Izvor: Danas, 05.Dec.2014, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez procesuiranja vrha vojske i policije - slučaj nepotpun

Beograd - Za porodice žrtava zločina u Štrpcima ovo je veliki dan, jer posle skoro 23 godine od izvršenja zločina policije Srbije i BiH su napravile značajan korak ka utvrđivanju krivične odgovornosti za otmicu i ubistvo putnika iz stanice Štrpci. Nadam se da će ovo čekanje od 23 godine staviti obavezu na institucije i Bosne i Srbije da taj postupak sprovedu u najkraćem mogućem roku - efikasno, tako da porodice žrtava što pre vide presudu u tom predmetu, kaže Sandra Orlović, izvršna >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << direktorka Fonda za humanitarno pravo.

Ona dodaje da dug države prema porodicama žrtava ovim nije u potpunosti ispunjen.

- Naime, država Srbija imala je obavezu da nađe način da uzvrati žrtvama kroz neku vrstu satisfakcije. Na osnovu utvrđenih činjenica u prvom predmetu, za ovaj zločin institucije tadašnje SR Jugoslavije - vojska i policija, pre svega, imale su informaciju da će zločin biti počinjen i ništa nisu preduzele da ga spreče. Takođe, porodicama žrtava iz Štrpca, koji su državljani Srbije, do danas nije priznat status civilnih žrtava rata i nema govora o ostvarenju pravde u ovom slučaju, sve dok se status porodica žrtava zločina u Štrpcima ne izjednači sa drugim priznatim žrtvama u Srbiji. Ovaj slučaj je primer dobre regionalne saradnje tužilaštava Srbije i BiH i može biti putokaz u procesuiranju nekih drugih predmeta koji već godinama čekaju - prevashodno mislim na predmet o genocidu u Srebrenici, ističe Orlovićeva.

U otmici su učestvovali pripadnici Vojske Republike Srpske i policije, kao i paravojne jedinice Milana Lukića - "Osvetnici", a ceo zločin je urađen uz logističku podršku države Srbije. Da li je ovo, ipak, priznanje da je država Srbija učestvovala u otmici?

- Od predmeta koji će biti vođen protiv ove grupe osumnjičenih javnost svakako treba da očekuje i odgovor na pitanje o ulozi Republike Srbije, kako u pomaganju Višegradske brigade Vojske Republike Srpske tokom rata u BiH i u izvršenju ovog zločina, tako i u nepostupanju nekih državnih organa u Srbiji nakon dobijanja informacija da će zločin biti počinjen. Dobro je da su pripadnici VRS, posebno komandant Višegradske brigade Luka Dragičević, uhapšeni u Bosni i da će tamo biti izvedeni pred lice pravde, zato što mislim da tamo postoje veće šanse da se ta veza države Srbije i Višegradske brigade utvrdi na bazi činjenica, a ne povodeći se nekim političkim interesima. U Srbiji smo imali predmet Sjeverin, u kojem su se državni organi potrudili da tu vezu između države Srbije i Vojske Republike Srpske i te kako zamagle.

Kakve su mogućnosti da istragom budu obuhvaćeni i viši oficiri tadašnje Vojske Jugoslavije i tada aktuelni političari?

- Bez procesuiranja visokorangiranih zvaničnika vojske i policije iz tog vremena slučaj će biti nepotpun. Već sada imamo jako puno dokumenata koji su kao dokazi izvedeni u predmetu koji je vođen protiv Nebojše Ranisavljevića pred sudom u Bjelom Polju. Dokumenti vrlo jasno ukazuju na sve sastanke, izveštaje i informacije koje su imali visoki zvaničnici tadašnje Jugoslavije da će do otmice doći i to sa vrlo konkretnim detaljima predstojeće otmice. Zanemarivanje tih činjenica i dokumenata ne bi se moglo protumačiti nikako drugačije nego kao namera da se pojedini aspekti i elementi ovog slučaja zataškaju. Očekujem da će hapšenje i procesuiranje direktnih počinilaca ovog zločina i neposrednih naredbodavaca pomoći institucijama i u Srbiji i u BiH da izgrade slučaj i svoju istragu usmere i prema višim nivoima vlasti tadašnje SR Jugoslavije.

Da li bi ovaj slučaj mogao da posluži kao neka vrsta dokaza, ukoliko se utvrdi odgovornost osumnjičenih, na osnovu kojih bi se ponovo pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu otvorio slučaj Bosna protiv Srbije?

- To može biti indirektni dokaz, ali se otmica u Štrpcima ne može podvesti pod definiciju genocida, jer nema te elemente koji bi mogao da učvrsti taj zahtev prema Srbiji, ali ne može škoditi u zahtevu za ponovno razmatranje tog postupka.

O pomirenju

Svaka krivična presuda kojom se utvrđuju činjenice o nekom zločinu i odgovornosti pojedinaca i institucija, svakako je temelj nekog budućeg procesa pomirenja. Međutim, kao i u ranijem periodu, naša realnost u regionu je takva da presude koje donose sudovi u predmetima ratnih zločina nisu dovoljne da pokrenu sveobuhvatan proces pomirenja, koji bi uključio sve zajednice pogođene nasiljem i sve žrtve. Za sada vidimo samo velike i dopadljive izjave političara o pomirenju.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na Danas...