Izvor: BKTV News, 28.Dec.2012, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko kome preti
Nekadašnja „oslobodilačka vojska Preševa“ zapretila je Srbiji, a ne Ivici Dačiću sadašnjem premijeru, da će ponovo obući čizme i uzeti oružje i braniti pravo da postavljaju spomenike na „svojoj teritoriji“ po sopstvenom nahodjenju. Dakle, po svom ideološkom ili nekom drugom opredeljenju, ignorišući državu i njene zakonem. Ili, još preciznije – po sopstvenom nahodjenju ili migu nekog van Srbije, kušaju >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << snagu i spremnost, ili smelost Srbije da im se suprostvi u trenitku kada deo ili možda većina u zakonodavnom telu ili vladi više je okrenuta trenutnim koristima nego istorijskom izazovima, kada je reč o stabilnosti, razvoju i teritorijalnom suverenitetu.
Jer, izmedju pretenje nekada pobunjeničke „preševske vojske“ u Preševskoj dolini, koja je očigledno nije razoružana, do novog pokušaja da u „zamućenoj pregovaračkoj vodi“ izmedju Prištine i Beograda, još jednom pokuša da se otcepi. Teško je naći primer u savremenom svetu da se tako nešto svede samo na izjavi premijera da Sarbija ima, ato nije sporno, snaga da se suprostavi takvim namerama.
Povod je sitan. Ali izazovan. I, ruku na srce, ne bez već načinjenih presedana. Od ravnogorskog spomenika čoveku koji jeste bio u prvih ustaničkim danima protiv fašističkih okupatora, do sramnog povlačenja sa upravo poraženim fašistima, uz ogrome žrtve ali veliki doprinos slavlju saveznika nad Hitlerovim pokušaji da pod svoju čiznu stvai kompletnu Evropu! Na to se pozuvaju i oni koji su stavili ploču saradniku okupatora u Novom Pazaru.
Stigli smo do pretnje da niko ne sme da dirne u spomenike u „albanskom delu Srbije“. Prevedeno na jezik razumljiv svima, ipak je to izazov državi, a ne pojedincima i znak je osionosti, koja je proizišla iz ponašanja prema pravima i suverenitetu Srbije od strane onog dela medjunarodne javnosti koja je prihvatila otcepljeno Kosova, koje danas prkosi i onom što se dogovori sa Beogradom u prisustvu najviših funkcionera EU u Briselu.
Carina se naplaćuje, iako je u Briselu drugačije rečeno. A da bi se sačuvala forma i podsmevalo suštini – eventualno bi moglo da umesto tri tone robe prodje da se meri sve zahjhedno – i roba i vozilo, tako da tona i koji kilogram više može, eventualno, da prodje. Buni se narod, a deo vlasti je i dalje opterećena opasnošću da se slučajno neko ne naljuti u Briselu i ponovo nam kaže – nema ništa od datuma jer remetite proces pregovaranja.
I ubedjen sam da smo najveći krivci upravo mi sami. Kažem to čiste savesti. Znam da je pre samo deceniju- dve u Bujanovcu na svim izborima vlast uvek pripadala srpskim strankama, jer je srpsko stanovništvo činilo većinu. Sećam se i kako je prvi put albanska manjina preuzela vlast, Jedan lekare, zarad sukoba izmedju fabrike vode Heba i veoma privlačne banje u Bujanovcu, ne bi li preuzeo kontrolu i nad banjom, prišao albanskim odbornicima i tako ih „doveo na vlast“. A ceo problem je bio što su cevi i lekovite vode prolazile krozb teritoriju punionice vode i kada god bi došlo do sukoba ili pokušaja da se otme banja, taj lekar, inače izabran za odbornika na listi JUL-a, paktirao je sa albanskim delom u lokalnoj vlasti.
Zaprvo, hoću da ukažem da Srbija od Drugog svetskog rata, a pogotovo posle Petog oktobra, brine o „evropskom putu“ a ne o problemu da pogranična područja postaju pusta. I da sutra niko više neće imati potrebu da crta nove granice, jer će druge nacionalnosti, na svim našim ispražnjenim pograničnim prostorima, jednostavno i mirno da se nasele.
Uz to, vlade koje su vladale poslednje decenije jednostavno nisu ništa naučile iz perioda kada je na Kosovu i Metohiji postojalo istinsko dvovlašće- u školstvu, u zdravstvu, pa i u lokalnoj vlasti. Iz profesionalnog iskustva znam da su Albanci sa Kosmeta u inostranstvu imali tačno razrezano koliko mesečno moraju da uplaćuju za tu „albansku državu u okviru srpske države“! Pare su stizale legalno na krajnje jednostavan način – iz telefonskog imenika su uzimana imena srpskog porekla, stavljan je tačan broj računa Kosovske banke i ljudi u toj banci u Prištini su to prebacivali „štabu revolucije“, koji se kasnije pretvorio u OVK!
Dokaz našem slepilu je i poslednji popis. U preševskoj dolini niko ne zna koliko je tačno ljudi odbilo da se popiše. Znam da je u Belgiji strogo kažnjivo ako neko ne izidje ni na izbore, a taman posla da mu padne napamet da odbije državni popis stanovništva. Jednosatvno – nisi popisan, dakle, ne postojiš. A to, dalje, znači – nemate više ni u biračkom spisku, niti opština više može da se poziva na prozvoljan broj stanovnika da bu učestvovala u bilo čemu što država nudi ili finansira, jer svako može da izmisli broj gradjana i da na osnovu toga traži olakšice ili dotacije.
I niko ne traži ništa više, ali i ništra manje, već da zakoni važe za sve i da nema nedodirljivih, kako se to danas često ponavlja.
Mirko Stamenković
Tweet
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
