohiji bude održana međunarodna konferencija pod pokroviteljstvom Evropske unije. Oni su upitali predstavnike Vlade da li je za nju prihvatljiva ta ideja, navodeći da bi njeno prihvatanje značilo izmeštanje rasprave o Kosovu iz Ujedinjenih nacija.
"U toj ideji je problematično što su UN do sada, u formalnom smislu, bile jedini kamen oslonca kada je reč o zaštiti integriteta Srbije. Ako se ta priča izmesti van UN i napravi dogovor za međunarodnu konferenciju pod pokroviteljstvom druge organizacije, to je osuđeno na propast", rekao poslanik DSS-a Miloš Aligrudić.
Poslanici DS ocenili su da bi neki poslanici trebalo da snose posledice zbog odavanja državne tajne ukoliko se utvrdi da su preneli tok zatvorene sednice Odbora za bezbednost na kojoj se raspravljalo o stanju na Kosovu.
Poslanik koalicije Albanaca preševske doline Riza Halimi, upoznao je nadležne organe sa problemom informisanja u Preševskoj dolini, navodeći da RTS nema nijedan minut programa na albanskom jeziku, kao i da je prijem programa Javnog servisa na jugu veoma loš.
Poslanici URS su upitali nadležne šta će preduzeti po pitanju azilanata u Banji Koviljači. Samostalni poslanik Vesna Pešić ukazala na loše funkcionisanje železničkog saobraćaja između Beograda i Pančeva.
Rasprava o 32 zakonska predloga
Pored rebalansa budžeta, o kome će se parlament, kako se očekuje, izjašnjavati za tri do četiri dana, poslanici će na prvoj sednici jesenjeg zasedanja razmatrati još 32 zakonska predloga, od kojih se najviše njih odnosi na potvrđivanje međunarodnih i međudržavnih sporazuma i ugovora.
Parlamentarci će raspravljati i o potvrđivanju sporazuma i ugovora iz oblasti ekonomije i finansija, među kojima davanje garancije Srbije u korist Komercijalne banke po zaduženju Građevinske direkcije Srbije, o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije i o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Na dnevnom redu su Predlozi zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS projekat za "Kolubaru") Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Dodatnog protokola Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, kao i protokola Vlade Srbije i Belorusije o izmeni i dopuni ranije potpisanog sporazuma tih država o slobodnoj trgovini.
