Izvor: Politika, 16.Maj.2014, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Helikopterom kod babe i dede
Pripadnici Specijalne brigade VS i Žandarmerije spasili dvomesečnog Đorđa Vasovića iz Baluge kod Čačka
Čačak – Đorđe Vasović iz Baluge juče je navršio tek 60 dana, i nekad će mu neko ispričati da je već u to doba leteo helikopterom s specijalcima. Bebu su prekjuče po podne spasili pripadnici Specijalne brigade Vojske Srbije i Žandarmerije i preneli iz njegovog potopljenog sela u susedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Konjeviće, kod babe i dede po ocu.
– Ja sam se plašila da se, bože ne daj, nešto ne otkači, i ostala sam bez daha. A on je bio miran, samo je gledao. Pravi mamin junak – kaže za „Politiku” Nevena Vasović (25).
Ona se sa svojom bebom, i babom po majci, zatekla u kući koju je izlivena voda Čemernice opkoljavala sa svih strana, ali je ostala prisebna.
– Pozvala sam telefonom brata u Beogradu a on je obavestio spasioce. Kad sam izašla iz kuće, u dvorištu je bilo skoro metar vode. Đorđa su dobro umotali, brinula sam da li će imati dovoljno vazduha i da se ne prestraši zbog snažnog zvuka motora. Ali, srećom, sve se dobro završilo. Držali su nas vojnici u naručju, okačene o sajlu sa kukom, i kad smo nas dvoje preneti helikopter se vratio po babu.
Nevena je sa suprugom Sašom i mališanom sada kod muževljevih roditelja, Branka i Biljane, na visu pored crkve u Konjevićima. Njen prvenac i juče je bio dobro raspoložen, nisu mu smetali kamera ni gosti, nije se ni javio.
Baluga je malo, pitomo pomoravsko selo, samo šest kilometara od Čačka prema Mrčajevcima, sa 122 kuće i 405 stanovnika, ali spasavanje žitelja koje je zarobila ćudljiva reka bujičarka nije nimalo jednostavan posao.
– Naš zadatak bio je da utvrdimo koji su ljudi ugroženi, gde su, da nađemo meštane koji će nam pokazati njihove kuće i pripremimo za prevoz helikopterom – kaže za „Politiku” potpukovnik Nebojša Anđelković, pomoćnik komandanta Četvrtog odreda žandarmerije sa sedištem u Nišu, koji je učestvovao u spasavanju.
On ističe da je na istom zadatku bio i žandarmerijski odred iz Kraljeva, dabome zajedno sa Specijalnom brigadom VS.
– Zadivljen sam ljudskim i profesionalnim odnosom pripadnika naše Vojske i Žandarmerije tokom akcije spasavanja. Sve su izveli požrtvovano, uz lepu reč ohrabrenja svakome – kaže za naš list narodni poslanik Miroslav Markićević, očevidac.
U delu Konjevića, nedaleko od tačke gde se Čemernica uliva u Zapadnu Moravu, i juče je bilo čak metar vode. Šezdesetogodišnji Dragan Maksimović , veslajući motkama sa susedom, došao je do svoje kapije, ali nije uspeo da je otvori.
– Voda je još duboka, ne mogu iz čamca da dohvatim šip kojim je kapija pričvršćena za tlo, ni da uđem u avliju. Šta da se radi – veli čovek u povratku ka obali, veslajući između krošnji šljiva.
U susednom dvorištu, Milenko Smiljanić (83) u gumenim čizmama šeta oko svoje stare kuće i iz duboke vode grabljama vadi ono što je bujica nanela. Pretprošlu noć proveo je u Pranjanima pod Suvoborom, na suvom, jer je u njegovom dvorištu voda bila iznad metra. Vrativši se, obradovao se kad je ugledao svoja dva praseta, koja su preživela našavši neko ostrvo, stotinak metara od obora.
– Ova kuća sazidana je 1903. godine i ovo joj je četvrta poplava. Prva je, po priči, bila 1926, a one iz 1957. i 1965. dobro pamtim i ja. Čemernica je nekad iz korita izlazila čak 27 puta za godinu ali je imala svoj put, pa voda dođe i prođe. Ali, sad je sve ispregrađivano, mnogo je prepreka i eto poplave – besedi Milenko.
Voda mu je upropastila ono što je preteklo od zimnice, mast i pakete u frižideru, a nije mimoišla ni novu kuću u dvorištu sa znatno višim temeljem, koju je podigao njegov sin Milovan (50) sa porodicom. Iz nje se voda još povlači ali smo ipak ušli u dnevnu sobu istim putem kao i ukućani. Dakle, kroz prozor, merdevinama. Milovan nas, razume se, nije pozvao da sednemo ali je, kao pravi domaćin, iz ormana izvadio bocu sa rakijom i ponudio namernike.
To su, eto, neki ožiljci i uspomene iz potopa koji je pogodio čačanski kraj, počev od 14. maja uveče. Vlasnici na stotine poplavljenih domaćinstava i okućnica čekaju da se priroda vrati u redovno stanje, pa onda da popravljaju šta se popraviti da.
Udarni talas u Zapadnoj Moravi, od koga zavisi vodostaj pritoka i njihova ćud, putovao je čak devet sati. Od 15. maja u 16 sati do 16. maja u jedan sat protok ovom rekom koji se meri na hidroelektranama u Ovčar Banji i Međuvršju, neprestano je bio 1.400 kubika u sekundi, da bi juče u 9.30 sati opao na hiljadu kubika. U danu najveće poplave koju savremenici pamte, 13. maja 1965. godine, protok je bio 1.650 kubika.
Slavko Majstorović, direktor „Elektromorave”, kaže nam da je srednji godišnji protok Zapadnom Moravom 35 kubika pa je, znači, pretprošle noći koritom teklo čak 40 prosečnih Morava.
– To je takva voda da, po našim proračunima, za samo 12 minuta može da napuni jezero HE „Međuvršje” od minimalne do normalne kote –objašnjava Majstorović.
Kako se braniti od takve sile i nepogode? Prekjuče po podne sveštenici čačanske crkve, pred više desetina vernika održali su bogosluženje na mostu preko Zapadne Morave, prizivajući božju milost.
Gvozden Otašević
objavljeno: 17.04.2014.
