Izvor: Studio B, 24.Sep.2015, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležene 74 godine Užičke republike
U kompleksu Narodnog muzeja, pred stpomenikom Josipu Brozu Titu, danas je obeleženo 74 godina od ulaska partizanske vojske u Užice i stvaranje „Užičke republike".
Uz zvuke Posmrtnog marša cveće pod bistu maršala položili su potomci boraca, boračke organizacije, predstavnici grada Užica, Socijalističke partije Srbije, piše "Blic"..
Minutom ćutanja odata je počast Titu, a zatim intonirana hima „Bože pravde"
- Imamo obavezu da pokoljenima prenesemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << baštinu tekovine Užičke republike, preteče slobodarstva i sloboda. Ona nije trajala dugo, samo 67 dana. Ali, u to vreme kao nigde u porobljenoj Evropi u Užicu su poštovana ljudska i svaka druga prava, izlazio je list „Borba", postojala je jedina fabrika oružja i municije koja je radila protiv Trećeg rajha. Ne smemo dozvoliti da pobednici postanu gubitnici, a gubitnici pobednici - poručio je Neđo Jovanović, predsednik užičkog SPS i narodni poslanik.
Prve veće borbe za oslobođenje Užica vodila je 18. avgusta 1941. na Drežničkoj Gradini Prva užička četa pod komandom Slobodana Sekulića. Zbog pretpljenih gubitaka Nemci su izvršili odmazdu u selu Zlakusa.
Ipak, partizani nisu u borbama oslobodili Užice. Svesni brojnosti Dražinih i Titovih jedinica oko Užica, Nemci su 21. septembra grad predali četničkim komandantima Radomiru Đekiću i Božidaru Ćosoviću Javorcu. Nemci su napustili gradi i povukli se prema Požegi, a istog dana partizani su oslobodili Čajetinu, prethodno i Bajinu Baštu.
- Partizani su tražili da slobodno uđu u Užice ali se tome protivila četnička komanda. Ipak, da ne bi došlo do krvoprolića, prevagnuo je glas razuma u kome su prednjačili proa Vitomir Vidaković, direktor Gimnazije Živojin Radulovački i Ivan Matović, direktor Učiteljske škole. Četnici su iz Užica nastavili ka Višegradu a partizani ušli u grad, - priča Radoje Papić, istoričar iz Narodnog muzeja.
Prvi razlog zbog čega je Užice bilo važno zaposesti Užice je bila fabrika oružja i municije koju Nemci prilikom povlačenja nisu uspeli da unište, ali su je u više navrata bombardovali tokom „Užičke republike".
- Drugi razlog je što je Narodnoj banci, u čije trezere su partizani izmestili deo fabrike oružja, ostalo novca. Četnici su odneli 1,5 miliona dinara, a ostalo partizani pred pad „Užičke republike" - dodaje Papić.
„Užička republika" slomljena je 29. novembra 1941. Na Kadinjači je izginuo ceo Radnički bataljon upućen da brani odstupnicu Vrhovnom štabu koji je svestan neprijateljske nadmoći napustio Užice i preko Zlatibora krenuo ka Sandžaku.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
