Izvor: Studnel.com, 28.Jun.2015, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilija Garašanin − tvorac Velike Srbije
Rođen je 16. januara 1812. kao Ilija Savić u selu Garašima kod Kragujevca. Školovanje mu je bilo neredovno i površno. Knez Miloš ga prima u državnu službu kao dvadesetdvogodišnjaka, a tri godine kasnije Ilija postaje član Knjažeskog sovjeta. Odmah sledeće godine biva imenovan za upravnika vojnog štaba, a posle toga i za načelnika Vojnog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih dela. Kao načelnik formiraio je garnizonsku vojsku i doneo >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << vojne zakone.
Tokom svih dinastijskih borbi, porodica Garašanin je uglavnom bila uz Obrenoviće. U vreme Prvog namesništva Ilija je član takozvane ustavotolkovatelne komisije i obilazi Srbiju da bi objasnio odredbe Ustava državnim prvacima. Sa pojavom Aleksandra Karađorđevića kao pretendenta na presto, politička borba se još više zahuktava, pa Ilija, Toma Vučić i Stojan Simić beže čak u Carigad. Tamo ostaju sve do proleća 1842. godine. Da se vrate, omogućilo im je podizanje Vučićeve bune i dovođenje Aleksandra Karađorđevića na presto. U novoj vladi Ilija postaje najpre savetnik i pomoćnik ministra unutrašnjih dela, a ubrzo i ministar. Na ovoj poziciji uspeva da učvrsti režim Karađorđevića, uspešno ugušivši sve bune Obrenovića.
Foto: dijaspora.wordpress.com
Smrt Avrama Petronijevića dovodi ga na poziciju knjaževskog predstavnika, ali na ovoj poziciji ostaje kratko zbog pritiska Rusije i Austrije na kneza Aleksandra. Ovo je bio početak narušavanja odnosa između njih dvojice. Kasnije glavno pitanje u kome se nisu slagali postaje nasleđivanje prestola. Dok se Aleksandar trudio da uspostavi sopstvenu dinastiju i da se titula kneza nasleđuje, Ilija je tvrdio da ona pripada srpskom knezu i da je manje bitno koja će je dinastija nositi. Ovi sukobi dali su povoda da se Ilija optuži da je pokušavao da postane knez, iako nije bilo čvrstih dokaza. Ministar unutrašnjih dela postaje još jednom − u Magazinovićevoj vladi 1858. godine. Tada organizuje Svetoandrejsku skupštinu koja jeste bila njegova zamisao, ali mu se malo otela kontroli. Pad Aleksandra bila je njegova zamisao, ali vraćanje Obrenovića sigurno nije. Kako knez Mihailo Obrenović nije bio zlopamtilo, on mu ipak poverava važne diplomatske poslove i ne drži ga dalje od svoje vlade.
Ilija Garašanin bio je političar starog kova. Zagovarao je okretanje Francuskoj i Zapadu, a udaljavanje od Rusije i Austrije. Naročito se bavio idejom o konačnom rešenju spornog pitanja sa Turskom. Predlagao je da se turska jurisdikcija ograniči samo na unutrašnjost utvrđenja, dok bi svi ostali Turci bili pod srpskom vlašću. Najveći uspeh srpske diplomatije i Garašanina za vreme druge vladavine kneza Mihaila bilo je dobijanje beogradskog, šabačkog, smederevskog i kladovskog utvrđenja. Autor je i poznate knjige Načertanije, koja se smatra nacrtom za stvaranje Velike Srbije po ugledu na Dušanovo carstvo. Iz službe je otpušten 1867. godine, jer se protivio kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović. Kad je 1868. ubijen knez Mihailo u Košutnjaku, u blizini se našao i Garašanin. Zahvaljujući njegovoj prisebnosti i iskustvu sprečeno je izbijanje nemira. Poslednje godine života provodi van politike na svom imanju u Grockoj. Umro je 28. juna 1874. godine.
Izvori: riznicasrpska.net, moljac.hr
na danasnji danilija garasaninpoliticarobrenovicikaradjordjevici
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije, Kragujevac
.jpg)
