Izvor: RTS, 19.Avg.2012, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica Cerske bitke
Povodom 98. godišnjice Cerske bitke, koja predstavlja prvu pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu biće održana centralna državna manifestacija u Tekerišu kod Loznice.
U okviru spomen-kompleksa u Tekerišu kod Loznice biće održana centralna manifestacija povodom 98. godišnjice Cerske bitke, koja predstavlja prvu pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu.
Vence će položiti predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, delegacija Ministarstva odbrane >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Vojske Srbije, gradonačelnik Loznice, predstavnici Grada Šapca kao i predstavnici brojnih udruženja građana.
Nakon obraćanja gostiju prisutnim zvanicama i okupljenim građanima, pred spomenikom palim srpskim junacima uslediće prigodan kulturno-umetnički program koji je osmislio reditelj Jovan Ristić.
Centralnu državnu manifestaciju organizuju Ministarstvo rada i socijalne politike, Odbor za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije, grad Loznica i loznički Centar za kulturu Vuk Karadžić.
Cerska bitka odigrala se tokom avgusta 1914. godine i predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Zbog zasluga u komandovanju bitkom komandant Druge srpske armije Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode.
Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar. Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.
Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta. Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su ogorčene borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.
Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.
Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika i neviđen moral.
Cerske operacije
Pobedi Srba doprinela je i ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.
Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana. Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.
U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4.500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.
U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.
Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.
Pobeda Srba doprinela je održanju morala sila Antante, koje su u početku rata gubile bitke na svim frontovima. Zahvaljujući toj pobedi, Austrougarska je zakasnila s koncentracijom trupa prema ruskom frontu, što je kasnije olakšalo operacije saveznika.
