Izvor: Politika, 11.Mar.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padobranski rekorder
Brigadni general Jelesije Radivojević, najmlađi u unapređenoj grupi pukovnika, ima ratno iskustvo specijalca i vodio je VS u mirovne misije
Zahvaljujući umeću pilota, transportni avion AN-26 popeo se na visinu od 9.250 metara, znatno veću od zvaničnih mogućnosti letelice. Spoljna temperatura bila je minus 57 stepeni. Vrata aviona su se otvorila i kroz njih je u ambis iskočilo sedam starešina Vojske Srbije (VS) i pet pripadnika Žandarmerije. Iako je na toj visini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vazduh veoma razređen, nisu imali maske za kiseonik.
– Čim sam iskočio, sve što sam video bila je belina. Od daha mi se zaledio vizir. U padu smo dostigli brzinu između 550 i 600 kilometara na sat. Na visini od 900 metara povukao sam ručicu padobrana, kupola se otvorila na oko 750 metara. Svi smo se bezbedno prizemljili – seća se brigadni general Jelesije Radivojević (1966), koji je tada kao oficir bio zadužen za obuku specijalnih jedinica, a danas je načelnik štaba Komande za obuku VS.
On je najmlađi u grupi pukovnika koji je nedavno, ukazom predsednika Srbije Tomislava Nikolića, unapređen u čin brigadnog generala. Pomenuti padobranski skok izveden je još 2004. godine na aerodromu u Batajnici, ali je i danas nacionalni visinski rekord. Brigadni general Radivojević je sa posebnim oduševljenjem pratio svetski rekord koji je nedavno postigao Austrijanac Feliks Baumgartner, koji je inače bio vojni padobranac, skočivši sa visine oko 39 kilometara i uputio mu čestitku.
Načelnik štaba Komande za obuku bio je pripadnik legendarne 63. padobranske brigade i to u periodu između 1990. i 1992. godine, u vreme raspada SFRJ. Učestvovao je u akcijama koje je ta jedinica izvela u tom periodu. Kasnije je prešao u 72. specijalnu brigadu, učestvovao je u ratnim dejstvima na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
– Nisam bežao od toga da izvršim ono što se od mene očekivalo, uostalom za to sam školovan i obučavan. Teže mi je bilo da se nosim sa egzistencijalnim problemima. Usred tih dramatičnih zbivanja, u vreme hiperinflacije, moja plata je spala na dve i po nemačke marke. Prošao sam kroz taj period zahvaljujući razumevanju i podršci porodice – ističe brigadni general Radivojević, koji živi u Pančevu, sa suprugom Mirom, sinom Markom, koji studira ETF, i ćerkom Ljubicom, učenicom gimnazije.
Pre nego što je unapređen u ovaj čin, javnosti je bio poznat kao načelnik Centra za mirovne operacije. Od malobrojnih timova, stigao je do vodova srpskih mirovnjaka na Kipru i Libanu, gde će do kraja godine biti angažovana i cela četa.
– Bilo je to izuzetno iskustvo, ništa se ne može porediti sa radom u međunarodnom okruženju. Jedno vreme u javnosti bilo je sumnjičavosti i nerazumevanja prema ovom angažmanu VS. Desilo se jednom prilikom, odem na VMA, a tamo me ugleda jedan moj zemljak i kaže: Gde si NATO vojnik! Posle svega, veoma sam bio zadovoljan kada je nedavno u parlamentu nezabeležena većina poslanika podržala učešće VS u misijama UN i EU – kaže brigadni general Radivojević.
On je rođen u Užicu, odrastao je u selu Drežnik, gde mu i danas živi majka. Upisao je Srednju vojnu školu u Sarajevu, smer pešadija, i trebalo je da kao podoficir obučava vojnike. Međutim, zbog uspeha u školovanju dobio je pravo da upiše Vojnu akademiju. Sam je 1988. godine, kao mesto prvog službovanja izabrao Kranj u Sloveniji, odnosno – planinsku brigadu, čiji su pripadnici jedini u JNA nosili kačkete. U septembru 1989, završio je osnovni padobranski kurs i ubrzo prelazi u 63. padobransku brigadu. Prošao je i pripremu za misiju UN u Namibiji, ali je SFRJ odustala od tog angažmana.
– Mlade koji razmišljaju da se priključe Vojsci Srbije, bilo kroz školovanje u Vojnoj gimnaziji i Vojnoj akademiji, bilo kao profesionalni vojnici, pozivam da se prijave na naše konkurse. Čeka ih siguran posao, odgovarajući status, mogućnost stalnog napredovanja. Pa i mogućnost odlaska u multinacionalne operacije širom sveta. Sve što se od njih traži jeste rad – kaže brigadni general Radivojević.
-------------------------------------------------------------
Nikada nije sreo imenjaka
Brigadni general Radivojević, koji nosi staro i danas retko ime, nikada nije sreo svog imenjaka. Ime Jelesije dobio je po dedi, a kada je bio na Združenom ratnom koledžu u Grčkoj, domaćini nikako nisu mogli da izgovore njegovo ime, pa su ga interno „prekrstili” u Aleksandros. Pre tog školovanja naučio je grčki, a po dobijanju generalskog čina od grčkih kolega stigle su mu SMS čestitke na ovom jeziku.
------------------------------------------------------------
Susreti sa bivšim neprijateljima
Brigadni general Radivojević 2002. godine poslat je na obuku u Veliku Britaniju. Sreo je britanskog oficira koji je, kao pripadnik Unprofora u BiH, bio zarobljen i vezan na lokaciji na kojoj se očekivao vazdušni udar NATO-a. „Zbog toga nije zamrzeo Srbe, štaviše rekao je da uvažava naš narod. Kasnije sam imao susrete sa nekadašnjim kolegama iz JNA, Hrvatima i Bošnjacima. Mirne savesti išao sam na te sastanke. I oni su bili otvoreni za razgovor. Istina je i da ima onih koji primetno izbegavaju ovakve susrete, možemo da pretpostavimo zbog čega”, priča brigadni general Radivojević.
M. Galović
objavljeno: 11.03.2013.
