Izvor: RTS, 11.Nov.2015, 09:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Natalijina ramonda, snaga feniksa i simbol pobede

Danas je državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a treću godinu zaredom Srbija obeležava praznik sećanja na trijumfalni put srpske vojske od 1914. do 1918. Po ugledu na druge narode, političari i javne ličnosti na reverima nose značku, Natalijinu ramondu.
U znak sećanja na uzdizanje Srbije iz pepela Velikog rata, na svojim reverima zvaničnici i javne ličnosti nose ljubičasto-zeleni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << cvet, poznat kao Natalijina ramonda. Inicijativa da to postane simbol praznika, potekla je od direktora vladine Kancelarije za KiM Marka Đurića.

"Dugi niz godina Natalijina ramonda može da izgleda kao da je nema, a onda u prvoj povoljnoj prilici sa najmanje vode ona iz kamena niče, gotovo kao ptica feniks i zato je i zovu cvet feniks, a posebno možemo da budemo ponosni što u botanici nosi naziv Ramonda Serbika, jer to valjda nešto govori i o karakteru našeg naroda", kaže direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
Po ugledu na rusku georgijevsku lentu i britansku bulku- popi i ramonda nosi simboliku pobede.
Ova biljka endemska je vrsta sa Kajmakčalana, gde su se upravo i vodile bitke u Velikom ratu. Naziv nosi po kraljici Nataliji Obrenović, a zelena lenta na njoj preuzeta je sa Albanske spomenice.
Obeležavanje ovog datuma, istoričari vide kao pravu odluku, ali smatraju, da se praznicima principijelno mora pridati veća pažnja.
"Potrebno je da pogotovo u ovom vremenu kada predstavljamo 100 godina od proslavljanja Prvog svetskog rata, država kroz svoje institucije da adekvatna objašnjenja ovog praznika i na neki način vrati ga u javnu memoriju", ističe istoričar Bojan Dimitrijević.
Dan primirja proslavljao se sve do Drugog svetskog rata, a onda su ga zamenili datumi koji veličaju pobede tog rata.
"Radni narod i Srbije i Jugoslavije spremao se na neki način za te praznike, znalo se da oni nose jedan ideološki kontekst, ali je na ovaj način on nekako bolje bio upisivan i u sećanje i u praksu ljudi tog vremena. Mislim da ova, reklo bi se, neodređenost, da li je to državni praznik, da li se radi na neki način, utiče da je on i po odnosu ljudi prema njegovom sadržaju u suštini manje obavezan", kaže Dimitrijević.
Posle sloma ideološke matrice socijalističke Jugoslavije nije došlo do odgovarajućeg vrednovanja ranijih praznika. Dve decenije se lutalo u proslavljanju istorijskih događaja i datuma i zato istoričari smatraju da ne bi trebalo da se iznenađujemo ako neko ne zna šta se danas slavi.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na RTS...