Izvor: Politika, 28.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina sa osamnaest hiljada požara
Mentalitet naših ljudi je takav da su navikli da pale nepotrebne stvari
U požarima na otvorenom prostoru u Srbiji ove godine je poginulo šesnaest ljudi. Oko osamdeset osoba je teže i lakše povređeno. U ovom periodu požara je bilo više nego ikada do sada, oko 18.000, od toga dvadeset velikih, gde su u pomoć pozvane vatrogasno-spasilačke jedinice iz drugih delova Srbije i gde su nam u pomoć dolazile vojska i žandarmerija, avijacija i helikopterske jedinice.
Ispostavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da je od ovih šesnaest poginulih najveći broj rođen između 1930. i 1940. godine, što se objašnjava njihovim slabijim fizičkim mogućnostima i preovlađujućim mentalitetom naših starijih ljudi koji su navikli da pale nepotrebne stvari. Kažu: ,,ja sam to godinama palio i nikad mi se nije desio niti će mi se desiti požar”. Nažalost, desi se. Dešava se čak da je požar mali, ali vetar vatri promeni pravac, dim opije čoveka i on ostane u plamenu. Pa i kad smo imali neke od najvećih požara, kod Čačka, Zaječara, Ljubovije ili na Tari, kada su ljudi na televiziji gledali sve strahote paljevine, opet su sutradan stizali izveštaji o novim požarima, što znači da tuđa drastična iskustva nekima nisu dovoljna opomena. Nisu dovoljne ni krivične prijave: u ovoj godini registrovano je oko osamsto što prekršajnih, što krivičnih zbog paljenja na otvorenom, jer prema novom zakonu bilo kakvo spaljivanje gorivog materijala je zabranjeno.To se odnosi na šume, njive…
U velikim požarima ove godine u Srbiji je uništeno više od 21.000 hektara šume i drugog rastinja, a ukupna šteta preliminarno je procenjena na oko 50 miliona evra. Naravno, šumskih požara i požara na otvorenom ima i drugde. Dešavaju se i mnogo teži požari nego kod nas, koji zahvataju po nekoliko hiljada hektara, uz evakuaciju čitavih naselja. Međutim, naša specifičnost je verovatno u navikama stanovništva da se nepotrebnih stvari, suvog lišća, trave i otpadaka oslobađamo tako što ih spaljujemo.
Dakle, i pored čestih upozorenja i izveštaja o masovnim požarima, pooštrene zakonske regulative i mnogih prijava, požara je sve više, tako da smo ih ovog leta tokom dana imali i po 270.
Za nas koji učestvujemo u gašenju velikih požara mogu da kažem da ih delimo na podzemne, prizemne i krunske, i da su najteži oni krunski u četinarskim šumama. Krunski – to znači da je vatra zahvatila krošnje drveća, vrlo brzo se uz pomoć vetra širi jer četinari lakše gore. Za one koji učestvuju u gašenju to su izuzetno opasni požari jer užarene šišarke lete i po 50-60 metara i lako mogu da vam zapale vatru iza leđa. Uglavnom je reč i o nepristupačnim terenima, s višegodišnjim naslagama suvih borovih iglica i lišća. Kad se vatra u te naslage uvuče požar je vrlo teško kontrolisati čak i onda kad je na terenu angažovano nekoliko stotina ljudi, kao na Tari, gde je u gašenju učestvovalo njih više od osamsto, uz avione i helikoptere. U tim situacijama se u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama formiraju štabovi, angažuje se celokupna mehanizacija iz jedne opštine, sve građevinske mašine koje mogu u tom trenutku da posluže za proširivanje postojećih ili stvaranje novih puteva, to jest pojaseva oko terena koji je požar zahvatio.
Ovogodišnji požari nedavno su analizirani na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije, i tu je rečeno da nemamo dovoljno profesionalnih vatrogasaca spasilaca. Prema sistematizaciji, trebalo bi da nas je 4.500, a ukupno nas je 3.000. Takođe, imamo samo pedesetak vozila specijalizovanih za gašenje šumskih požara, uglavnom starih koji se kvare. Pominjem broj profesionalnih vatrogasaca spasilaca i vozila zato što prvo oni izlaze na mesto događaja i od njih uglavnom zavisi uspeh u lokalizovanju požara. Ako je vatrogasaca malo ili ako im se vozilo usput pokvari onda je manje mogućnosti za ograničavanje požara. Samim tim su i štete veće a u gašenju moraju da učestvuju sve raspoložive snage, uključujući i privrednu avijaciju a i vazduhoplove Ruske Federacije.
Zbog svega toga, do sledeće sezone trebalo bi rešavati problem nedostatka ljudi i zastarele opreme u vatrogasno-spasilačkim jedinicama i preventivno, u saradnji sa preduzećima ,,Srbijašume” i ,,Vojvodinašume”, raditi i dalje na stvaranju šumskih puteva i proseka. Jer time i kad dođe do požara lakše ga je ograničiti na prostor uokviren presecima. Takođe je važno imati mešovite šume, a ne samo četinare i o tome bi trebalo voditi računa kad sledeće sezone bude pošumljavano zemljište na kome su bili požari ove godine.
Naravno, nužna je i ofanzivna propaganda protiv bilo kakvih paljevina na otvorenom jer takve navike nam i donose najveće štete.
Sektor za vanredne situacije MUP Srbije
Dragan Dončevski
objavljeno: 29.09.2012.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
