Izvor: 24sata, 16.Avg.2014, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na današnji dan je Srbija u Beču i Berlinu izazvala šok i nevericu! Evo i zašto... (VIDEO)

Udarni deo Cerske bitke, okončane kao prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koju je izvojevala srpska vojska, odigrao se u noći 15. na 16. avgust 1914. godine.

Činjenica da je malena Srbija uspela da na Ceru tako temeljito porazi austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neuporedivo boljoj poziciji od Srba, izazvala je tada šok i nevericu u Beču i Berlinu, ali i oduševljenje među saveznicima, a ugled Srbije neočekivano je porastao.

Teško >> Pročitaj celu vest na sajtu 24sata << iscrpeljna u bakanskim ratovima, protiv Turske i Bugarske, koje je uspešno dobila po cenu velikih žrtava, izmorena i nekonsolidovna mala Srbija je napadnuta od Austro-Ugarske s neskrivenom namerom da bude potpuno uništena.

Logika vlastodržaca u Beču upravo je i bila da je nastupio idealan trenutak da slabašna Srbija bude, kako se verovalo, jednim "malim ratom" uklonjena s mape.

General Stepa Stepanović, koji se po povratku vojvode Putnika nalazio na čelu Druge armije, dobio je naredbu 14. avgusta u kasnom popodnevnim satima da povrati Šabac.

U jutarnjim satima 15. avgusta, suočena sa nadiranjem Austro-Ugarskih trupa put Valjeva, srpska vrhovna komanda naredila je da Treća armija na svaki način zapreči potez ka Valjevu iz doline Jadra, a Druga armija da se zaputi ka Tekerišu, te da udari neprijatelja u levi bok.

Tu, na jugozapadnim obroncima planine Cer, kod Tekeriša, u noći 15. na 16. avgust, dogodio se žestok sudar dve vojske, koji će se posle ogorčenih borbi, završiti odlučnom srpskom pobedom.

Usledilo je povlačenje 21. austrougarske divizije, potom 8. korpusa, da bi u krajnjem 5. armija Austro-Ugarske vojske odstupila nazad preko Drine.

Kako je Austro-Mađare zahvatila panika, posle iznenadnih srpskih pobeda, u njihovim jedinicama nastalo je rasulo i opšta demoralizacija.

Atmosferu tih dana, medju saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".

Bila je to prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.

Kada je Cerska operacija okončana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika.

Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, dok je iz stroja izbačeno oko od 16. 500 srpskih vojnika, od čega 2.107 poginulih.

Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914. godine, okončana je Cerska operacija.

Kao posledica uspešnog komandovanja i odlučne pobede general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode.

                VOJVODI STEPI

  (prilikom njegova dolaska u Mostar 1919)

Obiliću, Srđo, smeli Strahinj-bane,

    Primi vence ove srca što te ljube!

Jer ti roblja bedne vedrio si dane,

    I veriga teških krhô alke grube,

Jaki, nepobedni sine majke gorde,

    Vihore i grome sa Cera, što oba

Rušio si cara krvoločne orde

    I s timora slave kliktô svako doba!

Jug Bogdan sa decom, Ljutica i Marko,

    I svi za slobodu što padoše juče,

Što otačku grudu ljubili su žarko

    I zažegli krvlju sve plamove luče, -

Svi su oni s tobom danas došli nama,

    Jer u tvome srcu njina srca biju,

Svetla, kô praznički sjaj po ikonama,

    Kô vrela gde smorni snagu vere piju.

S njima oči svoje upirô si letu

    Visokih krstaša i suncu se peo -

Šta Srbija može pokazô si svetu,

    I njezine duše da su boga deo.

Jer bogovi s tobom kada nisu hteli,

    Ti sam Perun beše sa munjom u ruci.

I brodovi naši svog su Hrista sreli,

    I s dugom na jedru mirnoj stigli luci.

Sa kopljem i štitom sad, kralju megdana,

    Stube kog svi gromi okrnjili nisu,

Ti stojiš, sav sjajan, kô zora Balkana,

    Svrh aždaje mrtve na najvišem visu.

Samo retke duše i kraljevske, gde je

    Bog prosuo vatre sunčane, tu stoje;

I besmrtne tako, dokle sunce greje,

    Svetle se u blesku oreole svoje.

Blago tebi! Večno sa Miroča bela

    Pevaće te vila uz borovlje davno,

Jer si ti, kô pesmu herojskijeh dela,

    Na zvezdama ime urezao slavno.

I svi naši pozni naraštaji krasni

    Gledaće na zvezde s vatrom srca lepa,

I čitati pesmu s kola zvezda jasni' -

    Večnu, svetlu pesmu: Stepanović Stepa.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na 24sata...