Izvor: RTS, 23.Maj.2014, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Herojski podvig žena vojnika
Ni žene Srbije ovih dana ne biraju poslove kada pomažu ugroženima. Rame uz rame sa muškarcima, sa istim ciljem - što pre olakšati život građanima pogođenim poplavama i klizištima. Pripadnice Vojske Srbije bile su na terenu 24 časa.
Humanitarna pomoć dopremana je u hangare na aerodromu u Batajnici, a odatle u helikoptere i dalje do najugroženijih. Sve to je trebalo usklađivati sa Crvenim krstom, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << firmama, kriznim štabovima. Sa kolegama, 24 časa, radile su Miroslava i Vera.
"Pomažemo svi koliko možemo, koliko je ko sposoban i hoće, a ovde svi hoće i nije bilo primedaba ni na umor, ni na vreme. Kako od letačkog osoblja, komande, svi smo radili kao jedan i nije bilo razlike između žena i muškaraca, kao što nema ni u normalnim okolnostima", kaže poručnik Miroslava Đošić.
"Nismo birali poslove i nismo ni planirali da ih biramo, bili smo samo tu nadohvat ruke kad god je bila neophodna naša pomoć, da se zateknemo u toj situaciji da možemo pomoći", rekla je razvodnik Vera Kastor.
Svi helikopteri bili su u vazduhu. Vojska je evakuisala više od 3.000 ljudi. Doturili su više od 50 tona hrane, odeće, vode.
"Imala sam nekoliko letova, starije kolege i ja smo prevozili lekove, i hranu, i opremu za bebe, i šestoro dece smo prevezli u helikoperu. Imali smo malih poteškoća sa jednim malim dečakom koji se plašio da uđe unutra, onda smo ga malo smirivali, čisto da sedne u helikopter radi bezbednog preleta, ali uspeli smo sve da obavimo. Posle smo imali problem da ga izvučemo iz helikoptera", kaže potporučnik Anja Krneta, pilot helikoptera.
Potporučnik Sandra Radovanović pomagala je da se dostavi pomoć tamo gde može da se dostavi samo iz vazduha - u selo Podgaj pokraj Malog Zvornika, koje je pet dana odsečeno od sveta.
"Trudimo se maksimalno da im, pored vode i hrane, pružimo i moralnu podršku koja im je sada najpotrebnija, posebno deci kojima može ostati trauma do kraja života", kaže potporučnik Sandra Radovanović, pilot aviona.
Lekari su svaki dan bili u akciji. Pomagali bolesnima, povređenima, promrzlima i uplašenima.
"Konkretno, u mom helikopteru, kad sam ja letela, bila je jedna žena sa bolesnim plućima. Gušila se, nije mogla da diše, otežano je disala, panika ju je hvatala. U isto vreme se boji letenja, boji se visine, zatvorenog prostora, oblio ju je hladan znoj, taj strah od smrti da neće moći da diše. Tako da je situacija bila dramatična, to kad se vidi u helikopteru, i drugi ljudi počinju da paniče", rekla je lekarka, potporučnik Marija Jovanović.
Pripadnice 204. Vazduhoplovne brigade obučene su i školovane da budu spremne na razne izazove i teške situacije. Ipak, ni najteža vežba ne sprema ih da, posle katastrofe koja je zadesila Srbiju, emocije ostave po strani.
"Najteže je bilo gledati ta lica koja su napaćena i bukvalno sa suzama u očima, tako da je to najteže jer su izgubili sve. Mada, kažem opet, bitno je da je sačuvana glava, da su oni živi i zdravi, ostalo ćemo sve lako", kaže Sandra Radovanović.
Zastrašujuće je bilo gledati iz vazduha područja pod vodom.
"Pogled iz helikoptera na potopljena područja - to je strašno. Teško je gledati ljude koje treba da evakuišete, ljude kojima odnosite pomoć", govori Miroslava Đošić.
"Najdramatičnije je bilo kada sam videla zgradu koja je četvorospratnica a do krova pod vodom, šta onda očekivati za ove ostale. I kad vidite da vam neko maše odozdo i neko vas čeka, traži pomoć... Nije svejedno", rekla je Marija Jovanović.
Razvodnik Vera Kastor seća se mnogih potresnih situacija.
"Potresna situacija je bila i u helikopteru kad smo na VMA prevozili nekog deku kome je bilo zaista loše. Dece koja su takođe bila u helikopteru - stisnu ruku, boje se leta, bilo je dosta tih potresnih situacija", kaže Vera Kastor.
Ipak, ima i nečeg dobrog što se nikada neće zaboraviti...
"Svi su nam zahvalni, u njihovim očima se vidi doza nade i to je nešto što se ne zaboravlja...", kaže Ana Krneta.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
