Izvor: Politika, 24.Okt.2012, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Generalštab nema ko da kupi

U patroli oko kompleksa u Kneza Miloša, u koji je prekjuče upao Almeš Nedina i stigao do šestog sprata, juče je bila samo jedna pripadnica Vojske Srbije

Kao što je pre dva dana Almeš Nedin neprimetno upao u oštećeni deo bivšeg Generalštaba u Ulici kneza Miloša i popeo se na šesti sprat, želeći da skrene pažnju na svoje finansijske probleme, juče je u taj kompleks mogao nezapaženo da se ušunja i novinar „Politike”.

U ranim popodnevnim časovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko zdanja je patrolirala samo jedna pripadnica vojske. I dok ona obiđe pun krug oko kompleksa između ulica Birčaninove, Kneza Miloša i Nemanjine potencijalni uljez može da bira ulaz u potpuno razrušenu polovinu kompleksa Ministarstva odbrane opasanu montažnom ogradom visokom dva metra. Preko nje može da se preskočiti iz Nemanjine ulice, s nogom oslonjenom na rampe „Parking servisa”, ili iz Kneza Miloša, posluživši se malim trafo-stanicama kao prečkama. Najlakše je upasti iz Birčaninove, gde ograda, pošto je ulica na uzbrdici, dopire tačno do visine ulaza u stranu zgrade koju vojska koristi.

Kako je Nedin uspeo da se uvuče u zgradu, Ministarstvo odbrane juče nije objasnilo, ali su obećali da će nam ovih dana proslediti odgovore. Pripadnica Vojske Srbije koja je juče kružila oko Generalštaba, nije imala ovlašćenja da odgovara na pitanja novinara. Ali, rekla je da patrole oko zdanja nisu pojačane i da ne zna da li su, pre Nedina, u zgradu upadali i beskućnici ili klinci željni da hrabrost i spretnost dokažu prikradanjem na vojni posed i veranjem po ruševinama koje deluju kao da bi svakog časa mogle pasti. Grupa beskućnika, prema tvrdnjama jednog od njih, Slobodana Hadžića, živela je u oštećenoj zgradi 2008. godine dok nisu iseljeni.

Da je država u prethodnih 13 godina, otkako su razrušene u NATO bombardovanju, umela da oštećene zgrade bivšeg Generalštaba proda, za šta nije bilo konkretne ponude, ili da ih obnovi, za šta nije bilo novca, sada bi ceo kompleks od 50.000 kvadrata bio potpuno funkcionalan i koristio bi ga ili novi vlasnik ili Ministarstvo odbrane. U oba slučaja, u njega se ne bi moglo neopaženo upadati.

Jedino što je država kao vlasnik uradila za kompleks, koji je projektovao arhitekta Nikola Dobrovića a važi za jedno od najznačajnijih dela srpske moderne arhitekture, jeste da ga je 2005. godine konačno zaštitila kao spomenik kulture. I to se desilo tek pod pritiskom stručne javnosti, koja se protivila rušenju, ali ne i prodaji i promeni namene objekata. Jer novi status obavezuje sadašnje i buduće vlasnike da šta god da budu zidali na toj lokaciji sačuvaju prvobitni izgled kuća. Sa time se ne slaže Srboljub Panić iz Republičke direkcije za imovinu, koji je pre pet godina predlagao da se preispita status zaštićenih zgrada.

– Najbolje bi bilo skinuti zaštitu i zgrade prodati, jer novca nema za obnovu, a i da ima, pitanje je da li bi to bilo isplativo. Potencijalnim investitorima treba odrešiti ruke da grade na toj lokaciji u skladu sa urbanističkim planom, a ne da budu u obavezi da vrate zgradu u prvobitno stanje, što automatski smanjuje cenu. U svakom slučaju, vlada treba da odluči o sudbini tog kompleksa – smatra Panić.

-------------------------------------------------------------------------

Građevinska inspekcija ne može naložiti obnovu

Kada je reč o zdanjima koja predstavljaju opasnost za bezbednost ljudi građevinska inspekcija prema zakonu može da zabrani da se objekat koristi, ali ne i da naloži rekonstrukciju. A vlasnik je u obavezi da se stara o zgradi, kažu u Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju.

 -----------------------------------------------------------------------------

Jedino ostvarenje arhitekte Nikole Dobrovića u Srbiji

Zgrade Generalštaba građene su od 1956. do 1965. godine. Zgrada A ima 12.654, a zgrada B 36.581 kvadratni metar. NATO je u dva navrata gađao zdanje (u noći 29-30. april i u noći 7-8. maj 1999. godine).

Arhitekta Nikola Dobrović je za ovo ostvarenje dobio Oktobarsku nagradu grada. Osim izraženih kaskadnih formi, građevina je prepoznatljiva po fasadi od robusnog kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića, na koji su nalegle bele uglađene mermerne ploče sa ostrva Brača.

V. V. – D. M.

objavljeno: 24.10.2012.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na Politika...