Izvor: TangoSix.rs, 03.Sep.2014, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstava
BEOGRAD – Vojska Srbije juče je organizovala događaj za medije na aerodromu Batajnica sa ciljem promocije dolaska akumulatora iz Rusije. Uprkos bajkovitim interpretacijama klasičnih medija da su se “MiG-ovi vratili na nebo” juče smo videli samo jedan avion i čuli pojašnjenja zvaničnika po kojima oni nisu krivi i po kojima je u stvari sve u redu. Nije.
Predstave su sastavni deo vojne >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << avijacije. ViPVO Vojske Srbije režiralo je u svoje najbolje vreme neke od najboljih predstava koje su uz dosta truda i zalaganja pričale najbolju priču ponosa, moći i najvidljivijeg oblika zaštite. Kad god su vazduhoplovci bili odgovorni za organizovanje pomenutih predstava one su bile smislene, atraktivne i iskrene. Nije bilo laži, osećaja sramote i besmisla.
Jučerašnja predstava iako postavljena na pozornici najvećeg vojnog aerodroma u državi nije bila režirana od strane vazduhoplovaca. Tradicionalno nesposobni vojni PR, Generalštab koji nije impresioniran ničim što leti i ministar koji je ispao žrtva svojih. Predstava kakvu duže vreme nismo videli. Predstava koja je bila nepotrebna, neiskrena i besmislena.
Da su oni koji su prvi na udaru u modernim ratnim sukobima zalužili više poštovanja, jesu. Da je bilo potrebe za javnom komunikacijom objektivno bitne vesti, jeste. Da je većini onih kojima je stalo i koji razumeju ozbiljnost situacije jučerašnji događaj preseo, jeste.
Zlatno pravilo PR-a kaže: nikada ne laži, a ako imaš priliku da istinu uobličiš i maksimalno je ulepšaš u svoju korist to i uradi. Vojska je juče upravo imala tu priliku i kao mnogo puta do sada propustila ju je.
Sporni momenti
Odlazeći načelnik generalštaba prvi je bio nejasan:
– …nismo bili ni u jednom momentu bez kontrole vazdušnog prostora. Do ministra i do nas su dolazile takve informacije koje jednostavno nisu tačne. - izjavio je general Diković.
Diković, pored sve svoje negativne emocije prema lovnoj avijaciji, morao je biti bolje spremljen za ovu izjavu. Naime, u potpunosti je tačno da je Srbija imala kontrolu vazdušnog prostora ali je potpuno netačno da je bila u sposobnosti da obavlja zaštitu svog neba. Misija ViPVO je kontrola i zaštita vazdušnog prostora. Kontrolu obavljaju združene civilno-vojne institucije koje pružaju informacije o situaciji u vazdušnom prostoru koja, ukoliko eskalira u negativnom pravcu, prelazi u nadležnost udarne pesnice koja se zove PVO sistem – sistem koji onda obavlja njegovu zaštitu.
PVO sistem se pored službe VOJIN sastoji iz dva bitna elementa. Prvi su artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva i one su, između ostalog, opremljene visokosposobnim raketama koje su, bar na papiru, u stanju da obore gotovo sve što leti na našem nebu. Drugi element je lovačka avijacija. Lovačka avijacija takođe vrši aktivnu zaštitu vazdušnog prostora ali uz dodatu, i veoma bitnu sposobnost, neposrednu identifikaciju potencijalnih problema.
PVO efektive Vojske Srbije (ukoliko se interpretiraju javno dostupni podaci dometa sredstava i površine naše teritorije) nisu u stanju da pokriju većinu teritorije Srbije a procedure su jasne – raketaši nemaju šta da traže u mirnodopskoj zaštiti neba, to je posao lovačke avijacije. Rutinski mirnodopski problemi kao što su gubitak radio-komunikacije, ignorisanje uputstava civilne kontrole letenja i drugi, jedino se mogu identifikovati i rešiti (na miran ili agresivan način) krilo uz krilo.
Tako da, još jednom, nebo Srbije nije bilo zaštićeno skoro četiri meseca. To je činjenica.
Naravno, uvek je postojala mogućnost da avioni u krajnjoj nuždi polete bez akumulatora ali nadamo se da to nikada nije bila opcija na koju je naše vojno rukovodstvo ozbiljno računalo.
Sledeći sporni momenat došao je od Bratislava Gašića. U trenutku najveće vojne krize u modernoj istoriji Evropskog kontinenta i pokušaja Srbije da u njoj bude neutralna (?) ministar odbrane Srbije izjavljuje da je lično predsednik Ruske Federacije svojim “poklonom” osposobio najbitniju borbenu efektivu naše vojske. Ako ignorišemo ovo direktno potiranje deklarisane neutralnosti ostaje sledeća izjava:
– Održavanje tehnike je na visokom nivou, obuka pilota obavlja se u kontinuitetu…
Još jedna netačna interpretacija. Na aerodromu Batajnica možda sveukupno postoji 30ak MiG-ova 21 raznih varijanti. Broj njih koji može leteti – dva.
Od četiri MiG-a 29 za sada leti samo jedan dvosed (onaj koji je prekjuče leteo iznad grada i koji je bio glavna zvezda jučerašnje predstave), dva su na zemlji dok poslednji nije leteo skoro četiri godine i možda više nikada i neće leteti. Ukoliko je stiglo više akumulatora i ukoliko je problem rešen zbog čega je juče leteo samo jedan avion?
Obuka pilota se nikako ne obavlja kvalitetno niti u kontinuitetu. Poslednja nada za poboljšanje ovog procesa, školski avion Lasta, još nije uveden u operativnu upotrebu. Tehnički sastav je prenapregnut, letači od sramote više ne govore koliko (ne)lete. Ne postoji ni jedna pozitivna ocena efektivne sposobnosti našeg ViPVO osim one komandne koja nikada ne priznaje odgovornost i uvek se može uzdati u virtuelne standarde, vojnu disciplinu i nenaviknutost na objektivnu analizu.
Što se pojašnjenja problema u vezi akumulatora tiče, Gašić je juče prvi put išao u detalje. Zakon o javnim nabavkama forsira najjeftiniju opciju, najjeftinija opcija ispada ona koju nam Rusi ne dozvoljavaju. Ostaje pitanje šta je bilo kada su opcije dolazile iz Krušika i ko tu kome šta ne dozvoljava? Poklon direktno od Putnina je moguć ali garancija ne može biti fleksibilnija?
Ministar nikako nije stavio svoje pojašnjenje u kontekst proteklog vremena i ponovo imamo verbalizaciju problema koja vuče na “iznenada” i “odjednom”. To nikako ne može biti opravdanje i ponovo dolazimo do situacije da niko nije kriv. Ponovo su neki drugi (Rusi i Zakon) uspeli da onesposobe “najstabiljniju instituciju u državi”.
