Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jul.2014, 15:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I 19 godina posle "Oluje" veliki izbeglički problem

U ponedeljak, 4. avgusta, navršava se 19 godina od pogroma srpskog naroda usled hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", podsetio je danas Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije. Kako je najavljeno, toga dana biće održan parastos žrtvama "Oluje" u crkvi Svetog Marka u Beogradu u 11 časova.

U akciji hrvatske vojske, koja je započela 4. avgusta 1995, iz Hrvatske u Srbiju, za svega nekoliko dana, proterano je više od 200.000 Srba, a ubijeno je oko 2.500.

Devetnaest >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godina nakon ovog tragičnog događaja oko 2.000 ljudi se još vode kao nestalo, navodi se u saopštenju.

Komesarijat tim povodom podseća da je i danas Srbija zemlja sa najviše izbeglih i interno raseljenih u Evropi, i jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom.

Od 610.000 izbeglih, koji su od 1991. godine utočište potražili u Srbiji, 43.763 lica i dalje je u statusu izbeglice, od čega je 32.371 iz Hrvatske.

Poslednjih godina, naporima koje ulaže država i uz pomoć međunarodne zajednice, broj kolektivnih centara je smanjen i preostalo ih je 23, a u njima je smešteno 1.516 izbeglih i interno raseljenih lica.

Planirano je da se u sledeće tri godine zatvore preostali kolektivni centri kroz realizaciju projekata stambenog zbrinjavanja koje podržavaju međunarodni i bilateralni donatori.

Međutim, kako se podesća, i pored ovolikog broja izbeglica, Visoki komesar UN za izbeglice početkom aprila ove godine doneo je preporuku da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status.

Ova, očito neutemeljena politička preporuka, doneta je uprkos izričitom protivljenju Srbije, i njome se zanemaruje stvarni položaj izbeglica i izbegavaju brojni nerešeni problemi, konstatuje se u saopštenju.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije navodi da nekoliko desetina hiljada izbeglica nije povratilo svoje stanarsko pravo u Hrvatskoj, da Hrvatska nije obnovila više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom.

Takođe, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, nije sproveden Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave....

Komesarijat ukazuje i da se u Hrvatskoj ne procesuiraju pojedinci i grupe koji šire govor mržnje i vode kampanju protiv srpskog jezika i pisma, podstičući tako nasilje prema Srbima.

Nisu isplaćene ni zaostale penzije, dinarska i devizna štednja, a svi postupci u vezi sa obnovom imovine i stambenim zbrinjavanjem bivših nosilaca oduzetih stanarskih prava u Hrvatskoj u zastoju su, iako korisnici imaju validna rešenja o tome.

Svi ovi postupci i činjenice pokazuju da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji i da je proces povratka skoro zaustavljen, kao i da u Hrvatskoj nije došlo do očekivanih fundamentalnih pozitivnih promena, kad je reč o povratku srpskih izbeglica, zaključuje se u saopštenju Komesarijata za izbeglice.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Devetnaest godina od “Oluje“